Bermet
Bermet je tradicionalno karlovačko slatko aromatizovano vino, originalnog ukusa, najčešće sa 16—18% alkohola. Pravi se od crvenog ili belog grožđa iz vinograda sa padina Fruške gore, uz dodatak lekovitih trava.[1]
Istorija
urediAromatizovano vino Bermet proizvodi se u Sremskom vinogorju.[2] Prvo se proizvodio u okviru 35 fruškogorskih srednjevekovnih manastira.[3] Najveći broj proizvođača ovog vina nalazi se u Sremskim Karlovcima, Banoštoru i drugim mestima Sremskog vinogradarskog kraja.[4] Sremski Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina odakle su još u 15. veku ona izvožena u Češku, Poljsku, Švajcarsku, Moldaviju i Belgiju. Upravo tu je razvijeno vinogradarstvo, jedno od najstarijih u Evropi.[5] Bermet je autentično vino ovoga kraja specijalno slatkasto – gorko vino, koje je češće rubin, a ređe bele boje.[6] Tačan recept za proizvodnju karlovačkog bermeta poznat je samo nekolikim porodicama iz Sremskih Karlovaca, a najčešće se pominje 27 vrsta biljaka od kojih se pri proizvodnji koriste koren koji daje umerenu gorčinu, cvet koji donosi vinu miris i plod koji nosi osvežavajući i slatkast ukus.[7] Bermet se pravi tako što se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih travki i tako do vrha kada se naliva prošlogodišnjim vinom. Bure stoji zatvoreno tri meseca.[8] Služi se kao desertno vino ili aperitiv.[9]
Aromatično bilje
urediAromatično bilje daje osoben ukus bermetu. Najčešće se pominju pelen, čemerika, slačica, cimet, kora od narandže, iđirot.[10] Može da se dodaje i ren, lišće dunje i višnje.[11]
Zaharije Orfelin
urediPišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi da se receptura za izradu bermeta razlikovala od kuće do kuće. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori.[12] Svaka porodica imala je svoj tajni recept da bi bermetu udahnula autentičnost. Zbog razlika u recepturi, bermet se u načelu deli na manastirski bermet i bermet proizveden u privatnim vinarijama. Autentični bermet trgovci su tridesetih godina 20. veka izvozili u SAD, a služen je na ruskom, bečkom i engleskom dvoru.[6]
Izvori
uredi- ^ Polić, Marjan (2003). „Tri slavna vina : kako su nastajali šiler, bermet i ausbruh”. Loza i vino. 1: 169—172.
- ^ O pravljenju bermeta. - U: Težak, 31. oktobar 1871.
- ^ Tomašević, Dragan (2010/2011). „Bermet”. Krovovi. 24/25: 149—150.
- ^ „Kako sačuvati bermet”. Vino. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sremski Karlovci”. Serbia. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ a b „Bermet - plemenita kapljica sa biljem”. Vikendica. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ Miljić, Uroš; Puškaš, Vladimir (2012). „Medicinal Plants in Bermet, Serbian Aromatic Wine” (PDF). Acta agriculturae Serbica. 17, broj 34: 83—92. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Bermet, vino sa Titanika”. Via balkans. Pristupljeno 26. 1. 2018.
- ^ Bermet - pelinaš. - U: Težak, 15. decembar 1913.
- ^ Bermet. - U: Težak, 1. mart 1887.
- ^ Pravljenje bermeta. - U: Težak, 11. avgust 1891.
- ^ Vino bermet. - U: Težak, 9. oktobar 1927.
Literatura
uredi- Više autora (2016). Leksikoni nacionalnih parkova Srbije - Fruška gora. Beograd: JP Službeni glasnik - Geografski institut "Jovan Cvijić" SANU. str. 35—36. ISBN 978-86-519-1900-1.
Spoljašnje veze
uredi- „Kako je karlovački bermet osvojio Evropu i preplivao okean”. Politika. Pristupljeno 26. 1. 2018.
- Kako se dolazi do jeftinog bermeta
- Cvrka iz đačkog života
