Википедија

Božanstvena komedija

„Božanstvena komedija“ (ital. „La Divina Commedia“ или „Commedia“, kasnije je Bokačo dodao „Divina“) je poema, književno delo Dantea Aligijerija, koje se smatra najvećom epskom poemom italijanske literature, kao i jednim od najvećih dela svetske literature. Napisana je između 1308. i 1321. godine. Počeo je da piše Pakao oko 1306—1307. godine, a završava ga oko 1310. godine. Čistilište piše posle 1308. godine, sve do 1315., a Raj posle 1316., pa do 1321.[1] godine. Dante je delo nazvao samo „Komedija" zato što je bio pod uticajem tadašnjih shvatanja da dela koja tragično počnu a srećno se završe su komedije, a dela koja tragično počnu i u istom kontekstu se završe su tragedije. Epitet "Božanstvena" dodao je Bokačo u njegovom delu o Danteovom životu, ali on se zvanično upotrebljava tek od 1555. godine.[2]

Dante držanjem kopije pokazuje Božanstvenu komediju, pored ulaza u Pakao, sedam terasa planine Purgatori i grada Firence, s područjima neba iznad, u Michelino's fresci

Struktura i priča uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Božanstvena Komedija počinje stihom: "Na pola našeg životnog puta...", to ukazuje da je radnja dela smeštena u proleće 1300. godine, na Veliki petak (kako mnogi smatraju). Prema Danteovom shvatanju prosečan ljudski vek traje 70 godina, a kako je on rođen 1265. to i radnja dela počinje 1300. godine. Međutim, istina je da je delo napisano nekoliko godina kasnije, da bi autor omogućio sam sebi da, događaje koji su se desili posle te godine, prikaže u obliku proročanstva.[2]

Poema se sastoji 14 233 stiha u jedanaestercu i rimovanim tercinama. Podeljena je na tri dela, Inferno (Pakao), Purgatorio (Čistilište), i Paradiso (Raj), koji se sastoje od 34, 33, i 33 speva. To je ukupno 100 pevanja (10 x 10) - broj 3 i broj 10 se na različite načine ponavljaju u Božanstvenoj komediji, 3 je simbol Svetog Trojstva a 10 simboliše savršenstvo. Pesnik u prvom licu opisuje svoj put kroz tri onozemaljska kraljevstva mrtvih. Njegov vodič kroz pakao i čistilište je latinski pesnik Vergilije, a kroz raj Beatriče Portinari i Sveti Bernard (koji ga vodi kroz Empirij do Boga). Poema sadrži i unutrašnju simetriju, Pakao ima 9 krugova i predvorje, Čistilište ima 9 delova i zemaljski Raj, A raj se sastoji od 9 neba plus Empirej. Tako da se sva tri dela sastoje od po 10 celina što opet predstavlja simbol savršenosti.[3] Svaki od tri dela poeme se završava govorom zvezda a svako šesto pevanje govori o politici, u sve širem smislu. Duše grešnika svrstane su u tri grupe, kao i duše pokajnika i duše blaženih. Tri zveri ometaju pesnika na početku svog puta, a tri vodiča ga vode tim putem.

Pakao uredi

 
Vergilije spasava Dantea zahvaljujući Beatriče.
 
Gravura Gistava Dorea koja predstavlja prizor iz Božanstvene komedije (1861—1868)
 
 
Doreova ilustracija satane.

Poema počinje tako što se autor izgubio u mračnoj šumi i biva napadnut od alegorijskih sila tame i duhovne nevolje - prvo ga napada panter (požuda), potom lav (oholost) i na kraju vučica (pohlepa)(spev 1). Njega spasava Vergilije poslat od strane Beatriče (spev 2), a nakon toga Dante i Vergilije ulaze u pakao (spev 3).

