Википедија

Arsenij Jacenjuk

Arsenij Petrovič Jacenjuk (rus. Арсе́ний Петро́вич Яценю́к; Černovci, SSSR, rođen 22. maja 1974) ukrajinski je političar i bivši predsednik vlade Ukrajine. Predsednik je ukrajinske desničarske pronacističke stranke "Narodni front"[1] i optuženik za ratni zločin[2] i učešće u Prvom čečenskom ratu[3][4]na strani islamskih ekstremista. Bio je ministar ekonomije (2005–2006) i ministar spoljnih poslova u drugoj vladi Janukoviča (2007). U periodu 2007–2008. bio je predsedavajući Vrhovne rade Ukrajine, a od 2014–2016, obavljao je funkciju premijera Ukrajine.

Arsenij Jacenjuk
Jacenjuk 2018.
Lični podaci
Datum rođenja(1974-05-22)22. maj 1974. (49 god.)
Mesto rođenjaČernovci, SSSR
Nacionalnostukrajinska
Religijagrkokatolička
UniverzitetUniverzitet u Černivcima
Politička karijera
Politička
stranka		Narodni front
Ministar ekonomije
27. septembar 2005 — 4. avgust 2006.
Ministar spoljnih poslova
21. mart 2007 — 4. decembar 2007.
Predsednik vladeViktor Janukovič
Predsednik Vrhovne rade Ukrajine
4. decembar 2007 — 12. novembar 2008.
PredsednikViktor Juščenko
27. februar 2014 — 14. april 2016.
PrethodnikOleksandar Turčinov
NaslednikVladimir Grojsman

Mladost i obrazovanje uredi

Jacenjuk je rođen 22. maja 1974. godine u Černovcima Ukrajinska SSR-a. Njegov otac, istoričar Petro Ivanovič Jacenuk, bio je profesor na Istorijskom fakultetu Nacionalnog univerziteta u Černivcima. Arsenijeva majka, Marija Grigorijevna Jacenjuk (rođena Bakaj), dugo je bila učiteljica francuskog jezika u srednjim školama. [5] [6] Jacenjuk govori ruski i engleski, a poznaje i rumunski jezik. [7]

Poreklo uredi

Jacenjuk se izjašnjava kao Ukrajinac i kao unijata (član Ukrajinske grkokatoličke crkve).[8] Delom je rumunskog porekla [7][9] dok neki izvori navode da je on rođen u porodici etničkih Rumuna-Jevreja-Ukrajinaca. [10][11][12][13][14] Glavni rabin Ukrajine je izjavio da: "Arsenij Jacenjuk nije Jevrejin."[15] Osim toga, Ana Rudnitskaja je rekla, da "nikada nije utvrđena (Jacenjukova) hipotetička pripadnost jevrejstvu."[16]

Obrazovanje uredi

Diplomirao je pravo na Unervizitetu u Černovcima 1996. godine, dok je magistrirao računovodstvo i reviziju 2001. godine u Kijevu.[17] Jacenjuk je 2004. godine doktorirao bankarstvo na Ukrajinskoj akademiji za bankarstvo Narodne banke Ukrajine.[18] [19]Samo godinu dana ranije je postao vice-guverner te iste banke (Narodne banke Ukrajine)[20] što je izazvalo niz osporavanja te disertacije (dr. prof. Tatjana Parhomenko je 2017 godine, između ostalog, pronašla 70 stranica plagijata i 7 stranica doslovnog prvoda sa engleskog originala u disertaciji).[21][22][23]. Te iste godine, Jacenjuk je postao i guverner te banke.

Politička karijera uredi

Ministar ekonomije Krima uredi

Politička karijera Arsenija Jacenjuka je započela 19. septembra 2001.[24] Tog dana, Vrhovna rada Autonomne Republike Krim ga je imenovala za vršioca dužnosti ministra ekonomije Republike Krim. Dok 21. novembra iste godine, odlukom krimskog parlamenta, Jacenjuk postaje i zvanično ministra ekonomije.

