Швапско-немачки културни савез

Швапско-немачки културни савез (нем. Schwäbisch-Deutscher Kulturbund), или само Културбунд, била је организација Немаца у Краљевини Југославији која је у току Другог светског рата помагала окупатору и пропагирала немачки национал-социјализам.

Поворка фолксдојчера коју је организовао Култубунд у селу Филипова (данашњи Бачки Грачац) 1938. године.
Збор Културбундоваца у Цељу.
Припадници Културбунда преузимају власт од југословенске полиције у Марибору.

ИсторијаУреди

Основан 20. јуна 1920. године у Новом Саду, био је почетно замишљен као неполитичка организација која делује на подручју целе Краљевине Југославије, а имао за циљ да чува и развија немачку културу и језик.[1] Занимљиво је да је ова организација била замишљена по узору на предратну српску организацију из Аустроугарске „Просвјета“.[2] Организација је као своје задатке прецизирала ширење књига, уметничких дела, музикалија и филма међу немачком националном мањином, отварање књижница и подстицање њиховог рада, отварање васпитних и просветних установа, организацију предавања, бригу о школовању немачких учитеља и свештеника, неговање немачког језика и друго што је чинило духовне, етичке, моралне, друштвене и културне потребе немачке мањине и њено здравствено просвећивање.[3] За првог генералног секретара Културбунда изабран је др Георг Грасл, народни посланик, сенатор и председник Немачке школске задужбине. Он је од 1930. године био почасни председник Културбунда. Након оснивања у Новом Саду, широм Краљевине Југославије у местима у коме Немци живе у већини ничу месне организације Културбунда [4].

Политичка превирања у КултурбундуУреди

Период од 1934. до 1939. године рад и живот Културбунда карактерише унутрашња политичка борба између националистичких присталица Покрета за обнову и старог руководства Културбунда. Та борба је испочетка вођена на идејно политичкој оријентацији, касније се протегла на стратешко-тактичка питања политичког деловања Културбунда, које се све више приклањало политици Трећег Рајха. У ту борбу сукоба генерација и борбе за власт, постепено, али све непосредније се укључује надлежне установе и организације немачког Рајха, што доводи до процеса продирања и превладавања национал-социјалистичке идеологије у редове бачких Немаца.

До превирања и појаве Покрета обнове у Културбунду, дошло је одмах после доласка Хитлера на власт у Немачкој, а носиоци Покрета су били млађи интелектуалци на челу са др Јакобом Авендером (зубаром по професији), који су претежно студирали у Немачкој, тамо васпитани, напајали нацизмом и примљени у Национал-социјалистичку партију. Циљ покрета је био да се путем тактичког понашања Културбунда, немачка национална мањина у Југославији претвори у национал-социјалистичку народну заједницу, која ће у склопу Трећег рајха играти улогу предстраже на овом простору. Борба у руководству Немаца која ће трајати доста дуго, окончана је када је на предлог Фолксдојче мителштеле, 18. и 19. маја 1939. године у Грацу изабран за новог председника Културбунда др Сеп Јанко адвокатски приправник из Зрењанина, који се школовао у Немачкој.[5]

Други светски ратУреди

За време Априлског рата, припадници Културбунда су деловали као пета колона. Након немачке окупације, Културбунд постаје стожер фолксдојчера који су се, у великом броју, ставили у службу Трећег рајха.

РеференцеУреди

  1. ^ Tomasevich 2002, стр. 201.
  2. ^ З. Јањетовић „Српски утицаји на свакодневну културу Немаца у Војводини“, Годишњак за друштвену историју 2., Београд 2009. стр.31
  3. ^ Љ. Димић „Културна политика...“, књ.III, стр. 12
  4. ^ Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)
  5. ^ Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)

ЛитератураУреди