Australija na Olimpijskim igrama

Australija se prvi put pojavila na Olimpijskim igrama 1896. godine, to su bile ujedno i prve olimpijske igre modernog doba. Od tada Australija nije propustila ni jedne Letnje olimpijske igre. Prve Zimske olimpijske igre na kojima je učestvovala su bile u Garmiš-Partenkirhenu održane 1936. godine. A od 1952. godine nije propustila ni jedne zimske olimpijske igre.

Australija
na olimpijskim igrama
MOK kodAUS
NOKAustralijski olimpijski komitet
AOO—Spoljašnja veza
Medalje
Zlato Srebro Bronza Ukupno
0 0 0 0
Učešće na igrama
Letnje igre
1896 • 1900 • 1904 • 1908* • 1912* • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016 • 2020

*sa Novim Zelandom kao Australazija

Zimske igre
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018 • 2022
Olimpijski prstenovi

AUT

AUT

Nacionalni olimpijski komitet Austrije (Australian Olympic Committee) je osnovan 1895. godine i iste godine je priznat od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Prvi sportista iz Australije koji se takmičio na Olimpijskim igrama je bio Edvin Flek (Edwin Flack). On je bio ujedno i prvi koji je osvojio olimpijske medalje za Australiju i to obe zlatne. Obe medalje su osvojene na Letnjim olimpijskim igrama održanim 1896. godine u Atini, Grčka. Medalje su bile osvojene u atletskim disciplinama trka na 800 m i trka na 1.500 m. Flek je osvojio još jednu medalju, bronzanu, u tenisu, ali je ona bila osvojena u mešovitom dublu sa Džordžom Stjuartom koji se takmičio i bio član olimpijskog tima iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1908. i Letnjim olimpijskim igrama 1912. Australija je bila udružena sa Novim Zelandom i takmičila se pod imenom Australazija.

Australija je bila dva puta domaćin Letnjih olimpijskih igara 1956. u Melburnu i 2000. u Sidneju.

Australija je veliki broj medalja osvajala u plivanju, sportu koji je veoma popularan u Australiji, gde su najistaknutiji predstavnici bili u ženskoj konkurenciji Daun Frejzer a u muškoj konkurenciji Ijan Torp. Ostali olimpijski sportovi u kojima je Australija tradicionalno jaka su:

Australija pridaje veoma puno značaja olimpijskim igrama, i država sa svoje strane izdvaja velika novčana sredstva i trenersku podršku najboljim sportistima i to sve ide preko Australijskog sportskog instituta.

U atletici Australija je srednje uspešna nacija na olimpijskim igrama. Najpoznatiji australijski sportisti, atletičari, su Beti Katbert i Keti Friman.

Prvu medalju na Zimskim olimpijskim igrama Australija osvojila je 1994. godine.

Na Zimskim olimpijskim igrama Australija je osvojila dvanaest medalja u slobodnom skijanju, snoubordingu, brzom klizanju na kratkim stazama i alpskom skijanju.

