Bitka kod Korsunja (1648)
Bitka kod Korsunja u proleće 1648. bila je druga uzastopna pobeda kozaka u ustanku Bogdana Hmeljnickog.
| Bitka kod Korsunja | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo ustanka Bogdana Hmeljnickog | |||||||
 Bogdan Hmeljnicki dočekuje tatarske saveznike 1648. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Zaporoški kozaci | Državna zajednica Poljske i Litvanije | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Bogdan Hmeljnicki |
veliki hetman Stanislav Potocki poljni hetman Martin Kalinovski | ||||||
| Jačina | |||||||
| 8-10.000 kozaka i 4.000 Tatara [1] | 8.000 vojnika i 40 topova [2] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| znatni | cela vojska uništena | ||||||
Uvod uredi
U proleće 1648, Bogdan Hmeljnicki je izabran za hetmana Zaporoške vojske. Formalno izjavljujući vernost kralju Vladislavu IV, Hmeljnicki je sklopio savez sa Krimskim Tatarima i počeo da okuplja vojsku u Zaporoškoj Siči.
Saznavši za savez Kozaka i Tatara, poljski veliki hetman Stanislav Potocki je početkom aprila 1648. poslao na Hmeljnickog svog sina Stefana sa oko 3.500 vojnika, ali je poljska armija potučena 16. maja kod Žutih Voda, a 1.500 redovnih kozaka prešlo je na stranu pobunjenika.[3]
Bitka uredi
Vojska Stanislava Potockog, koja je lagano išla u pomoć opsednutima kod Žutih Voda, 26. maja 1648. pala je u zasedu kod Korsunja. Samo nekoliko konjičkih jedinica uspelo je da se izvuče, dok su oba hetmana zarobljena.[3] Sva redovna vojska u Ukrajini, oko 8.000 ljudi i 40 topova, bila je izgubljena.[2]
Posledice uredi
Dva uzastopna poraza uzdrmali su prestiž Poljske i podigli ugled Hmeljnickog: kozaci i pobunjeni seljaci iz čitave Ukrajine krenuli su pod njegovu zastavu.
Da situacija bude gora, kralj Vladislav, prijatelj Hmeljnickog i Zaporoških kozaka, umro je nedelju dana pre bitke. Sa čitavom Ukrajinom u pobuni i oba hetmana u ropstvu, Poljsko-Litvanska unija ušla je u izbore novog kralja, što je paralisalo svaku veću akciju protiv ustanika.[3]
U poljskoj kulturi uredi
Ova bitka je pomenuta u romanu "Ognjem i mačem" poljskog nobelovca Henrika Sjenkjeviča iz 1884.[4], kao i u poljskom filmu "Ognjem i mačem" iz 1999.[5]
Reference uredi
- ^ Gažević, Nikola (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 481.
- ^ a b Fajfrić 2008, str. 258–267
- ^ a b v Zamoyski 1988, str. 165–166
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- ^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Pristupljeno 22. 4. 2018
Literatura uredi
- Gažević, Nikola, ur. (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 481.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Vojna enciklopedija, tom 3. str. 481 COBISS.SR 3980808
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
