Википедија

Berlinski ansambl

Berlinski ansambl (nem. Berliner Ensemble) predstavlja jednu od najpoznatijih pozornica nemačkog glavnog grada. Postala je poznata kroz izvođenja dela njenog osnivača Bertolda Brehta i važi za jednu od vodećih bina na nemačkom govarnom prostoru. Od 1954. je u pozorištu na Šifbauerdamu u okrugu Friedrich-Wilhelm-Stadt berlinskog distrikta Mite mesto održavanja Berlinskog ansambla.

Berlinski ansambl (pozorište na Šifbauerdamu)

Istorija uredi

Berlinski ansambl ranije

Osnivanje Berlinskog ansambla u novembru 1949., kratko nakon osnivanja DDR-a , stoji u direktnoj vezi sa Brehtovom potrebom za novom delatnošću u Nemačkoj za njega i njegovu ženu Helene Vajgel, a i u težnji političara, kulturnih instanci i ličnosti u sovjetskoj okupacionoj zoni i kasnijem DDR-u za izgradnjom jedne zapažene scene u glavnom gradu. Nakon gorkih iskustava u Sjedinjenim američkim državama ( 30. oktobra 1947. : Saslušannje ispred komiteta za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma) i striktnijeg ličnog nadgledanja u Švajcarskoj Breht je doneo odluku da se skrasi na istoku Nemačke i Berlina. Tamo je dočekan raširenih ruku. Njegov i Helenin plan za osnivanje ansambla je podržali su Vilhelm Pik i Oto Grotevol. Politbiro jedinstvene socijalističke partije Nemačke je osnivanje pozorišta podržao sa godišnjim budžetom od 1,5 miliona maraka. [1]Mesto održavanja trebalo je da bude Schiffbauerdamm. Ovo mesto je već svakako bilo zauzeto od strane ansambla Frica Vistena i oslobodilo se tek 1954. kad je ovaj mogao da pređe u narodnu pozornicu koja je bila uništena u ratu i ponovo obnovljena. Pisac pesama i kasniji DDR disident Volf Birman počeo je tamo 1950ih kao asitent režije.

Berlinski ansambl danas

Ansambl se u suštini sastojao od glumaca i saradnika koji su 11. januara 1949. učestvovali na prvoj javnoj prezentaciji sa komadom Bertolda Brehta Majka hrabrost i njena deca.[2] Ovo izvođenje se održalo u nemačkom pozorištu u Berlinu. Od 19. marta 1954. igrao je ansambl u sopstvenoj kući, u pozorištu na Šifbauerdamu.

Prema jednoj Brehtovoj ideji iz 1953. su 1959. godine osnovane različite ,,brigade", koje je trebalo da ubrzaju pozorišne poslove Berlinskog ansambla, između ostalih to su ,, brigada za pozorišnu teoriju" , ,,brigada studio" i ,, brigada rad sa publikom". Rad ansambla je suštinski obeležio Bertold Breht, koji je kao režiser i pisac od kuće napravio ,,svoje" pozorište. Kao simbol Berlinskog ansambla važi Pikasova golubica mira. Ona je bila predstavljena na zavesi pozornice. Zbog njegovog ogromnog ugleda je ansambl često pozivan na gostovanja u zemlji i inostranstvu, pa je tako gostovao u Francuskoj, Engleskoj, Austriji, Švedskoj i Italiji. U sred pripreme jednog gostujućeg putovanja za Englesku Bertold Breht je preminuo. Njegovo razumevanje za epski teatar i kolektivni rad je nastavila njegova udovica Helene Vajgel koja je od osnivanja do njene smrti 1971. bila njegov intendant. Asistenti režije Manfred Verkvert , Petar Palicš, Izot Kilijan, Beno Beson, Joahim Tenšert, učili su još kod Behta i sada su zajedno sa glumcima nastavili njegov rad. Posle Helene Vajger usledila je kao intendant Rut Berghaus, čiji suprug kompozitor Paul Desau, koji je napisao muziku za delo ,, Majka hrabrost i njena deca". Njen pokušaj da uvede eksperimentalni teatar na pozornicu naišao je na otpor ansambla i publike, što ju je navelo da se povuče.

