Atentat na nemačke avijatičare u Zagrebu 30. septembra 1941.
|
Ovaj članak je deo serije članka o Zagrebu u Narodno-oslobodilačkoj borbi.
|
Atentat na grupu nemačkih avijatičara izvršila je 30. septembra 1941. godine udarna grupa, čiji su članovi bili Nikola Perković, Lazo Vračarić i Ivan Šibl, pucajući iz pištolja na trojicu nemačkih avijatičara na uglu Zvonimirove i Rusanove ulice u Zagrebu. Jedan Nemac poginuo je na mestu, drugi je podlegao ranama nešto kasnije u bolnici, a treći je bio teško ranjen.
Ovo je bio drugi napad na vojnike Vermahta u Zagrebu. Prvi se desio 12. septembra 1941, kada je grupa omladinaca sa Svetica napala bombama autobus sa nemačkim vojnicima, ranivši tom prilikom dvojicu.
Atentat uredi
Članovi udarne grupe su uveče 30. septembra, nešto pre 7 časova, opazili u Zvonimirovoj ulici ispred tadašnjeg biskopa „Union“ tri nemačka podoficira-avijatičara, koji su ušli unutra. odlučili su da pričekaju završetak predstave, te da ih posle toga dočekaju i napadnu na prigodnom mestu. Kao dobri poznavaoci prilika u ovom delu grada, omladinci su pretpostavili da će avijatičari posle filma krenuti najverovatnije Zvonimirovom ulicom u pravcu Borongajskog aerodroma, gde je bila smeštena njihova jedinica. Pošto su ispitali bezbednost terena, odlučili su da napad izvedu na uglu Zvonimirove i Rusanove ulice. Tu im se takođe pružala dobra mogućnost bega posle izvršene akcije.[1]
Film je završio u 9 časova, nakon čega su avijatičari izišli među prvima iz bioskopa. Udarna grupa zasula ih je mecima iz bliskog odstojanja. Avijatičar u koga je pucao Šibl odmah se srušio mrtav, Vračarićev je otrčao nekoliko koraka napred i zgrčio se pored telefonskog stuba, a Perkovićev je oteturao 20-ak koraka uhvatio se za drvo i srušio se na zemlju. Upravo u momentu kada su tri napadača završila s pucnjavom, naišao je autobus nemačkih vojnika. Bio je to isti onaj autobus na koji su 12. septembra omladinci bacili dve bombe. Šofer je naglo zakočio, Nemci su iskočili na trotoar i razbežali se po baštama okolnih kuća. Pucnjava je započela pošto su tri druga već davno napustila mesto napada.[2]
Međutim, Vračarić i Perković naišli su kod fabrike papira i rampe na Zavrtnici na zasedu odreda kulturbundovaca. Vračarić je tada bio lakše ranjen, ali je uspeo da se spase. Kad su se već odvojili, Perković je ponovo upao u blokadu, ranjen je i uhvaćen.[3]
Reakcija na napad uredi
Od devet časova uveče, kad je napad izvršen, pa sve do dva ujutro, trajala je u čitavom istočnom delu grada žestoka pucnjava iz pušaka i puškomitraljeza. Odredi ustaša i Nemaca u punoj ratnoj spremi krstarili su posvuda naokolo i pucali u mrak. Ovoga puta nemačke okupacione vlasti reagirale su oštro. U uličnom napadu poginuli su pripadnici Vermahta i Gestapo je preduzeo ozbiljnu istragu. Vladali su se kao na okupiranom području i nimalo nisu vodili računa o činjenici da je NDH makar i samo formalno suverena država. Hapsili su desetke i desetke nedužnih ljudi, samo ako su utvrdili da su se bilo kada družili ili makar samo poznavali nekoga od trojice napadača. Hapsili su masovno i njihove porodice.[3]
Istragu je vodilo ustaško redarstvo, ali i Gestapo. Perkovića koji je priznao napad, osudio je nemački ratni sud umesto suda NDH (jer je napad izvršen na području NDH), a ustaške novine pisale su o tome kao o sasvim normalnoj stvari.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Šibl 1965, str. 57.
- ^ Šibl 1965, str. 58–59.
- ^ a b v Portal Zagreb se bori: oružane akcije i diverzije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2014), pristupljeno 4. decembra 2013.
Literatura uredi
- Šibl, Ivan (1965). Iz ilegalnog Zagreba 1941. Zagreb: Naprijed.
- Revolucionarni omladinski pokret u Zagrebu 1941—1945 - I - Zbornik povijesnih pregleda i sjećanja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2013), Sveučilišna naklada Liber, Zagreb 1984.
- Portal Zagreb se bori: oružane akcije i diverzije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2014), pristupljeno 4. decembra 2013.