Balduin I, latinski car

Balduin I Flandrijski
Balduin I Flandrijski
	Kip Balduina Flandrijskog, delo poznatog vajara Vinsenta Jackueta u Monsu
Lični podaci
Datum rođenja	jul 1172.
Mesto rođenja	Valansjen, Belgija
Datum smrti	1205.
Mesto smrti	Veliko Trnovo, Bugarska
Porodica
Supružnik	Marija od Šampanje
Potomstvo	Joan, Countess of Flanders, Margareta II, grofica Flandrije
Roditelji	Balduin V Belgijski; Margareta I, grofica Flandrije
Dinastija	Eno
Latinski car,; Belgijski grof
Period	(1194—1205) (belgijski grof),; (1204—1205)
Prethodnik	Balduin V Belgijski (u Belgiji)
Naslednik	Henrik Flandrijski

Balduin I Flandrijski (jul 1172-1205) latinski car (1204—1205). Bio je sin Balduina V Belgijskog i Margarite Flandrijske.

Četvrti krstaški rat uredi

Početak rata uredi

Grof Balduin IX Flandrijski, bio je veoma jaka ličnost u svoje vreme, pa se sa oduševljenjem otišao 1198. godine u IV krstaški rat protiv Egipta, ali rat je tek počeo 1202. godine. Ukupno se skupilo 30.000 krstaša od kojih su 4500 bili konjanici. Krstaši nisu imali 85 000 srebrnih maraka, koliko im je trebalo da plate prevoz, pa im je devedesetogodišnji slepi mletački dužd Enriko Dandolo zbog mržnje prema Vizantiji ponudio prevoz od 35 000 maraka protiv Vizantije. Posle dugih pregovora jedan deo krstaša je pristao dok je drugi deo tražio da se krene prema Siriji. Čak i onaj mali broj Krstaša koji su krenuli iz Francuske za Egipat okrenuli su se protiv Vizantije. Mletačka flota je krenula 8. oktobra 1202. godine na istok sa krstašima.

Pad Zadra i ostalih gradova uredi

Iako se papa protivio krstaši su krenuli ka Carigradu. Kad su stigli pod Zadar stanovništvo se uplašilo i istaklo barjak da bi izgledalo da podržavaju pohod, ali nemilosrdni Enriko Dandolo je 23. novembra opljačkao grad. Početkom decembra u Zadar je iz srednje Evrope stigao vizantijski princ Aleksije IV Anđeo najveći krstaški saveznik na Balkanskom poluostrvu. Uz njegovu pomoć krstaši su oko 7. aprila 1203. godine osvojili Dubrovnik i Drač sa Otrantskim vratima. Flota je nastavila i iskrcala se na ostrvu Krf gde je ljuta što grad Krf nije hteo da se preda pljačkala i palila dok nije nastavila 24. maja ka ostrvu Andros, koje su krstaši takođe opljačkali i popalili. Prošavši kroz Helespont, iskrcali su se u Abidosu.

Pad Carigrada uredi

Dana 23. juna mletačka flota je stigla u San Stefano i počela da opseda Carigrad. Sam vizantijski car Aleksije III Anđeo, kad je video da njegov zet Teodor I Laskaris bezuspešno pokušava da odbrani grad, 17. jula je pobegao u Bugarsku. Oslepnjeni Isak II Anđeo koji je vladao Vizantijom od 1185. do 1195. vraćen je na presto, a 1. avgusta Aleksije IV Anđeo njegov sin krunisan je za njegovog suvladara. Mlečani kojima se nije napuštao Carigrad, tražili su isplatu od 100.000 srebrnih maraka za pomoć, a kad to od Aleksija nisu dobili, nastavili su opsadu. Početkom januara 1204. godine narod nezadovoljan Aleksijem ga ja zadavio, a Isak ja umro od straha. Za cara je doveden vojvoda Aleksije V Duka Murzufl. Krstaši su 13. aprila osvojili grad, nekoliko dana pre tog događaja Aleksije V je pobegao, a za cara je izabran Teodor, koji je pobegao u Nikeju i tu osnovao državu. Usledile su pljačke grada. Balduin je čak i podmetnuo požar koji je uništio deo grada. Pad Carigrada doneo je velike promene na Balkanu.

Krunisanje za cara uredi

Enriko je Balduina kao odanog vođu pohoda, zbog toga što je bio jaka ličnost doveo do titule latinskog cara, a ovaj je za konstantinopoljskog imperatora krunisan 16. maja u opljačkanoj Aja Sofiji. Balduin se pokazao kao veoma moćan imperator.

