Bitka kod rta Sveti Vinsent (1797)
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Ukloniti suvišne veze, napisati uvod. |
| Bitka kod rta Sveti Vinsent | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Anglo-španskog rata | |||||
 | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
 Velika Britanija |
 Španija | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
|
Džon Džarvis |
Hose de Kordoba i Ramos | ||||
Situacije pred bitku uredi
Krajem XVIII veka Velika Britanija se našla u velikoj opasnosti jer je njena mornarica bila sama protiv saveza Španije i Francuske. Francuska je nameravala da prebaci vojsku na Britansko ostrvo, ali je prvi pokušaj propao usled nesposobnosti francuskih posada i slabe spreme osoblja, što je bilo neposredna posledica ukidanja pomorskih škola posle francuske revolucije. Pored toga je uprkos visokom moralu posada disciplina bila slaba, a to se nepovoljno odrazilo stvarajući neder i dezorganizaciju.
Nakon potpisanog mira sa Francuskom 1795. godine i stupanjem u rat na njenoj strani Španija je svojom flotom značajno ojačala položaj Francuske u Sredozemnom moru. Međutim, zbog planiranja ponovog i jačeg desanta na Veliku Britaniju kao i na insistiranje Direktorijuma, Španija je uputila iz Tulona u Brest flotu od 23 linisjka broda, pod komandom admirala Hozea de Kordove. Zbog te promene snaga u korist Francuske, Velika Britanija je bila prisiljena da svoju Sredozemnu flotu, pod zapovedništvom admirala Džona Džarvisa povuče iz Sredozemnog mora i prebazira u Lisabon da bi za sebe sačuvala Portugal i blokirala Kadiz.
Sprečavanje dolaska španske flote bilo je od najveće važnosti, jer bi njenim dolaskom u Brest saveznici Francuzi raspolagali sa 50 bojnih brodova prema 30 sa kojima je raspolagala engleska eskadra u La Manšu.
Bitka uredi
14. februara 1797. godine, u zoru, pri zapadno vetru i sumaglici, admiral Džarvis je otkrio špansku flotu koja je isplovila kroz Gibraltarski moreuz u Atlantski okean. Svestan važnsto sprečavanja sjedinjavanja španske i francuske flote, a kako je bio tačno informisan o njenoj jačini, odlučio se da koristi mogućnost udara na odvojene delove španskih snaga. Zbog toga je krenuo u napad u marševskom poretku dvostruke kolone prema jugoistoku.
Otkrivši prisustvo britanske flote po topovskim hicima sa njenih izviđačkih brodova ali zbog magle u nemogućnosti da ima pregled situacije oko sebe, admiral de Kordova je naredio postrojavanje brodova u borbeni poredak trojne kolone, ne bi li tako pojačao svoju odbranu po dubini misleći da se admiral Džarvisa neće ususditi da napadne sa svojih 15 brodova španskih 27. U 08:00 časova ugledao je britansku flotu i odmah je poslao dva broda u izviđanje. Kada se sumaglica oko 10:00 časova podigla ustanovio je da oko sebe ima 17 linisjkih brodova od čega pet pod komandom Huana de Morena koji je udaljio oko dva do tri kilometra a da Britanci, koji su plovili od severa prema jugu imaju 15 linisjkih brodova, te da je zapravo prednost iznenađenja na njegovoj strani.
Pošto se prestrojio u borbeni poredak kolone, admiral Džarvis je u 11:00 časova uzeo kurs ka međuprostoru između španske glavnine snaga i brodova koji su bili u izviđanju pod komandom de Morena. Radi toga admiral Džarvis je nameravao da uđe u prostor između ove dve grupe španskih brodova i radi toga je britanska eskadra koja je u svom marševskom poretku vozila u dve paralelne linije brazde odmah prestrojena u jednu liniju. Ovaj manevar je izveden odlično i britanska eskadra je vozeći u uzornom redu uplovila između obe prilično neuredne gomile španskih brodova.