Nakon što je izabrana nova Vrhovna Rada Krima, dana 29. aprila 2002. čitava vlada (zajedno sa Jacenjukom) zvanično podnosi ostavku ali on zadržava svoju funkciju, da bi već 15. maja, po drugi je put bio na čelu Ministarstva ekonomije. Na toj poziciji ostaje manje od godinu dana, nakon čega se seli u Kijev.

Regionalna administracija Odese uredi

Predsedavajući državne uprave Odese, 9. marta 2005. godine je imenovao Arsenija Jacenjuka svojim prvim zamenikom. U toj službi je bio do imenovanja na mesto ministra ekonomije Ukrajine 27. septembra iste godine.[17]

Ministar ekonomije Ukrajine uredi

Dana 27. septembra 2005. godine, 31-godišnji Jacenjuk je postavljen za ministra ekonomije u vladi Jurija Jehanurova[25].

Dana 25. maja 2006., novoizabrana Vrhovna rada Ukrajine razrešila je vladu, naloživši mu da nastavi da obavlja svoje dužnosti do izbora nove vlade. Zbog parlamentarne krize, Jacenjuk je bio primoran da radi na dužnostima ministra više od dva meseca, sve do 4. avgusta kada je razrešen zajedno sa čitavim kabinetom.

Dok je bio na ovom položaju, Jacenjuk je vodio pregovore o pristupanju Ukrajine Svetskoj trgovinskoj organizaciji, predsedavao je komitetom "Ukrajina - Evropska unija", bio je član Savetodavnog saveta za strana ulaganja u Ukrajinu i direktor Odbora Crnomorske banke za trgovinu i razvoj (28. decembra 2005.[26] - 5. mart 2007.[27])).

Sekretarijat predsednika Ukrajine uredi

Predsednik Ukrajine Juščenko je 20. septembra 2006, imenovao Jacenjuka za prvog zamenika šefa Sekretarijata predsednika Ukrajine[28]. Istovremeno, Jacenjuk je od 25. septembra 2006. bio član Saveta Narodne banke Ukrajine [29], a takođe i član nadzornih odbora Državne izvozno-uvozne banke Ukrajine i Državne štedionice Ukrajine[30] Sa poslednje dve dužnosti je razrešen 13. marta 2007.[31], pred samo imenovanje, 21. marta 2007. na mesto ministra inostranih poslova Ukrajine[32].

Ministar spoljnih poslova Ukrajine uredi

 
Arsenij Jacenjuk i Kondoliza Rajs, septembar 2007

Vrhovna rada Ukrajine je 21. marta 2007, sa 426 glasova od ukupno 450 izabrala Jacenjuka na mesto ministra spoljnih poslova. Njegovu kandidaturu predložio je tadašnji predsednik Juščenko nakon što je parlament dva puta odbacio kandidaturu Vladimira Ogrizka.

Kada je postao ministar spoljnih poslova, Jacenjuk je takođe postao član Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine[33].

Predsednik Vrhovne rade Ukrajine uredi

Na parlamentarnim izborima, Jacenjuk je izabran kao poslanik u Vrhovnoj radi i 23. novembra 2007. polaže zakletvu, a već je 4. decembra 2007, tajnim glasanjem, postao osmi predsedavajući ukrajinskog parlamenta. Za njegovu kandidaturu glasalo je 227 poslanika.

Dana 21. decembra 2007. godine, predsednik Ukrajine smenio je Jacenjuka iz Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, pošto predsednik parlamenta, za razliku od ministra spoljnih poslova, ne bi trebalo da bude član ovog organa vlasti[34]. Međutim, istog dana, Jacenjuk je ponovo izabran u Savet[35].

Dana 17. septembra 2008. Jacenjuk podnosi ostavku zbog pada vladajuće koalicije.[36]

Dana 11. novembra je tajnim glasanjem se odlučivalo o usvajanju ostavke, ali je glasanje je poništeno jer je u njemu učestvovalo samo 109 poslanika od potrebnih 226.