Latinsko carstvo i ostale države nastale na ruševinama Vizantije posle Četvrtog krstaškog pohoda, oko 1204.

Osnivanje novih krstaških država uredi

Krstaši su osnovali još nekoliko krstaških država:

Solunska kraljevina (današnja Makedonija sa Solunom)
Ahajsku kneževinu (deo Moreje)
Atinsko-tebansko vojvodstvo U tim državama vladali su sitni francuski plemići, i sve te države bile su latinski vazali. Najmoćnija od njih bila je Solunska kraljevina kojom je vladao markgrof Bonifacije Monferatski, kojeg je postavio Enriko jer se plašio da bi mogao da uništi Latinsko carstvo, pošto se Bonifacije najviše nadao toj tituli.

Podela teritorija uredi

Posle osvajanja Carigrada Mlečani su ugrabili: Moreju, Epir, Ilirik, Krit, Jonska ostrva, Galipolje, jedan deo Kiklada, jedan deo Sporada, deo Albanije, jedan deo Trakije i jedan deo Carigrada, u kome su postavili za nadbiskupa Tomu Morozinija.

Borbe sa Nikejcima i Bugarima i ubistvo uredi

Balduin je sa krstašima napao Nikejce i posle pobede kod Pojmanenona, na maloazijskoj strani Helesponta u decembru 1204. godine i osvojio je veći deo Bitanije. Bugarski kralj Kalojan mu je u to vreme objavio rat. Balduin mu se suprotstavio i kod Andrijanopolja 15. aprila 1205. godine, i bio zarobljen zajedno sa latinskim, anticarem Nikeje, Lujem od Bloa. Balduin je u Velikom Trnovu ubijen na grozan način.^{[traži se izvor]}

Porodično stablo uredi

16. Balduin II od Enoa

8. Balduin III od Enoa

17. Ida of Leuven

4. Balduin IV od Enoa

18. Gerard I, Count of Guelders

9. Yolande de Wassenberg

19. Clemence of Poitou

2. Balduin V Belgijski

20. Albert III od Namira

10. Godfrey I, Count of Namur

21. Ida od Saksonije

5. Alice of Namur

22. Konrad I, grof Luksemburga

11. Ermesinda of Luxembourg

23. Clementia of Aquitaine

1. Balduin I Flandrijski

24. Gerard, Duke of Lorraine

12. Theodoric II, Duke of Lorraine

25. Hedwige de Namur

6. Thierry, Count of Flanders

26. Robert I, Count of Flanders

13. Gertrude of Flanders

27. Gertruda od Saksonije

3. Margareta I, grofica Flandrije

28. Fulk IV Anžujski

14. Fulk I Jerusalimski

29. Bertrada od Monforta

7. Sibila Anžujska

30. Elias I, Count of Maine

15. Ermengarda Anžujska, grofica Mena

31. Mathilda of Château-du-Loire

Literatura uredi

Angold, Michael (2003). The Fourth Crusade: Event and Context. Harlow: Pearson. ISBN 978-0-582-35610-8.
Cohn, Norman (1970), The Pursuit of the Millennium, Oxford, UK: Oxford University Press .
Evergates, Theodore (1999). Aristocratic Women in Medieval France. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1700-1. .
Gibbon, Edward (1788—89). „Chapter LX: The Fourth Crusade”. The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. VI. London: Strahan & Cadell.
Gislebert of Mons; Napran, Laura (trans.) (2005). Chronicle of Hainaut. Woodbridge, Suffolk: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-120-4.
Harris, Jonathan, 'Collusion with the infidel as a pretext for military action against Byzantium', in Clash of Cultures: the Languages of Love and Hate, ed. S. Lambert and H. Nicholson. . Turnhout: Brepols. 2012. pp. 99-117. ISBN 978-2-503-52064-3.
Van Tricht, F., The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204—1228), Leiden: Brill, 2011

Članci uredi

Moore, John C. (januar 1962), „Baldwin IX of Flanders, Philip Augustus and the Papal Power”, Speculum, Medieval Academy of America, 37 (1): 79—89, JSTOR 2850600, doi:10.2307/2850600
Wolff, Robert Lee (jul 1952), „Baldwin of Flanders and Hainaut, First Latin Emperor of Constantinople: His Life, Death, and Resurrection, 1172–1225”, Speculum, Medieval Academy of America, 27 (3): 281—322, JSTOR 2853088, doi:10.2307/2853088

niko	Latinski car (1204—1205)	Henrik Flandrijski