Википедија

Antonov An-8

Antonov An-8 je sovjetski vojni transportni dvomotorni avion. Pored vojne, ovaj avion je našao i civilnu primenu ili kao putnički ili kargo avion[1].

Antonov An-8

Avion Antonov An-8 u letu
Avion Antonov An-8 u letu

Opšti podaci
Namena Vojni transportni avion
Posada 6 (2 pilota, navigator, inženjer leta, radio operater,strelac)
Broj putnika 48 putnika ili (60 vojnika)
Poreklo  SSSR;
Proizvođač Antonov
Probni let 11.02.1956.
Uveden u upotrebu 1957. do 1961.
Povučen iz upotrebe 2004
Status neaktivan
Prvi operater  SSSR VVSSSR i Aeroflot
Broj primeraka oko 150
Dimenzije
Dužina 26,00 m
Visina 9,70 m
Raspon krila 30,00 m
Površina krila 117,20 m²
Masa
Prazan 21.250 kg
Normalna poletna 40.000 kg
Pogon
Broj motora 2
Fizičke osobine
Turboelisni motor 2 × Ivčenko AI-20D
Snaga TEM-a 2 x 3.860 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 610 km/h
Ekonomska brzina 480 km/h
Dolet 2.780 km
Plafon leta 9.600 m
Brzina penjanja 427 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona Antonov An-8 u dve projekcije
 
Motor Ivčenko AI-20D aviona Antonov An-8
 
Avion Antonov An-8 na aerpodromu
 
Avion Antonov An-8 izged spreda

Antonov An-8 je zamišljen kao visokokrilac sa dva turboprop motora, širokim trupom, kratkim nogama stajnog trapa, izdignutim repom aviona i utovarnom rampom ugrađenom u zadnji deo trupa. Avion je bio revolucionaran kako za OKB Antonov tako i kamen međaš u razvoju transpotrnih aviona u Sovjetskom Savezu.

Projektovanjem ovog aviona moralo se rešiti nekoliko velikih problema: Konstruktivno rešenje tovarnog dela trupa sa podom dimenzija 7,4 m dužine i 2,95 m širine. Velika vrata za teret na repnom delu trupa koja moraju omogućiti utovar gabarita težine do 11 tona i transport tog tereta. Omogućiti iskakanje padobranaca sa opremom i padobransko izbacivanje vojne opreme i tereta. Na An-8 su rešeni aerodinamički problemi aviona sa visokim krilom koje nosi dva turboelisna motora. Pronađena su konstruktivna rešenja za stvaranje velikih zadnjih tovarnih vrata a da čvrstoća aviona bude zadovoljavajuća. Rešenje stajnog trapa koji treba da podnese velika opterećanja, nepripremljene poletno sletne staze i što manju visinu nogu. Danas je ovakav izgled teretnog aviona prihvaćen kao klasičan[1][2].

Projekt aviona An-8 je izradio tim inženjera konstrukcionog biroa OKB Antonov pod vodstvom glavnog konstruktora A.Я. Belokipeckogo[3] a prvi probni let je obavljen 11. februara 1956.

Istorijat projekta An-8 uredi

  • 11.12.1953. - Izdata je Direktiva broj 2922-1251 Saveta ministara SSSR-a o stvaranju dvomotornog turboelisnog transportnog aviona.
  • 26.10.1954. - Komitet za odobravanje proizvoda „P” (perspektivni AN-8) je održan pod predsedavanjem general-majora V. Lebedeva.
  • 11.02.1956. - Posada u sastavu: Jakov Vernikov – kapetan, Valentin Vasin – kopilot, V. Kondratjev – navigator, Igor Morozov – inženjer leta, L. Čižikov – radio-operater leta, i A. Evdokimov – viši inženjer izvela je prvi probni let An-8.
  • 18.08.1956. - Prototip aviona An-8 je učestvovao u prikazu leta na aeromitingu iznad Tušina.
  • 4.04.1957. - Izdata je Direktiva Saveta ministara SSSR br. 373-184 kojom se nalaže otklanjanje uočenih nedostataka na prototipu aviona An-8, ugradnja motora AI-20D, a nakon toga puštanje aviona An-8 u serijsku proizvodnju u Taškentskom avio zavodu.
  • Krajem 1958. godine - Prvi let serijskog aviona An-8 (S/N 8340101) izvela je posada Nikola Gavrickij – kapetan, Jurij Sorokin – kopilot, Georgi Ždanov – probni letač inžinjer i Oleksandar Mjagkov – probni radista[2].

Tehnički opis uredi

Tehnnički opis prema[3][1]

Trup: Konstrukcija trupa je polumonokok. Poprečni presek centralnog dela trupa je sa zaobljenim donjim uglovima i zaobljenim gornjim delom. Strukturno je podeljen na 4 dela: prednji zatvoreni odeljak pod pritiskom, gde se nalaze kabine navigatora, pilota i pratioca; tovarni prostor i prolazi sa otvorima i rampom koji nisu pod pritiskom; zatvoreni krmeni odeljak sa kabinom strelca pod pritiskom. Pod i stranice pilotske kabine u zoni pilotskih radnih mesta opremljeni su oklopom debljine 8 mm. Pilotska sedišta imaju 16 mm blindirane naslone i 25 mm blindirane naslone za glavu. Sa strane trupa ima bočna vrata i okrugle prozore. Na podu tovarnog prostora ugrađene su rolnice i klizači za lakši prenos i manupulaciju tereta pri utovaru i istovaru kao i sistem za vezivanje i pričvrščavanje tereta u teretnoj kabini. Na bočnim stranama se nalaze klupe za smeštaj padobranaca za vreme leta. Za utovar ne mobilnog tereta avion je opremljen motornim vitlom.