Međutim već sledećeg dana, 12. novembra, Vrhovna rada Ukrajine je javnim glasanjem prihvatila Jacenjukovu ostavku.[37]

Dana 21. novembra, predsednik Ukrajine smenio je Jacenjuka iz Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.[38]

Lider "Fronta za promene" uredi

 
Arsenij Jacenjuk (prvi krug) - procenat na nivou države (6,69%)

Jacenjuk je 16. decembra 2008. godine, objavio planove za stvaranje političke stranke Front za promene . U intervjuu časopisu Dan 4. februara 2009, on je izjavio da nema saveznika među političarima[39]. Jacenjuk je nazvan političkim klonom predsednika Ukrajine Viktora Juščenka[40].

Jacenjuk je 5. januara 2009. potvrdio da će se kandidovati na predsedničkim izborima 2010. godine. Troškovi njegove predsedničke kampanje procenjeni su na 60-70 miliona dolara. Na njegovim bilbordima, koji su se pojavili širom Ukrajine krajem juna 2009. godine, on je prikazan u militarističkom stilu, dok je do tad on predstavljan u stilu „mladog liberala“. Neki analitičari veruju da je ta promena negativno uticalo na ishod kampanje[41]. Tokom kampanje, kandidat Sergej Ratušnjak je više puta vređao Jacenjuka zbog njegovih navodnih jevrejskih korijena, između ostalih Ratušnjak je nazvao Jacenjuka "bezobraznim malim Jevrejinom" koji "uspješno služi lopovima koji su na vlasti u Ukrajini i koristi zločinački novac "[42][43]

U slučaju pobede, Jacenjuk je želeo da raspusti Vrhovnu radu, jer bi, prema njegovom mišljenju, parlament ometao njegove aktivnosti.[44]

Jacenjuk je, međutim, zauzeo tek četvrto mesto, osvojivši 6,96% glasova.

Ujedinjena opozicija uredi

U aprilu 2012. lider "Fronta za promene" Arsenij Jacenjuk i uhapšena liderka "Otadžbine" Julija Timošenko najavili su formiranje zajedničke liste za učešće na parlamentarnim izborima[45]. U junu 2012. godine, Jacenjuk je izabran za predsedavajućeg saveta "Ujedinjene opozicije"[46].Prema rezultatima oktobarskih parlamentarnih izbora, „Ujedinjena opozicija“ je osvojila ukupno 101 poslaničko mesto u parlamentu[47]. Jacenjuk je 11. decembra 2012, izabran za predsedavajućeg frakcije "Otadžbine", a savet "Ujedinjene opozicije" je preuzeo Aleksandar Turčinov[48].

Dana 15. juna 2013. godine, njegov "Fronta za promene" pridružio se „Otadžbini“.[49]

Evromajdan uredi

 
Arsenij Jacenjuk, Oleg Tjagnibok i Vitalij Kličko u blizini Kabineta ministara Ukrajine zahtevaju ostavku vlade 27. novembra 2013.

Od 21. novembra 2013., zajedno sa drugim opozicionim liderima Vitalijem Kličkom i Olegom Tjagnibokom, koordinirao je proteste u centru Kijeva, koji su započeli kao odgovor na obustavu ukrajinske vlade procesa pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije.

Dana 20. decembra 2013., Jacenjuk je izjavio da je služba bezbednosti pokrenula protiv njega krivičnu prijavu „zbog poziva na državni udar“.[50]

Pokušavajući da prevlada dugotrajnu političku krizu, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič 25. januara 2014. ponudio je Jacenjuku mesto premijera[51], međutim ovaj je to odbio[52].

Zajedno s ostalim opozicionim liderima, 1. februara 2014. godine učestvovao je na Minhenskoj konferenciji na kojoj se sastao sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i evropskim zvaničnicima[53][54].

Na čelu vlade Ukrajine uredi

Na Majdanu, 26. februara 2014. su predstavljeni kandidati za formiranje nove vlade i gde je Jacenjuku ponuđeno mesto ukrajinskog premijera[55]. Sledećeg dana, Vrhovna rada Ukrajine usvojila je uredbu „O imenovanju Jacenjuka A.P.-a za premijera Ukrajine“[56].