Vergilije vodi Dantea kroz devet krugova pakla. Pakao se nalazi unutar zemlje i ima oblik ogromnog levka sa devet krugova, tako da je prvi najbliži površini. Svaki on njih je manji od prethodnoga i predstavlja sve veće zlo, sa vrhuncem u centru(na dnu) gde je satana. Devet krugova su:

  1. Limbo - gde se nalaze nekršteni ali nevini ljudi. Svima koji se nađu u paklu Minos određuje krug u kome će se naći.
  2. Oni koji su obuzeti pohotom (tu su i poznate ličnosti kao Kleopatra, Paris, Helena, Ahil, Frančeska da Rimini...) (spev 5)
  3. Proždrljivi (među njima su se našli mnogi sveštenici i najviđenije pape) (spev 6)
  4. Škrtice i rasipnici, tj. lakomi koji poseduju veliko blago i povodljivi koji su proćerdali veliko blago (spev 7)
  5. Srditi (spev 8).

Niži delovi pakla su opasani zidom grada Dis i okruženi rekom Stiks (spev 9).

  1. Jeretici (spev 10-11).
  2. Nasilnici (spev 12-17). Oni su podeljeni u tri kruga:
    1. Oni koji su počinili nasilje protiv ljudi i imovine (spev 12).
    2. Oni koji su počinili nasilje nad samim sobom - samoubice (spev 13).
    3. Oni koji su počinili nasilje protiv Boga - bogohuljenje, sodomija, lihvari, (spev 14-17).
  3. Lažljivci se nalaze u krugu pod imenom Malebolge (spev 18-30). On je podeljen u deset kanala ili deset zlih jaruga. Tu su:podvodači, zavodnici, laskavci, simonijaci, vračevi, čarobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, krojači nesloge i krivotvorci.
  4. Izdajnici (spev 32-34). Ovaj krug je podeljen u četiri zone: Kainu, Antenoru, Tolomeu i Judeku. U prvoj su izdajnici rodbine, u drugoj izdajnici otadžbine, u trećoj izdajnici gostiju, a u četvrtoj izdajnici dobrotvora.

Na dnu, u središtu devetog kruga, Lucifer, otac sveg zla koji ima tri lica da bi oponašao Svetu Trojicu, sa tri čeljusti melje Judu, izdajnika Hrista, odnosno crkve, zatim Bruta i Kasija, izdajice carstva. To ukazuje da je najgora izdaja dve najveće vlasti: crkvene, odnosno duhovne i carske, odnosno svetovne. Prednje Luciferovo lice je crveno jer je Juda izdao Isusa iz ljutine; drugo lice je crno jer je Brut ubio Cezara iz gluposti; treće lice je beličasto-žuto, što simbolizuje nemoćnu zagriženost koja je navela Kasija na izdaju i ubistvo. Ljutnja, glupost i zagriženost su izvori najtežeg greha koji vodi u Satanine čeljusti. Lucifer plače, jer iako zli anđeo muči druge i njega muči žalost što je tako duboko pao.

Čistilište uredi

Dante i Vergilije su se posle obilaska pakla, popeli na Planinu čistilište, visoki breg koji se izdiže iz mora, na drugoj strani sveta (u Danteovo doba se verovalo da se pakao nalazi ispod Jerusalima). Do tamo se stiže čamcem kojim upravlja jedan anđeo, a polazište im je ušće reke Tibar.[1] Uvodni delovi knjige opisuju obalu čistilišta (spev 1-2) i njegove padine, gde se nalaze oni koji su ekskomunicirani, oni koji se nisu pokajali i oni koji su se pokajali neposredno pre smrti. Oni čekaju na svoj red da se popnu na planinu (spev 3-6). Naposletku, tu je i dolina u kojoj su evropski vladari i vrata u Čistilište. (spev 7-9).

Odatle Vergilije vodi Dantea kroz sedam terasa čistilišta. Sedam smrtnih grehova odgovara ovim terasama, svaka terasa za određeni greh:

  1. ponos (spev 10-12).
  2. zavist (spev 13-15).
  3. bes (spev 15-17).
  4. lenjost (spev 18-19).
  5. škrtost (spev 19-21).
  6. proždrljivost (spev 22-24).
  7. pohlepa (spev 25-27).