Medalje

uredi

Učešće i osvojene medalje na LOI

uredi
Učešće i osvojene medalje Australije na LOI  
LOI Nosilac zastave Učešće Muš. Žene sport   Zlato   Srebro   Bronza   Ukupno Plasman
1896. Atina 1 1 0 2 2 0 0 2 8
1900. Pariz 2 2 0 2 2 0 3 5 9
1904. Sent Luis 2 (3)* 2 (3)* 0 2* 0 =(3)* 0 (1)* 0 (4)* - (6)[1][2][3]
1908. London kao deo tima   Australazija
1912. Stokholm
1920. Antverpen Džordž Parker 13 11 1 5 0 2 1 3 16
1924. Pariz Edvin Kar 36 35 1 9 3 1 2 6 11
1928. Amsterdam Bobi Pirs 18 14 4 6 1 2 1 4 19
1932. Los Anđeles Boj Čarlton 13 9 4 6 3 1 1 5 10
1936. Berlin Dunk Grej 32 28 4 7 0 0 1 1 30
1948. London Les Makkej 75 66 9 11 2 6 5 13 14
1952. Helsinki Merv Vud 81 71 10 12 6 2 3 11 9
1956. Melburn i Stokholm Merv Vud 294+4 250+4 44 18+1 13 8 14 35 3
1960. Rim Džok Starok 189 160 29 17 8 8 6 22 5
1964. Tokio Ivan Lund 243 203 40 19 6 2 10 18 8
1968. Meksiko Siti Bil Rojkroft 128 104 24 16 5 7 5 17 9
1972. Minhen Denis Grin 168 129 29 20 8 7 2 17 6
1976. Montreal Rejlin Bojl 180 145 35 20 0 1 4 5 32
1980. Moskva Deniz Robertson-Bojd
Max Metzker
120 92 28 17 2 2 5 9 15
1984. Los Anđeles Vejn Rojkroft 242 169 73 22 4 8 12 24 14
1988. Seul Ric Charlesworth 252 170 73 24 3 6 5 14 15
1992. Barselona Jenny Donnet 279 197 92 25 7 9 11 27 10
1996. Atlanta Endru Hoj 417 250 167 26 9 9 23 41 7
2000. Sidnej Andrew Gaze 617 341 276 34 16 25 17 58 4
2004. Atina Colin Beashel 470 268 202 33 17 16 17 50 4
2008. Peking[4] Džejms Tomkins 470 268 202 33 14 15 17 46 6
2012. London Loren Džekson 404 221 183 29 7 16 12 35 10
2016. Rio de Ženeiro Ana Mirs 421 26 8 11 10 29 10
2020. Tokio
2024. Pariz
2028. Los Anđeles predstojeći događaj
2032. Brizbejn
Ukupno (26) 3.730 2.253 +(1)* 1.055 146 164 +(3)* 187 + (1)* 507 +(4)*
  • Van zagrade su prikazana medalje kako ih vodi MOK, a u zagradi kako ih vodi NOK Australije.

Osvajači medalja na LOI

uredi

Pregled učešća sportista i osvajača medalja po sportovima na LOI

uredi
Stanje posle LOI 2012.
# Sport Period Ukupno Muški Žene        
Prvo Poslednje
1.   Atletika 1896 2012 468 301 167 20 26 25 71
2.   Badminton 1992. 2012. 28 12 16 0 0 0 0
3.   Bejzbol 1996. 2004. 59 59 0 0 1 0 1
4.   Biciklizam 1920. 2012. 195 160 35 14 18 17 49
5.   Boks 1924. 2012. 110 109 1 0 1 3 4
6.   Veslanje 1924. 2012. 330 255 75 10 13 14 37
7.   Vaterpolo 1948. 2012 143 104 39 1 0 2 3
8.   Gimnastika 1956. 2012. 71 25 46 0 0 0 0
9.   Dizanje tegova 1948. 2012. 58 52 6 1 1 2 4
10.   Jedrenje 1948. 2012. 134 114 20 10 5 8 23
11.   Kajak i kanu 1956. 2012. 118 83 35 3 8 11 22
12.   Konjički sport 1960. 2012. 69 46 23 6 3 2 11
13.   Košarka 1992. 2012. 41 29 12 0 1 0 1
14.   Mačevanje 1952. 2008. 67 47 20 0 0 0 0
15.   Moderni petoboj 1952. 2012 23 19 4 0 0 0 0
16.   Odbojka 2000. 2012 44 32 12 0 0 0 0
17.   Odbojka na pesku 1996. 2012. 19 6 13 1 0 1 2
18.   Plivanje 1900. 2012. 373 (+1)* 191 (+1)* 181 57 60 (+1)* 61 (+3)* 179 (+4)*
19.   Ritmička gimnastika 1984. 2012. 6 0 6 0 0 0 0
20.   Ragbi sedam 2016. 2016. 25 13 12 1 0 0 1
20.   Rukomet 2000. 2000 30 15 15 0 0 0 0
21.   Rvanje 1924 2012. 79 69 1 0 1 2 3
22.   Sinhrono plivanje 1984. 2012. 27 0 27 0 0 0 0
23.   Skokovi u vodu 1920. 2012. 60 29 31 3 3 6 12
24.   Softbol 1996. 2008. 33 0 33 0 1 3 4
25.   Stoni tenis 1988. 2012. 22 13 9 0 0 0 0
26.   Streličarstvo 1972. 2012. 28 16 12 1 0 1 2
27.   Streljaštvo 1948. 2012. 106 76 30 4 1 5 10
28.   Tekvondo 2000. 2012. 14 7 7 1 1 0 2
29.   Tenis 1896. 2012. 34 20 14 1 1 3 5
30.   Trampolina 2000. 2012. 5 3 2 0 1 0 1
31.   Triatlon 2000. 2012. 8 4 4 1 0 0 1
32.   Fudbal 1956. 2008. 137 109 28 0 0 0 0
33.   Hokej na travi 1956. 2012. 215 138 77 4 3 5 12
34.   Džudo 1964. 2012 65 45 20 0 0 2 2
Ukupno (34) 138