 
Jacenjuk sa komandantom bataljona "Donbas" 1. 9. 2014. g.

Jacenjuk je svoj kabinet ministara nazvao "vladom političkih kamikaza"[57]. Za vreme svog mandata, vlada suočila sa stvarnim gubitkom Krima i oružanim sukobom na istoku Ukrajine, a za vreme nje je potpisan sporazum o pridruživanju Ukrajine i Evropske unije.

Predsedavanje vladom je pratilo niz kontroverzi, počev od toga da je, i pre nego što je vlada izabrana, pojavio snimak na Jutjubu u kome tadašnja pomoćnik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland, saopštava ambasadoru SAD u Ukrajini, kako je Stejt department izabrao Jacenjuka za premijera Ukrajine[58][59] [60][61][62], do toga da je tužilaštvo izjavilo da vodi krivični postupak protiv Jacenjuka jer je uzeo mito u iznosu od 3 miliona dolara[63]. Takođe, početkom 2015. godine, tokom posete Nemačkoj, Jacenjuk je najavio "sovjetsku invaziju na Ukrajinu i Nemačku", koja se navodno dogodila i u prošlosti. Na tu izjavu je reagovalo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, zatraživši objašnjenje od nemačkih kolega. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova reklo je da za tumačenje takvih izjava treba se obratiti njihovom autoru[64][65].

Arsenij Jacenjuk je 10. aprila 2016. podneo ostavku na mesto premijera Ukrajine.[66] Vrhovna rada je 14. aprila usvojila rezoluciju o ostavci Jacenjuka i na njegovo mesto imenovala Vladimira Grojsmana.[67][68]

 
Bilecki na skupu neonacista u Harkovu 12. aprila 2008 g.

Partija "Narodni front" uredi

Jacenjuk i predsednik Vrhovne rada Aleksandar Turčinov su 10. septembra 2014. godine, osnovali novu strunku pod nazivom "Narodni front"[69]. U vojnom savjetu partije se, između ostalih, našao i neonacista Andrij Bilecki[70]. Na parlamentarnim izborima stranka je osvojila prvo mesto sa 22,16% (3.485.191 glas), nakon čega je 27. novembra, zajedno s još nekoliko stranaka formirala vladajuću koaliciju[71].

Dana 1. novembra 2018. uvedene su ruske sankcije protiv 322 državljana Ukrajine, među kojima je i Arsenij Jacenjuk[72].

Optužba za učešće u ratu u Čečeniji uredi

U septembru 2015. godine, predsedavajući Istražnog komiteta Ruske Federacije je u intervjuu ruskim novinama, izjavio da se Jacenjuk borio protiv ruskih trupa u Čečeniji u periodu 1994−1995[73][74][75]. Prema našim informacijama, Arsenij Jacenjuk je, između ostalih aktivnih pripadnika UNA - UNSO, u decembru 1995. godine, nagrađen od strane Džohar Dudaeva najvišom nagradom "Čast nacije" za doprinos uništenju ruskih trupa. - Aleksandar Bastrkin[76]. Sam Jacenjuk je u potpunosti odbacio sve optužbe[77]. Šef Čečenije, Ramzan Kadirov[78] i jedan od vođa čečenskih pobunjenika, Ahmed Zakajev[79], takođe su izjavili svoju nevericu u učešće Jacenjuka u ratu u Čečeniji.

Dana 21. februara 2017. Rusija je poslala zahtev Interpolu za stavljanje Jacenjuka na međunarodnu poternicu, ali je Interpol to odbio[80][81].

Sam Jacenjuk je naglasio da optužba protiv njega nema pravnu snagu, jer je zasnovana na dokazima datim pod mučenjem[82].

Stav prema rehabilitaciji OUN-UPA uredi

Jacenjuk se u februaru 2009. izrazio žaljenje zbog usvajanja zakona o rehabilitaciji članova OUN-UPA, pošto je smatrao da takav čin može podeliti ukrajinsko društvo. Prema njegovim rečima, većina stanovništva Ukrajine i dalje živi po sovjetskim principima i konceptima, koje je on nazivao "sovjetskom propagandom", i nije spremna za "usvajanje zakona". Istovremeno, Jacenjuk je primetio da je to pitanje rešeno na regionalnom nivou[83].

