Armagedon

Ovaj članak je o značenju pojma u hrišćanstvu. Za film pogledajte stranicu Armagedon (film iz 1998).

Armagedon (od hebr. הַר מְגִדּוֹ, u prevodu planina Megido; grč. Ἁρμαγεδών Harmagedōn, lat. Armagedōn) je prema Bibliji, mesto konačne bitke tokom smaka sveta, koje se interpretira i u bukvalnom i u simboličnom značenju. Reč armagedon u običnom govoru se odnosi na bilo koji scenario kraja sveta i svetske katastrofe.

Ostaci tvrđave Megido

Prema hilijastičkoj (milenarističkoj) interpretaciji hrišćanstva, mesija (Isus Hrist) će se vratiti na zemlju i poraziti Antihrista („Zver“) i Satanu u bici kod Armagedona. Satana će zatim biti bačen u ambis ili rupu bez dna na hiljadu godina, tokom kojih će Isus vladati na zemlji. Nakon što bude oslobođen iz ambisa, Satana će skupiti Goga i Magoga sa sva četiri kraja Zemlje. Oni će se okružiti logor „svetih“ i „grad ljubazni“ (misli se na Jerusalim). Sa neba Bog će na zemlju baciti plamen koja će ih progutati. Đavo, smrt, pakao i oni koji nisu upisani u Knjigu života će biti bačeni u Gehenu (ognjeno jezero koje gori od sumpora).

Pravoslavno tumačenje je da hiljadu godina simbolično predstavnja jedan dug period od Hristovog rođenja do dolaska antihrista. Puštanje satane predstavlja pojavu antihrista pred kraj sveta.

Reč armagedon se pojavljuje u grčkom prevodu Novog zaveta u Otkrovenju Jovanovom. Ona potiče od hebrejskog har magido (הר מגידו), što znači „planina Megido“. ’Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova. I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.’ (Otkr. 16:14—16)

Megido je brdo na kom su građene antičke tvrđave da čuvaju glavni put Via Maris, koji povezuje stari Egipat sa Mesopotamijom. Megido je poprište nekoliko bitaka, uključujući one iz 1469. p. n. e. i 609. p. n. e.. Današnji Megido je gradić oko 40 km jugozapadno od južne obale Galilejskog jezera.