Uspon terasa kulminira na vrhu gde se nalazi Edenski vrt, zemaljski raj (spev 28-33). Vergilije, kao paganin, je stalni stanovnik Limba, prvog kruga pakla, iz tog razloga on ne može da uđe u Raj. Beatriče se pojavljuje kao drugi vodič (praćena čitavom procesijom svetaca i drugih likova iz Raja). Lik Beatriče je napravljen po Beatris Portinari, ženi koju je Dante volio i koja je umrla 1290. godine.

Raj uredi

Posle početnog uspona (spev 1), Beatriče vodi Dantea kroz devet krugova raja. Oni su koncentrični, slični onima opisanim u Aristotelovoj i Ptolemejovoj kosmologiji.

Tih devet sfera su:

  1. Mesec - oni koji su napustili svoje zavete (spev 2-5).
  2. Merkur - oni koji su činili dobro iz želje za slavom (spev 5-7).
  3. Venera - oni koji su činili dobro bez ljubavi (spev 8-9).
  4. Sunce - duše razumnih (spev 10-14).
  5. Mars - oni koji su se borili za hrišćanstvo (spev 14-18).
  6. Jupiter - oni koji su oličenje pravde (spev 18-20).
  7. Saturn - mislioci (spev 21-22).
  8. zvezde - blagosloveni (spev 22-27). Ovde, Sveti Petar iskušava Danteovu vjeru, Sveti Jakov nadu i Sveti Jovan ljubav.
  9. Prvo pokretno nebo - anđeli (spev 27-29).

Odavde se Dante penje u bit iznad fizičkog postojanja po imenu Čista nebesa iliti Empirij (spjev 30-33). Na tom mestu se sreće licem u lice sa Bogom lično i razrešava tajnu božanske i ljudske prirode.

Istorija uredi

Rukopisi uredi

 
Naslovna strana prvog štampanog izdanja (Folinjo, 11. april 1472. godine)

Prema italijanskom društvu Dante, autograf (delo koje je svojom rukom napisao autor) ovog dela nije pronađen, iako postoji mnogo kopija rukopisa iz 14.-og i 15. veka — nekih 800 su navedeni na njihovom veb-sajtu.[4]

Rano štampana izdanja uredi

 
Prvo izdanje za ime pesme Božanstvena komedija, 1555. god.
 
Ilustracija Lucifera u prvom potpuno ilustrovanom izdanju za štampu. Rez u drvetu za Inferno, canto 33. Pietro di Piasi, Venecija, 1491.

Prvo štampano izdanje objavljeno je u Folinjo, Italija, by Johann Numeister i Evangelista Angelini da Trevi, dana 11 aprila 1472. godine.[5] Od 300 štampanih primeraka, četrnaest je još uvek dostupno. Originalna presa za štampanje je prikazana na ekranu Oratorio della Nunziatella u Folinjo.

Rano štampana izdanja
Datum Naslov Mesto Izdavač Napomene
1472 La Comedia di Dante Alleghieri Folinjo Johann Numeister and Evangelista Angelini da Trevi Prvo štampano izdanje (ili editio princeps)
1477 La Commedia Venecija Wendelin of Speyer
1481 Comento di Christophoro Landino fiorentino sopra la Comedia di Dante Alighieri Firenca Nicolaus Laurentii Sa Cristoforo Landino's komentarima na italijanskom, i neke gravirne ilustracije od Baccio Baldini nakon dizajna od strane Sandro Botičeli
1491 Comento di Christophoro Landino fiorentino sopra la Comedia di Dante Alighieri Venecija Pietro di Piasi Prvo potpuno ilustrovano izdanje
1506 Commedia di Dante insieme con uno diagolo circa el sito forma et misure dello inferno Firenca Philippo di Giunta
1555 La Divina Comedia di Dante Venecija Gabriel Giolito Prva upotreba 'Božanstvena' u naslovu

Jezik i stil uredi

Jezik Božanstvene Komedije u osnovi sadrži toskanski, odnosno firentinski dijalekt, vrlo dosledno sproveden, tako da u upotrebi nisu samo zvanične reči već i one koje se upotrebljavaju u svakodnevnom životu, narodni izrazi i žargoni. Takođe široko su zatupljeni galicizmi i neologizmi, reči koje je samm pesnik skovao. Što se tiče latinizama, ima ih oko pet stotina i pesnik ih koristi u situacijama kada je ton kazivanja svečan.