Ali je Vrhovna rada Ukrajine je 9. aprila 2015. godine, usvojila predlog premijera Arsenija Jacenjuka [84] i poslanika Jurija Šukeviča prema kojem će pripadnici OUN i vojnici UPA dobiti status „boraca za nezavisnost Ukrajine“[85].

Reference uredi

  1. ^ „Яcenюk vozglavil politsovet partii Narodnый front”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2014. g. Pristupljeno 06. 05. 2020. 
  2. ^ https://www.gazeta.ru/politics/2017/04/28_a_10648949.shtml.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ https://lenta.ru/news/2017/04/29/yatsenuk/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ https://rian.com.ua/analytics/20161208/1019472904.html.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ „Яcenюk našel ženu v banke, a s pervoй krasaviceй Ukrainы učilsя v odnoй škole”. 11. 7. 2022. 
  6. ^ Яcenюk Arsenій Petrovič (Yatsenyuk Arsenij Petrovich) Arhivirano 2014-03-03 na sajtu Wayback Machine at parliament2012.com.ua (in Ukrainian)
  7. ^ a b „Arseni Iațeniuk a fost investit Prim-Ministru al Ucrainei. Iațeniuk este din regiunea Cernăuți, cunoscător al limbii române și cu origini românești” (na jeziku: Romanian). R.B.N. Press. 28. 2. 2014. 
  8. ^ Official website of the "Front for Change" - Arseniy Yatsenyuk Family Tree Arhivirano 2014-08-16 na sajtu Wayback Machine
    Official website of Arseniy Yatsenyuk - Arseniy Yatsenyuk Family Tree
  9. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 8. 2014. g. Pristupljeno 29. 5. 2014. 
  10. ^ Famous Jews of Ukraine [Znamenitыe evrei Ukrainы], by Professor Shimon Dubnov, Rudolf Yakovlevich Mirsky, and Alexander Yakovlevich Naiman, pub 2009, p. 18-19
  11. ^ Matveyev, Vladimir. „Ukrainian Jews want mayor charged for slurs”. Jewish Telegraphic Agency. Pristupljeno 27. 3. 2014. 
  12. ^ „Arseniy Yatsenyuk” (PDF). McClatchy-Tribune. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 03. 2014. g. Pristupljeno 16. 3. 2014. 
  13. ^ Judah, Ben. „Ukraine: The Rise of Yatsenyuk”. Swiss Federal Institute of Technology, Zurich. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  14. ^ Salem, Harriet (4. 3. 2014). „Who exactly is governing Ukraine?”. The Guardian. Pristupljeno 9. 3. 2014. 
  15. ^ Ukrainian Jews want mayor charged for slurs Arhivirano 2012-05-31 na sajtu Wayback Machine, Jewish Telegraphic Agency (August 10, 2009)
  16. ^ Rudnitskaya, Anna (25. 2. 2010). „Change For Ukraine, But Likely Not For Jews Yanukovich's victory welcomed cautiously by community.”. The Jewish Weekly. Arhivirano iz originala 19. 4. 2014. g. Pristupljeno 26. 3. 2014. 
  17. ^ a b Яcenюk Arseniй Petrovič. Informacionno-analitičeskiй centr "LІGA" (na jeziku: ruski). 
  18. ^ Herszenhorn, David (12. 3. 2014). „Leading Ukraine, a Technocrat Encircled by Problems”. The New York Times. Pristupljeno 12. 3. 2014. 
  19. ^ Disertacія dlя zdobuttя včenogo stupenя Яcenюka A. P. «Organіzacія Sistemi Bankіvsьkogo Naglяdu І Regulюvannя V Ukraїnі»
  20. ^ Svoboda, Radіo (5. 2. 2008). „Bіografія novogo kerіvnika MZS Ukraїni Arsenія Яcenюka”. Radіo Svoboda. 
  21. ^ Pro щo svіdčatь 70 storіnok plagіatu u kandidatsьkій disertacії Яcenюka
  22. ^ Doktor filosofskih nauk, professor Tatьяna Parhomenko obnaružila v dissertacii эks-premьera Arseniя Яcenюka 70 stranic plagiata