Učešće i osvojene medalje na ZOI

uredi
Učešće i osvojene medalje Australije na ZOI  
LOI Nosilac zastave Učešće Muš. Žene sport   Zlato   Srebro   Bronza   Ukupno Plasman
1924. Šamoni nije učestvovala
1928. Sankt Moric nije učestvovala
1932. Lejk Plesid nije učestvovala
1936. Garmiš-Partenkirhen 1 1 0 1 0 0 0 0
1948. Sankt Moric nije učestvovala
1952. Oslo 9 7 2 4 0 0 0 0
1956. Kortina d'Ampeco 8 7 1 3 0 0 0 0
1960. Skvo Vali Vik Ekberg 30 26 4 6 0 0 0 0
1964. Inzbruk 5 3 2 1 0 0 0 0
1968. Grenobl Malkom Meln 3 3 0 3 0 0 0 0
1972. Saporo 4 4 0 2 0 0 0 0
1976. Inzbruk Kolin Kouts 8 5 3 3 0 0 0 0
1980. Lejk Plesid Rob Mekintajer 9 5 4 4 0 0 0 0
1984. Sarajevo Kolin Kouts 10 8 2 5 0 0 0 0
1988. Kalgari Majk Ričmond 18 16 2 0 0 0 0 0
1992. Albervil Deni Ka 22 15 7 9 0 0 0 0
1994. Lilehamer Kersti Maršal 25 18 7 9 0 0 1 1 22
1998. Nagano Richard Nizielski 23 15 8 8 0 0 1 1 22
2002. Solt Lejk Siti Ejdrijan Kosta 25 12 13 5 2 0 0 2 15
2006. Torino Elajza Kamplin 40 23 17 1 1 0 1 2 17
2010. Vankuver Tora Brajt 40 20 20 11 2 1 0 3 13
2014. Soči Aleks Pulin 60 29 31 11 0 2 1 3 24
2018. Pjongčang
2022. Peking
2026. Milano i Kortina predstojeći događaj
2030. Francuski Alpi
2034. Solt Lejk Siti
Ukupno 340 217 123 5 3 4 12