Jezik je stilski vrlo različit, takođe prema potrebi kazivanja. Može se reći da pesnik koristi široku skalu stilova: od tragičnog do komičnog, od poniznog do svečanog, od grotesnog do narodnog. Kroz svoj plurilingvizam i pluristilizam Dante uspeva da dokuči svu jačinu vulgarnog, tj. narodnog jezika. Jezik Božanstvene Komedije u upotrebi je tek koju deceniju pre njenog nastanka, a pre toga je bio korišćen samo za ljubavnu liriku sa izuzetkom religijskih proznih dela.

Dante se sa pravom smatra ocem italijanskog jezika, jer iako nije prvi koji je govorio narodnim jezikom, on ga je osposobio da se njime može napisati bilo koje književno delo. Pojava Božanstvene Komedije značila je pobedu toskanskog dijalekta koji je postao zajednički jezik svih italijana. Ovo delo je otvorilo široka vrata za buduće pisce skidajući im uzde latinskog jezika.[6]

Tematski delovi uredi

Božanstvena komedija može jednostavno biti opisana kao alegorija. Svaki spev sadrži mnogo alternativnih značenja. Danteove alegorije su veoma složene i u objašnjenju kako čitati poemu on podvlači druga značenja sem alegorijskih, istorijska, moralna, literarna i anagogička.

Struktura poeme je takođe veoma složena, sa matematičkim i numerološkim simbolima koji se protežu kroz delo. Ono što poemu čini veličanstvenom su ljudski kvaliteti, Danteova vešta delinearnost karaktera koje susreće u paklu, čistilištu i raju, njegovo gorko žigosanje Firence i italijanske politike i njegova poetska imaginacija.

Kritike i odgovori uredi

Ovo delo nije uvek bilo dobro ocenjeno. Nakon što je prepoznato kao remek-delo u prvom veku nakon objavljivanja, poema je ignorisana tokom doba prosvećenosti, da bi ponovo bila otkrivena u romantizmu u devetnaestom veku. Kasnije su je pisci poput Vilijama Blejka, T. S. Eliota i Džejmsa Džojsa koristili kao inspiraciju.

Salvador Dali je naslikao ciklus slika iz svakog dela Komedije.

Delo je bilo inspiracija i mnogim savremenim muzičarima.

Filozofske osnove uredi

U filozofskom smislu Dante smatra da je postojbina duše nebo, odakle ona silazi u nas. Dolazeći od Boga, ona ne zna ništa, ali ima dvije osobine: razum i težnju, odnosno sposobnost da prima ono što joj se sviđa. Duša teži dobru, ali ne zna da razlikuje dobro. Neznanje rađa zabludu, zabluda rađa zlo. Zlo, odnosno greh, nalazi se u materiji, tj. u čulnom uživanju. Dobro se nalazi u duhu, a najviše dobro je Bog, tj. čisti duh. Čovek mora da se bori protiv tela i priklanja Bogu. Zato mu je dat razum iz koga se rađa slobodna volja i moralnost njegovog ponašanja. Dobro i zlo se razlikuju pomoću filozofije; ona je put ka dobru i moralnosti, a moralnost je etika. Za filozofiranje je potrebna ljubav, odnosno težnja, a prava sreća se postiže kontemplacijom istine. Biti filozof znači odupreti se strastima i zadovoljstvu, pobediti sebe samoga, naći duševni mir. Čovečanstvo je zapalo u ropstvo čula zbog greha praroditelja, a razum i ljubav nisu bili dovoljni da ga spasu. Bog je zato uzeo ljudsko obličje u liku Isusa Hrista i iskupio ljudski greh stradanjem na krstu, tj. spasao je čovečanstvo. Zahvaljujući toj žrtvi razum je dobio vrednost zbog vere, ljubav zbog milosti, dok se uz filozofiju vezuje teologija. Spasenjem čovečanstva svaki je čovek stekao moć da se spasi uz božju pomoć. Vođen razumom i verom, ohrabren ljubavlju i milošću, on može da se oslobodi čula i uzdigne sve do Boga. Čovek se u zemnom svetu nalazi u jednom od tri stanja o kojima govori moral: stanje greha, kajanja ili milosti. Pakao je slika zla, odnosno poroka. Raj je slika dobra i vrline. Čistilište je prelaz od jednog do drugog stanja kroz pokajanje. A svako od nas nosi u sebi svoj pakao i svoj raj.