  23. ^ V kandidatskoй dissertacii Яcenюka obnaružili 70 stranic plagiata — SMI
  24. ^ „Яcenюk Arseniй”. 
  25. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 1372/2005
  26. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 1859/2005
  27. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 168/2007
  28. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 765/2006
  29. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 782/2006
  30. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 781/2006
  31. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 200/2007
  32. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 230/2007
  33. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 229/2007
  34. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 1240/2007
  35. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 1241/2007
  36. ^ Яcenюk podav u vіdstavku (vіdeo, onovleno) Bіlьše čitaйte tut: http://tsn.ua/ukrayina/yatsenyuk-podav-u-vidstavku.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) «TSN», 17. 9. 2008.
  37. ^ Novosti Ukrainы NEWSru.ua :: Plющ ubeždёn, čto Timošenko «odnoznačno uйdёt, i čem ranьše, tem lučše dlя stranы» «NEWSru.ua». 21. 11. 2008.
  38. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 1060/2008
  39. ^ „12 punktіv Яcenюka”. Denь. Arhivirano iz originala 24. 2. 2010. g. Pristupljeno 28. 11. 2011. 
  40. ^ „Yatsenyuk, a Yushchenko clone, will bring stagnation”. 4. 4. 2009. Pristupljeno 4. 4. 2009. [mrtva veza]
  41. ^ Pastukhova, Alina. „Paid advisers descend on candidates, nation”. Kyiv Post. Pristupljeno 28. 11. 2011. 
  42. ^ „Uzhgorod, Ukraine - Anti-Semitic Mayor to Run for Presidency - VINnews”. 16. 11. 2009. 
  43. ^ „Sergeй Ratušnяk: Я spasaю stranu ot яcenizma”. 
  44. ^ „Яcenюk hočet referendum za otkrыtie spiskov”. DELFI. Pristupljeno 28. 11. 2011. 
  45. ^ „TIMOŠENKO І ЯCENЮK OB’ЄDNALISЯ”. Ukraїnsьka pravda. 23. 4. 2012. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 3. 7. 2012. 
  46. ^ „Ob’єdnana opozicія obrala svogo lіdera”. Dzerkalo tižnя. 7. 6. 2012. Arhivirano iz originala 6. 8. 2012. g. Pristupljeno 3. 7. 2012. 
  47. ^ „Vibori-2012. Rezulьtati golosuvannя”. Ukraїnsьka pravda. 29. 10. 2012. Arhivirano iz originala 25. 8. 2013. g. Pristupljeno 1. 1. 2013. 
  48. ^ „Яcenюka obrali lіderom frakcії”. Ukraїnsьka pravda. 11. 12. 2012. Pristupljeno 1. 1. 2013. 
  49. ^ Z'їzd opozicії odnogolosno pіdtrimav zlittя partій Timošenko і Яcenюka
  50. ^ Яcenюk zaяvlяet, čto SBU vozbudila ugolovnoe delo protiv nego, Turčinova i Tяgniboka
  51. ^ „Яnukovič predložil Kličko dolžnostь vice-premьera — Novosti Politiki — Novosti Mail.Ru”. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. 
  52. ^ „Arseniй Яcenюk otkazalsя ot posta premьera Ukrainы”. Arhivirano iz originala 31. 1. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  53. ^ „Rezulьtatы poezdki Яcenюka v Mюnhen | Politika | The Kiev Times”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  54. ^ „Яcenюk naйdёt sposob razrešitь ukrainskiй konflikt v Mюnhene | Politika | The Kiev Times”. Arhivirano iz originala 4. 2. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  55. ^ „Maйdan vыdvinul Яcenюka na post premьer-ministra Ukrainы — Interfaks”. Arhivirano iz originala 28. 2. 2014. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  56. ^ Verhovnaя Rada Ukrainы