U pokušaju da postigne barem brojčanu nadmoć i izbegne britanski manevar za prodor, admiral de Kordova je naredio sjedinjavanje brodova i okret prema severu ali je bilo prekasno za to. Odlučivši se da napadne glavni deo španske flote, admiral Džarvis je u 11:30 časova naredio da se podigne zastavni signal za skretanje čitave linije brazde nadesno.
Međutim, dok je britanski admiralski brod još razvijao ovaj signal čelni britanski brod „Kaloden” pod komandom konrtaadmirala ser Tomasa Traubridža već je sam započeo manevar skretanja jer je njegov zapovednik pogodio unapred namere svog admirala i otvorio je vatru na špansku glavninu snaga čime je samo još više povećao zabunu već nastalu u španskoj formaciji pogrešnim čitanjem signalnih zastava. admiral Džarvis se odlučio za najefikasniju ali i najtežu varijantu napada - kontramarš i pojedinačni udari na razdvojene delove. Stigavši čelom svojih snaga do španskog začelja, oko 12:00 časova naredio je okret u protivkurs. Pri tome je njegov čelni brod bio zanošen usled oštećenja kormila, a de Moreno se sa svojih sedam brodova uputio ka njegovom komandom brodu upravo u trenutku dok je britanski brod pokušavao da se izvuče iz ovako opasne situacije. Umesto da otpadanjem od vetra i borbom u mešavini parališe taktičku prednost admirala Džarvisa i iskoristi svoju brojčanu nadmoć od 23 prema 15 brodova, admiral de Kordova je produžio ka severu. Nakon neuspešnog napada i de Moreno je produžio ka severu da zaštiti začelje. Usled prekasnog prelaska u protivkurs i dugog manevra, špansko čelo je već toliko odmaklo da je izgledalo da će admiral de Kordova uspeti da se povuče. Admiral Džarvis je na to u 12:51 čas naredio da svaki brod zauzme najpogodniji položaj i stupi u borbu čim stigne na domet svojih topova.
Komandant trećeg broda sa začelja, broda „Kepten”, tada komodor Horejšio Nelson potpuno suprotno postojećim borbenim instrukcijama, izašao je iz stroja i krenuo u napad na centar španske flote da bi joj sprečio odstupanje. Naime, on je primetio da je glavnina španske flote počela je da skreće oko začelja britanske linije brazde sa namerom da se sjedini da drugom, slabijom grupom, španskih brodova. Da su u toj nameri Španci uspeli onemogući li bi nameru admirala Džarvisa borbe po odvojenaim delovima. Manji deo španskih brodova koji je bio odsečen od svoje glavnine usled britanskog prodora u prvoj fazi bitke pokušao je da izvrši napad na britansku liniju sa druge strane, ali je bio odbijen vrlo jakom i tačnom vatrom britanskih brodova. U ovoj situacije može izgledati praktično besmislen manevar koji izveo komodor Nelson, ali baš taj potez dokazuje sigurnost koju je imao Nelson zbog jedinstvenog pogleda u britanskoj eskadri, jer je bio uveren da će mu komandanti ostalih brodova koji su takođe bili dobro upoznati sa naukom ratne veštine odmah priskočiti u pomoć.
Odustajući na kraju od sjedinjenja sa de Morenom, admiral de Kordova je okrenuo ponovo u vetar. Pokušaj glavnine španske flote da zaobiđe britansko začelje i da se sjedini sa tom odvojenom eskadrom omogućilo bi da ovi brodovi ponovo uđu u bitku čime bi se znatno pojačala ionako brojčano nadmoćnu flotu, ali na sreću Britanaca to se nije desilo.