Spasenje društva ide istim putem kao i spasenje pojedinaca. Društvo koje živi u anarhiji i neslozi rob je materije, jer živi u zabludi i neznanju. Kao što čovek ne može ići ka spasu ako ne pobedi telo, ni društvo ne može živeti u slozi dok se ne pokori jednom vladaru koji će obezbediti vladavinu zakona, odnosno razuma.

Na ovim filozofskim osnovama Dante objedinjava sve znanje svoga doba iz metafizike, morala, politike, istorije, fizike, astronomije, etike, retorike, lingvistike itd.

Srbi i Božanstvena komedija uredi

Mesto u ovom najslavnijem (epu-alegoriji) srednjeg veka dobili su i Srbi. Dante imenuje srpsku državu Rašku (ital. Rascia). Razlog tome je vjerovatno bio taj što je srpski novac kralja Milutina bio vrlo kvalitetan i široko rasprostranjen po okolnim državama. Mleci su zbog straha za svoju valutu (matapane) zabranili korišćenje srpskih srebrenjaka, koji su imali dobru reputaciju i van granica Raške, gde se koristio. Mleci su smatrali da Srbi imaju nečiste namere i pod uplivom tog mišljenja je bio i Dante. Slede citati iz knjige, na italijanskom i na srpskom, iz poglavlja „Raj“ na mjestu 19:140 u knjizi:

Italijanski:

„E quel di Portogallo e di Norvegia

lì si conosceranno, e quel di Rascia

che male ha visto il conio di Vinegia.“

Srpski:

„I Norveške kralj i Portugalije

tu biti će, pa i onaj iz Raške

što slabo vidje novac Venecije“

Prevodi na engleski jezik uredi

Glavni članak: English translations of Dante's Divine comedy

Novi prevodi Božanstvene komedije na engleski jezik i dalje se redovno objavljuju. Značajni engleski prevodi kompletne pesme uključuju sledeće.[7]

Godina Prevodilac Napomene
1805–1814 Henry Francis Cary Stariji prevod, široko dostupan online.
1867 Henri Vodsvort Longfelou Prvi prevod u SAD, koji podstiče američki interes za delo. Još uvijek je dostupna, uključujući i online.
1891–1892 Charles Eliot Norton Prevod korišćen za Great Books of the Western World. Dostupan online u okviru projekta Gutenberg.
1933–1943 Laurence Binyon Engleska verzija promenjena u terza rima, praćeno od strane Ezre Paunda
1949–1962 Dorothy L. Sayers Prevedeno za Penguin Classics, namenjeno širem auditorijumu, završila Barbara Reynolds.
1969 Thomas G. Bergin Za blank verse, ilustrovao Leonard Baskin.[8]
1954–1970 John Ciardi Njegov Inferno je snimila Folkways Records i puštila 1954 godine.
1970–1991 Charles S. Singleton Literarna prozna verzija sa obimnim komentarima; 6 vols.
1981 C. H. Sisson Dostupna u Oxford World's Classics.
1980–1984 Allen Mandelbaum Dostupan online.
1967–2002 Mark Musa Alternativna Penguin Classics verzija.
2000–2007 Robert and Jean Hollander Online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. april 2019) kao deo Prinstonovog projekta Dante.
2002–2004 Anthony M. Esolen Modern Library Classics edition.
2006–2007 Robin Kirkpatrick A third Penguin Classics version, replacing Musa's.
2010 Burton Raffel A Northwestern World Classics version.
2013 Clive James A poetic version in quatrains.