  57. ^ [1], UNIAN (27 fevralя 2014)
  58. ^ Post, Re (4. 2. 2014). „Marionetki Maйdana” [Puppets in the Public Square (marionetke maidana)]. YouTube. Pristupljeno 19. 6. 2014. 
  59. ^ „Ukraine crisis: Transcript of leaked Nuland-Pyatt call”, BBC News, 7. 2. 2014, Pristupljeno 9. 10. 2014 
  60. ^ Chiacu, Doina; Mohammed, Arshad (6. 2. 2014). „Leaked audio reveals embarrassing U.S. exchange on Ukraine, EU”. Reuters. Arhivirano iz originala 10. 4. 2014. g. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  61. ^ „BBC News - Victoria Nuland: Leaked phone call 'impressive tradecraft'”. BBC Online. 7. 2. 2014. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  62. ^ Ed Pilkington, Luke Harding and agencies (7. 2. 2014). „Angela Merkel: Victoria Nuland's remarks on EU are unacceptable”. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  63. ^ GPU podtverždaet, čto Яcenюk stal figurantom dela o vzяtke
  64. ^ V Germanii nazvali slova Яcenюka o vtorženii SSSR vыraženiem svobodы. — Lenta, 13 яnvarя 2015
  65. ^ E. Oganesяn. Začem Ukraina strelяet predkam v spinu? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2020) — Meždunarodnaя žiznь, 5 fevralя 2016
  66. ^ Premьer-ministr Ukrainы Яcenюk podal v otstavku
  67. ^ Rada uvolila Яcenюka i naznačila Groйsmana premьer-ministrom
  68. ^ Rada otpravila v otstavku Яcenюka i naznačila premьerom Groйsmana
  69. ^ Яcenюk i Turčinov vozglavili novuю ukrainskuю partiю «Narodnый front» | RIA Novosti
  70. ^ „Narodnый front sformiroval voennый sovet — FOKUS”. Arhivirano iz originala 11. 9. 2014. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  71. ^ Mihail Zelenskiй. Koaliciя «Evropeйskaя Ukraina» polučila v Rade konstitucionnoe bolьšinstvo «Slon.ru», 27. 11. 2014.
  72. ^ „Rossiя vvela kontrmerы v otvet na sankcii Ukrainы”. TASS. 1. 11. 2018. Pristupljeno 1. 11. 2018. 
  73. ^ lenta.ru:SK našel dokazatelьstva učastiя Яcenюka v ubiйstvah rossiйskih voennыh v Čečne
  74. ^ Kto upravlяet haosom
  75. ^ Ot voйnы v Čečne do vill v Maйami. Vse obvineniя protiv Яcenюka
  76. ^ Bastrыkin rasskazal ob učastii Яcenюka v pervoй čečenskoй kampanii
  77. ^ Яcenюk pro svoю «učastь» u čečensьkій vійnі: ce klіnіčniй dіagnoz
  78. ^ Kadыrov zaяvil ob otsutstvii u nego dannыh o voennom prošlom Яcenюka
  79. ^ Ahmed Zakaev ne videl Яcenюka na čečenskoй voйne
  80. ^ [Kiev prosit ne presledovatь Яcenюka]
  81. ^ „Arsen Avakov: Interpol otkazal v hodataйstve RF ob areste Arseniя Яcenюka za «ubiйstva» v Čečne”. Arhivirano iz originala 2. 5. 2017. g. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  82. ^ Яcenюk prokommentiroval obvineniя v učastii v čečenskoй voйne
  83. ^ „Яcenюk s sožaleniem priznal, čto zakon o priznanii OUN-UPA poka nevozmožen”. UNIAN. Segodnя.Ua. Arhivirano iz originala 27. 2. 2009. g. Pristupljeno 22. 4. 2012. 
  84. ^ Proekt Zakonu pro pravoviй status ta všanuvannя pam’яtі učasnikіv borotьbi za nezaležnіstь Ukraїni u HH stolіttі
  85. ^ „Rada priznala pravovoй status boйcov UPA”. Arhivirano iz originala 15. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арсениј_Јацењук&oldid=27717821”