Kada se brod komodora Nelsona, Kepten, se iz neposredne blizine hrabro upustio u borbu sa nekoliko broodva na čelu španske eskadre, admiral Džarvis je naredio poslednjem borbu u svom poretku „Ekselentu” pod komandom kapetana ser Katberta Kolingvuda i čelnom brodu svoje eskadre, „Kalodenu” pod komandom konrtaadmirala ser Traubridža se pridruže i pomognu komodoru Nelsonu, a i sam je sa ostalim brodovima u stroju krenuo u pomoć. No, i pored upućene pomoći i podrške Nelson se ubrzo našao u teškom položaju pod vatrom nekoliko španskih brodova sa oštećenim jarbolima i pokidanim jedrima, sa previše ugrejanim topovima usled brze paljbe što je dovelo i do nedostatka municije. U tim trenucima brod Ekselentu pod komandom kapetana ser Kolingvuda staje između Nelsonovog broda Kepten i španskog linijskog broda „San Nikolas”. Ovaj španski brod je bio najopasniji protivnik „Keptena” i ser Kolingvud odlučije da ga trupom „Ekselenta” zakloni. „Ekselent” tada iz neposredne blizine ispaljuje u španski brod pun bočni plotun, usled čega je „San Nikolas” naglo skrenuo na levo i sudario se sa susednim brodom „San Hoze”. Tada kapetan ser Kolingvud opet iskazuje sjajan primer plemenitog drugarstva jer je uvidevši da se komodora Nelson izvukao iz škripca da ne bi umanjio njegov učinak povukao se opet nazad na svoje mesto u poretku britanske eskadre.
Nelson je uspešno iskoristio pometnju koja je nastala pomenutim sudarom linijskih brodova na čelu španske flote i izvršio abordažu i uspeo je da zauzme četiri linijska broda, među njima i komandni brod admiral de Kordove. De Moreno je uspeo da zaštiti odstupanje preostalih španskih brodova ~ njih 20 i da se sam povuče.
Posledice bitke uredi
Bitka kod rta Sveti Vinsent 1797. godine ušla je u istoriju britanske flote kao jedan od njenih najvećih uspeha i najslavnijih pobeda. Ona je dokazala kako se veliki uspesi i snažna flota postižu ako što se efektivno koriste znanja nauke o ratnoj veštini na moru. Baš zbog toga nije slučajno da je baš ovo razdoblje dalo najsjajnije uspehe britasnskoj floti u kojoj je ona stalno pobeđivala jače protivnike i u kome ona beleži svoje najslavnije bitke i najpoznatije ljude.
Španska flota je bila poražena iako je bila skoro dvostruko jača ~ 2286 topova prema 1232 britanska topa. Španski gubici iznosili su 404 mrtva i 1089 ranjena, a britasnki 73 mrtva i 227 ranjenih. Admiral de Kordove je do popodneva 15. februara prikupio brodove i krenuo za Kadiz, a Admiral Džarvis, imajući i sam dosta oštećenih brodova, zapalio je zaplenjene brodove i otplovio za Lagos.
Jedinstvo pogleda igra veoma značajnu ulogu, jer pojačava snagu flote čiji svi delovi rade potpuno ujednačeno, a to glavnom zapovedniku daje sigurnost punog zalaganja i lične inicijative u skladu sa zajedničkom doktrinom. Manevar konrtaadmirala ser Tomasa Traubridža kojim je unapred pogodio manevar svog komandanta dokazuje da je kod britanskog komandom osoblja postojalo potpuno jedinstvo pogleda na vođenje borbe, ili tzv. „jedinstvo doktrine”.
Ova pobeda znatno je uticala na sprečavanje invazije Britanskog ostrva i na njen prodor u kolonije.
Uspeh ove pobede posledice su velikog rada admirala Džona Džarvisa koji je kod osoblja britanske flote razvio onaj uzorni duh krajnje aktivnosti, lične inicijative, poštovanja i održavanja nauke ratne veštine na moru, tačnije realne procene situacije, jedinstva pogleda na vođenje operacija, ofanzivan stav i uzajamana potpomaganja.
Tako je britanska mornarica dala takvo osoblje sa kojima ni jedno a naročito komandno osoblje u čitavoj pomorskoj istoriji teško može porediti.
Literatura uredi
- Vojna Encikolpedija, San Visenti
- Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga.