Википедија

Boris Milošević

политичар

Boris Milošević (Šibenik, 5. novembar 1974)[1] hrvatski je političar i pravnik srpske nacionalnosti, koji je od 23. jula 2020. do 29. aprila 2022. bio potpredsednik Vlade Hrvatske zadužen za socijalna pitanja i ljudska i manjinska prava. Član je Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS). Ranije je bio predsednik Srpskog narodnog vijeća od jula 2019. do jula 2020. godine.[2]

Boris Milošević
Lični podaci
Datum rođenja(1974-11-05)5. novembar 1974. (49 god.)
Mesto rođenjaŠibenik, SR Hrvatska, SFR Jugoslavija
Državljanstvohrvatsko
NarodnostSrbin
ReligijaPravoslavni hrišćanin
UniverzitetSveučilište u Rijeci
Sveučilište u Zagrebu
Politička karijera
Politička
stranka		Samostalna demokratska srpska stranka
23. jula 2020. — 29. aprila 2022.
PredsednikZoran Milanović
Predsednik vladeAndrej Plenković
PrethodnikPredrag Štromar
NaslednikAnja Šimpraga
15 jul 2019. — 22 jul 2020.
PrethodnikMilorad Pupovac
NaslednikMilorad Pupovac

Detinjstvo, mladost i karijera uredi

Milošević je rođen u srpskoj porodici 1974. godine u Šibeniku, koji je u to vreme bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Rijeci, a kasnije upisao postdiplomske studije javnog prava i uprave na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu.[3]

Za vreme rata u Hrvatskoj, njegov otac je bio pripadnik hrvatske vojske. Njegova baka Dara Milošević je ubijena u selu Bribirske Mostine nakon hrvatske vojno-policijske akcije Oluja. Njen ubica Veselko Bilić je uhapšen nakon što se hvalio smatrajući da niko neće da istražuje "ubistvo četnikuše" i osuđen na 7,5 godina zatvora. Međutim, pomilovao ga je predsednik Franjo Tuđman posle 3,5 godine.[4]

Od 2002. do 2005. godine bio je stažista u Opštinskom sudu u Benkovcu . Od 2005. do 2007. godine radio je kao pravni savetnik španske humanitarne organizacije Pokret za mir, a od 2007. do 2008. radio je kao sekretar opštine Kistanje.[5]

Nakon preseljenja u Zagreb, od 2008. do 2011. godine radio je kao pravni savetnik u Srpskom narodnom vijeću (SNV), najuticajnijem udruženju srpske zajednice u Hrvatskoj.[6] Takođe je bio član glavnog odbora Centra za ljudska prava od 2010. do 2012. godine.[7]

Politička karijera uredi

Njegova ozbiljna politička karijera počela je 2012. godine kada je pod ministrom Arsenom Baukom postao pomoćnik ministra uprave i šef Direktorata za politički sistem i lokalnu (regionalnu) samoupravu. Na izborima 2016. godine izabran je za poslanika i postao predsednik Parlamentarnog kluba SDSS.[6] Tokom svoje poslaničke karijere bio je član interparlamentarnih grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, Crnom Gorom, Češkom, Grčkom, Irskom, Italijom, Kinom, Rusijom, Srbijom i Ujedinjenim Kraljevstvom. Takođe je bio član parlamentarnog odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina i parlamentarnog odbora za rad, penzioni sistem i socijalno partnerstvo.[1]

Zalagao se za upotrebu srpske ćirilice, navodeći da "ćirilica simbolizira Srbe u Hrvatskoj", a da oni koji kažu da ćirilica nije poželjna zapravo žele da kažu da su Srbi ti nepoželjni.[3]

U julu 2019. godine postao je predsednik Srpskog narodnog vijeća, zamenivši Milorada Pupovca koji je SNV vodio 22 godine.[8]

Dana 23. jula 2020. Milošević je izabran za jednog od četiri potpredsednika vlade Hrvatske zaduženih za socijalna pitanja i ljudska i manjinska prava u novom kabinetu Andreja Plenkovića.[5] Zbog prihvatanja vladine pozicije morao je da podnese ostavku na mesto predsednika SNV-a.[2] Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, reagovao je na to da je Milošević postao potpredsednik vlade rekavši da želi da vidi Miloševića u Kninu na proslavi Dana pobede, što Srbi u Hrvatskoj doživljavaju kao katastrofu zbog egzodusa srpskih civila i velikih zločina nad Srbima posle vojne operacije Oluje i poraza Republike Srpske Krajine.[9]