Izvestan broj prevodioca, poput Robert Pinsky, su preveli samo Inferno.

U umetnosti uredi

 
Dante and Virgil in Hell, painting by William-Adolphe Bouguereau (1850)
 
Rodin's The Kiss represents Paolo and Francesca from the Inferno.[9]
Glavni članak: Dante and his Divine Comedy in popular culture

Božanstvena komedija je izvor inspiracije za bezbroj umetnika skoro sedam vekova. Postoji mnogo referenci o Danteoviom radu u literaturi. U muzici, Franc List je bio jedan od mnogih kompozitora koji su pisali dela zasnovana na Božanstvenoj komediji. U skulpturi, rad Ogista Rodena uključuje teme iz Danteovih dela, i mnogi vizuelni umetnici ilustrovali su Danteov rad, kao što pokazuju gorenavedeni primeri. Takođe je bilo mnogo referenci Božanstvene komedije u filmu i kompjuterskim igrama.

Galerija uredi

Serija drvoreza koja ilustruje Danteov Pakao od Antonio Manetti (1423–1497):
Od Dialogo di Antonio Manetti, cittadino fiorentino, circa al sito, forma, et misure dello inferno di Dante Alighieri poeta excellentissimo (Florence: F. Giunta, 1510?)
  •  
    "Everything Reduced to One Plan", 1506
  •  
    "Komora pakla", 1506
  •  
    "Overview of Hell", 1506
  •  
    "Prvih pet krugova", 1506
  •  
    "Krugovi šest i sedam", 1506
  •  
    "The Lair of Geryon", 1506
  •  
    "Grob Lucifera", 1506
La materia della Divina commedia di Dante Alighieri, dichiarata in VI tavole, by Michelangelo Caetani (1804–1882)
  •  
    Naslovna strana iz 1855. godine
  •  
    Plate I: "Overview of the Divine Comedy"
  •  
    Plate II: "The Ordering of Hell"
  •  
    Plate III: "Map of Hell"
  •  
    Plate IV: "Cross Section of Hell"
  •  
    Plate V: "The Ordering of Purgatory"
  •  
    Plate VI: "The Ordering of Paradise"

Napomene i reference uredi

  1. ^ a b Danteova komedija
  2. ^ a b Beleške
  3. ^ Lektire
  4. ^ „Elenco Codici”. Dante Online. Pristupljeno 05. 08. 2009. 
  5. ^ Christopher Kleinhenz, Medieval Italy: An Encyclopedia, Volume 1. Medieval Italy: An Encyclopedia. Routledge. 2004. str. 360. ISBN 978-0-415-93930-0. 
  6. ^ Analiza Danteove Božanstvene komedije
  7. ^ A comprehensive listing and criticism, covering the period 1782–1966, of English translations of at least one of the three books (cantiche; singular: cantica) is given by Gilbert F. Cunningham, "The Divine comedy in English: a critical biography 1782–1966". 2 vols., Barnes & Noble, NY; esp. v. 2 pp. 5–9.
  8. ^ Dante Alighieri. Bergin, Thomas G. trans. Divine Comedy. Grossman Publishers; 1st edition (1969) .
  9. ^ Le Normand-Romain, Antoinette (1999). Rodin:The Gates of Hell. Paris: Musée Rodin. ISBN 978-2-901428-69-5. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Knjiga na engleskom jeziku

 
Božanstvena komedija na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Divine Comedy.
Audio
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божанствена_комедија&oldid=27689480”