Pregled učešća sportista i osvajača medalja po sportovima na ZOI

uredi
Stanje posle ZOI 2014.
# Sport Period Ukupno Muški Žene        
Prvo Poslednje
1.   Alpsko skijanje 1952 2014 44 27 17 0 0 1 1
2.   Biatlon 1984 2014 6 3 3 0 0 0 0
3.   Bob 1988 2014 26 22 4 0 0 0 0
4.   Brzo klizanje 1936 2014 10 9 1 0 0 0 0
5.   Brzo klizanje na kratkim stazama 1992 2014 19 13 6 1 0 1 2
6.   Nordijska kombinacija 1960 1960 1 1 0 0 0 0 0
7.   Sankanje 1992 2014 4 2 2 0 0 0 0
8.   Skeleton 2006 2014 7 3 4 0 0 0 0
9.   Skijaško trčanje 1952 2014 18 14 4 0 0 0 0
10.   Slobodno skijanje 1992 2014 38 17 21 3 2 2 7
11.   Snoubording 1998 2014 20 12 8 1 1 0 2
12.   Umetničko klizanje 1952 2014 30 13 16 0 0 0 0
13.   Hokej na ledu 1960 1960 17 17 0 0 0 0 0
Ukupno 240 153 86 5 3 4 12

Razlika u gornje dve tabele od 100 učesnika (64 muškaraca i 37 žena) nastala je u ovoj tabeli jer je svaki spotista bez obriza koliko je puta učestvovao na igrama i u koliko raznih sportova na istim igrama računat samo jednom

Ukupno medalja na OI

uredi

Posle LOI 2016.

OI        
LOI 146 164 187 507
ZOI 5 3 4 12
Ukupno 151 167 191 519

Najuspešniji olimpijci Australije

uredi

Stanje posle LOI 2012.

Ime Sport   Zlato   Srebro   Bronza   Ukupno
1. Ijan Torp Plivanje 5 3 1 9
2. Daun Frejzer Plivanje 4 4 0 8
3. Libi Lenton-Triket Plivanje 4 1 2 7
4. Mari Rouz Plivanje 4 1 1 6
5. Beti Katbert Atletika 4 0 0 4
6. Lizel Džouns Plivanje 3 5 1 9
7. Petrija Tomas Plivanje 3 4 1 8
8. Grant Haket Plivanje 3 3 1 7
9. Širli Strikland de la Hanti Atletika 3 1 3 7
10. Šejn Guld Plivanje 3 1 1 5
11. Dru Džin Veslanje 3 1 0 4
11. Endru Hoj Konjički sport 3 1 0 4
13. Met Rajan Konjički sport 3 0 0 3
13. Rechelle Hawkes Hokel na travi 3 0 0 3
13. Džodi Henri Plivanje 3 0 0 3
13. Stef Rajs Plivanje 3 0 0 3
17. Suzi O’Nil Plivanje 2 4 2 8
18. Majkl Klim Plivanje 2 3 1 6
19. Britani Elmsli Plivanje 2 3 0 5
19. Emili Sibom Plivanje 2 3 0 5

Zanimljivosti

uredi

Reference

uredi
  1. ^ * Problem u broju učesnika i osvojenih medaljaemalja učesnica nastao je jer zbog Australijanca Frank Gailey koji je kao australijski državljan u februaru 1904 otputovao u SAD i pridružio se Olimpijskom klubu San Francisko, gde je trener bio njegov sunarodnik Sid Kavil. Kao član kluba učestvovao je na LOI 1904. Njegovo ućešće medalje i rezultate MOK pripisuje SAD, dok olimpijski istoričari smatraju da, pošto je tek 1906. uzeo američko državljanstvo na LOI 1904. učestvovao kao predstavnik Australije i da se njegovo učešće i četiri osvojene medalje pripisuju Australiji. [1]Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2009) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2009) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2009) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2009) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2009)
  2. ^ „Četыre medali Olimpiadы 1904 goda perešli ot SŠA k Avstralii (ru)”. Pristupljeno 23. 4. 2013. 
  3. ^ „Australijski olimpijski komitet”. Arhivirano iz originala 16. 08. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2013. 
  4. ^ „Olympics - smh.com.au”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2009. g. Pristupljeno 21. 07. 2009. 

Spoljašnje veze

uredi