Dana 30. jula 2020. premijer Hrvatske, Andrej Plenković najavio je da će Milošević učestvovati u obeležavanju Dana pobede, dok će ministar hrvatskih veterana, Tomo Medved, učestvovati u komemoraciji masakra u Gruborima, gde je ubijeno 6 srpskih civila nakon operacije Oluja. Ovo će biti prvi put da će bilo koji Srbin prisustvovati proslavi Dana pobede.[10] Miloševićeva odluka da prisustvuje proslavi izazvala je kritike srpskih političara. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine je Miloševićevu odluku nazvao neprihvatljivom, dok je Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije, rekao da ne veruje da je moguće da Srbin dođe na proslavu dana kada je 250.000 Srba prognano iz Hrvatske i onog dana kada je ubijeno preko dve hiljade Srba.[11][12] Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić kasnije je rekao da je na Srbiji i Republici Srpskoj da kažu da ne podržavaju prisustvo srpskih predstavnika na proslavi Operacije Oluja u Kninu i da nikada neće prestati da obeležavaju godišnjicu pogroma Srba iz Krajine.[13] Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, Veran Matić, rekao je da se Milošević pokazao kao vrlo posvećen, principijelan i vredan zagovornik interesa Srba u Hrvatskoj, ali i demokratizacije Hrvatske.[14] Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informativnog centra Veritas, rekao je da je Miloševićev otac pobednik nad Srbima i priznati hrvatski branitelj, kao i da je pitanje da li bi Srbi glasali za njega na parlamentarnim izborima da su to znali.[15]

Lični život uredi

Oženjen je i ima jedno dete, a njegova supruga radi u Srpskoj pravoslavnoj srednjoj školi u Zagrebu.[7][3]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Zastupnik data 106 | Hrvatski sabor”. Hrvatski sabor (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  2. ^ a b Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Boris Milošević nije više predsednik SNV-a”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-07-24. 
  3. ^ a b v Mihovilović, Piše: Ivana Šundić (2020-07-24). „Boris Milošević: Srbin u Vladi Hrvatske”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  4. ^ „Boris Milošević objasnio zašto je odlučio otići u Knin: "Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom"”. Dnevnik.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2020-08-01. 
  5. ^ a b „Croatia votes in a new government, a Serb Vice President”. B92.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  6. ^ a b „Naslednik Pupovca potpredsednik vlade Hrvatske: Ko je Boris Milošević?”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-24. 
  7. ^ a b „Vlada Republike Hrvatske - Boris Milošević”. vlada.gov.hr. Pristupljeno 2020-07-25. 
  8. ^ „Boris Milošević novi predsednik SNV-a”. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (na jeziku: srpski). 2019-07-15. Arhivirano iz originala 24. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-24. 
  9. ^ „Milanović: Do devastacije srpskog naroda u Hrvatskoj došlo zbog Beograda”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 26. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-26. 
  10. ^ „Plenković potvrdio: Boris Milošević dolazi na proslavu Oluje, a Medved ide u Grubore”. www.index.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2020-07-30. 
  11. ^ „DODIK NIKAD JASNIJI: Neprihvatljivo da Srbin ide na proslavu "Oluje"”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-31. 
  12. ^ „VULIN O ODLUCI MILOŠEVIĆA: Ne verujem da Srbin ide da slavi proterivanje 250.000 Srba”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-31. 
  13. ^ „Vučić o godišnjici "Oluje": Do Srbije i RS je bilo da kažu svoj stav”. Avaz.ba (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2020-07-31. 
  14. ^ Insajder. „Matić: Osvetnička retorika onemogućava potragu za nestalima”. Insajder (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-31. 
  15. ^ „NOVI PODACI: U "Oluji" ubijeno i nestalo 1.872 Srba, od toga 1.221 civil! "Milošević sin hrvatskog vojnika"”. mondo.rs. Pristupljeno 9. avgust 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_Милошевић&oldid=26828303”