Spomenik Bertoldu Brehtu ispred Berlinskog ansambla

1977. je Berghausovu zamenio Manfed Verkvert, koji je vodio kuću do 1991. U pogledu oganizacije su naredne godine prošle manje uspešno. Sa uvođenjem komada ,,Brehtovi akti" o Brhtovom špijuniranju od strane FBI-a je kuća nakon preuređenja ponovo otvorena 8. januara 2000. godine sa intendantom Klausom Pejmanom, koji je tamo do 2017. bio intendant i akcionar. Od sezone 2017/18 je Oliver Reze ovi intendant Berlinskog ansambla, koji vodi kuću sa vodećim timom, komeizmeđu ostalih prpada i Mihael Talhajimer kao režiser kuće. Za otvaranje Rezeove prve sezone inscenirao je Antu Romero Nunes ,,Kaligulu" Alberta Kamia. Premijera je bila 21. septembra 2017.

U okruženju Berlinskog ansambla rade mnogi poznati i produktivni umetnici. Fotografkinja Rut Berlau fotografisala je pozornice, koje su objavljivane kao uzorak knjige. Scenograf Karl fon Apen je mnogo godina bio sinonim za zahtevnu scenografiju i pozorišne plakate. Zato su bile poznate knjige Džona Hatfilda , Vilanda Hercfelda u Karla Hajnca Drešera.

Upotreba reči Berlinski ansambl je ispunila primenu. Dok je proteklih decenija pozorišni ansambl podrazumevao zajednicu glumaca i saradnika i dalje se BE poistovećuje sa zgradom pozorišta. Pozorište u kome igra Berlinski ansambl je pozorište na Šifbauerdamu. Pozorište je vlasništvo Ilza-Holcapfel fondacije koju je osnovao Rolf Hohhut. Fondcija iznajmljuje zgradu zemljištu Berlina. Pozorišni ansambl se danas vodi kao kapitalno društvo u prvnoj formi jednog društva sa ograničenom odgovornošću. Akcionar je Oliver Reze. On ima pravo korišćenja nekretnine.

Na jesen 2019. je renovirana jedna sporedna zgrada pozorišta na Šifbauerdamu. Time pozorište dobija prvi put drugo, potpuno opremljeno mesto održavanja.[3]

Februara 2020. je novi intendant Oliver Reze izbrisao sa repertoara omiljenu Operu za tri groša u inscenaciji Roberta Vilsona.[4]

Intendanca uredi

Poznati glumci ansambla uredi

Trenutni članovi Berlinskog ansambla( izbor)[5] uredi

Izvođenja uredi

Reference uredi

  1. ^ Mehrle 2019
  2. ^ Schumacher 1998, str. 267
  3. ^ „Berliner Ensemble bekommt neue Spielstätte”. FAZ.NET (na jeziku: nemački). ISSN 0174-4909. Pristupljeno 2020-12-27. 
  4. ^ „Zum letzten Mal am Berliner Ensemble: Robert Wilsons Inszenierung der "Die Dreigroschenoper"”. www.rbb-online.de (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 13. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  5. ^ „Das Ensemble | berliner-ensemble”. www.berliner-ensemble.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-12-27. 

Literatura uredi

  • Mehrle, Jens (2019). Gezielte Ungenauigkeit. Junge Welt. 
  • Schumacher, Ernst (1998). Leben Brechts. Leipzig: Reclam-Verlag. 
  • Kistof Funke i Volfgang Jansen : Pozorište na Šifbauerdamu. Istorija jedne berlinske pozornice. Links izdavaštvo, Berlin 1992. ISBN 3-86153-047-3.
  • Fridrih Dikman: Plakat Berlinskog ansambla 1949- 1989. Evropsko izdavaštvo- Anštalt, Hamburg 1992. ISBN 3-434-50013-8.
  • Margaet Setje-Ajlers : Iza Kulisa. Pričaju žene Berlinskog ansambla. Novi život, Berlin 2015. ISBN 978-3-355-01831-9.

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлински_ансамбл&oldid=27677514”