Pogonska grupa se sastoji od dva krilna turbo prop motora sa četvorokrakim metalnim elisama promenljivog koraka prečnika 5 m. Pogon za promenu nagiba elise je hidraulički. U serijski proizvedene avione su ugrađivani Ivčenko AI-20D turboprop motori snage 3.860 kW svaki.

Krilo je trapezoidno, sa napadnom ivicom od 40 i normalnom izlaznom ivicom u odnosu na trup. Strukturno se sastoji od središnjeg dela i dva konzolna polukrila. U središnjem delu krila koji obuhvata vezu krila i trupa deo krila i gondole motora, nalaze se rezervoari za gorivo. Svaki srednji deo krila je opremljen zakrilcima sa deflektorom, konzolni deo je opremljen dvodelnim eleronom sa servo trimerom. Uglovi zakrilca: 25° za poletanje i 45° za sletanje. Eleroni su opremljeni sistemom zaključavanja. Kroz krila su provučene sve neophodne instalacije za upravljanje letom i radom motora. Upravljanje kormilima i eleronima je mehaničko, pomoću šipki a zakrilci električno. Krilo je opremljeno sistemom protiv zaleđivanja.

Repne površine su klasične: jedan veliki vertikalni stabilizator sa kormilom pravca, dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Svi elementi repa su metalne konstrukcije sa oblogom od al-lima. Rep ovog aviona je dosta izdignut u odnosu na trup, kako ne bi smetao zadnjim vratima trupa sa utovarnom rampom.

Stajni trap je sistema tricikl: jedna (upravljačka) noga ispod kljuna aviona sa udvojenim točkovima (900h300mm), noga je rotirajuća pod uglom od ±35°. Na sredini trupa po dužini, se nalaze dve glavne noge sa nosačima četiri velika točka (950h350mm), koji su u stanju da prime sav pritisak potpuno opterećenog aviona i sve neravnine poletno sletnih staza koje koristi ovaj avion pri sletanju i poletanju. Točkovi su opremljeni nisko pritisnim gumama i kočnicama a noge stajnog trapa uljnim amortizerima. U toku leta prednja noga se uvlačila u trup aviona a glavne noge su smeštane u bisage sa strane trupa, tako da je na taj način povećan razmah između točkova što je dobro za stabilnost aviona pri sletanju i poletanju a i prilikom kretanja po neravnom tlu. Druga korist je što točkovi ne umanjuju zapreminu tovarnog prostora. Uvlačenje točkova u letu, zatvaranje vrata uvučenog stajnog trapa i upravljanje prednjim točkom obavlja se hidrauličkim putem.

Naoružanje Od streljačkog naoružanja avion u repu ima dvocevni top AM-23 kalibra 23 mm sa električnim upravljanjem, opremljen nišanskom stanicom sa računarom i radarom. Od bombarderskog naoružanja avion ima četiri foto avio bombe FOTOAB-100-80 i šest COSAB-10 bombi.

Verzije uredi

  • An-8 - Početna proizvodna verzija[3][4].
  • An-8N - Verziju aviona sa kabinom kružnog preseka pod pritiskom koja može da primi do 57 putnika[3][4].
  • An-8M - Protivpodmornička verzija aviona An-8[3][4].
  • An-8Š - Model aviona za obuku navigatora, imao je 18 mesta (16 za studente navigatore i 2 za instruktore)[3][4].
  • An-8T - Avion cisterna, imao je dva retzervoara od po 5300 litara svaki[3][4].
  • An-8PS - Verzija aviona za potragu i spasavanje na moru i teško pristupačnim mestima i hitnu medicinsku pomoć[3][4].
  • An-8RU - Verzija aviona sa dva buster raketna motora SPRD-159, koji bi sprečili pad aviona kod poletanja pri otkazu jednog od dva motora[3][4].

Operativno korišćenje uredi

Prvi proizvodni avion Antonov An-8 je napustio fabriku u decembru 1958. godine sa motorima AG Ivčenko AI-20D, modifikovanim sistemom upravljanja stajnim trapom, otvorima za ventilaciju goriva, sistemom za odleđivanje i povećanim opsegom kretanja kormila. An-8 je serijski proizveden u fabrici aviona u Taškentu 1958-1961. Proizveden je ukupno 151 avion.

Većina aviona An-8 služila je u sovjetskom vojnom vazduhoplovstvu; dva An-8 su koristile specijalne snage da zauzmu aerodrom Plzen tokom invazije na Čehoslovačku 1968. Drugi su korišćeni kao avioni za elektronsko izviđanje, a jedan avion je korišćen za prikupljanje uzoraka vazduha nakon kineskih nuklearnih testova 1966. Do 1970-ih avioni An-8 su masovno korišćeni u vojnim misijama na frontu u sovjetskom vazduhoplovstvu, nakon čega su mnogi prebačeni u Aeroflot kao teretni avioni. Nakon niza nesreća početkom 1990-ih, An-8 je povučen iz upotrebe u Rusiji. Međutim, to nije značilo njihov kraj, nekoliko aviona je prodato u inostranstvo, najveći broj u Afriku i tamo služili kao kargo avioni.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v http://http Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2008)://www.airwar.ru/enc/craft/an8.html
  2. ^ a b https://antonov.com/en/history/an-8
  3. ^ a b v g d đ e ž z Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  4. ^ a b v g d đ e Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.

Literatura uredi

  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
  • Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875-1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. .
  • Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
  • Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.

Spoljašnje veze uredi

 
Antonov An-8 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-8&oldid=27368608”