Boj na Ivankovcu

Ivankovac je brdo kod Ćuprije, na desnoj obali Velike Morave, na kojem su se 18. avgusta 1805. ustanici u Prvom srpskom ustanku sukobili sa turskom vojskom.

Boj na Ivankovcu
Deo Prvog srpskog ustanka
Vreme 18. avgust 1805. Mesto Ivankovac, Beogradski pašaluk, Osmansko carstvo Ishod Odlučujuća srpska pobeda
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Srpski ustanici
Komandanti i vođe
Hafiz Mustafa-paša  † Smail-aga Banjski	Karađorđe Petrović Milenko Stojković Petar Dobrnjac Stevan Sinđelić Paulj Matejić Kara Stevan iz Prova
Jačina
~Vojska sakupljena u rejonu Niša 15.000 bez artiljerije	Ustanici Požarevačke i Resavske nahije 6.000 — 7.000 1 top
Žrtve i gubici
oko 10.000 mrtvih	manje od 1.000 mrtvih

Namera Hafiz-paše

Posle ubistva dahija srpski ustanici su insistirali da neka strana sila bude garant njihove autonomije, što je bio ustupak koji Porta nije bila voljna da pruži. U Rusiju je otišla delegacija predvođena protom Matejom Nenadovićem da izbori rusku podršku. Delegaciju je novembra 1804. primio ministar spoljnih poslova knez Adam Čartorijski. Pošto je Rusija sarađivala sa Osmanskim carstvom protiv Napoleona, Čartorijski je srpskoj delegaciji savetovao da ustupke traži direktno od Porte.

Ustanici su savez za buduće akcije sada morali da traže od drugih hrišćanskih grupa u Bosni i Hercegovini, grčkih klepta i guvernera Vlaške i Moldavije. Sa druge strane, janičari i odmetnici od sultana su takođe nameravali da povrate svoj položaj. Tako su tokom zime i proleća i dalje vođene borbe u pašaluku. Sultan Selim III je pod pritiskom promenio svoju politiku izmirenja sa Srbima i do proleća 1805. ih je počeo smatrati odmetnicima. Stoga je niškog Hafiz pašu postavio za beogradskog pašu. U muslimanskom svetu titulu Hafiz nosili su samo oni ljudi koji su memorisali ceo Kuran napamet, što je značilo da se radilo o predanom i religioznom osmanskom komandantu koji je bio cenjen i poštovan. Hafiz-pašina vojska se krajem jula uputila iz Niša u Beogradski pašaluk sa oko 15.000 vojnika. Vojnici su se prikupili na Vezirovom brdu kod Ćuprije. Namera im je bila da produže ka Beogradu. Znak razlikovanja srpskih od turskih vojnika bila je kosa, jer su Srbi dugu kosu vezivali u perčin, dok su Turci brijali glave.

Pripreme

Ustanici su očekivali napad na ovom pravcu i prikupili su se u dve grupe. Karađorđe je sa prvom grupom od 4.000—5.000 ustanika bio je na brdu Gilj kod Jagodine, na levoj obali Velike Morave. Sa tog položaja mogao je da brani glavni pravac turskog nastupanja Ćuprija—Jagodina—Batočina—Grocka—Beograd. Drugu grupu od oko 2.000 ustanika vodio je Milenko Stojković sa Petrom Dobrnjcem. Oni su bili locirani na Ivankovcu kod Ćuprije, da bi branili pravac turskog nastupanja desnom obalom Velike Morave pravcem Ćuprija—Ivankovac—Požarevac—Grocka—Beograd.

Topografija terena

Puške korišćene u boju na Ivankovcu

Teren na kome se odigrala bitka je tipičan brdovit za ovo područje. Bitka se odigrala na području tri brda Ludo polje na Mućavskom brdu, Kraljevo brdo i Vezirovo polje između kojih se nalazila dolina sa Ivankovačkom rekom. Srbi su svoje snage koncentrisali na padinama Ludog polja na Mućavskom brdu, gde su podigli jedan šanac i dva reduta, dok su veliki šanac i još jedan šanac podigli u dolini Ivankovačke reke ispod Ludog polja i Mućavskog brda. Turci su svoje snage koncentrisali na druga dva brda Kraljevom brdu i Vezirovom polju odakle su u kolonama konjicom i pešadijom izvršili napade na srpske utvrđene položaje.

Šančevi na Ivankovcu

Građa šančeva i reduta u boju na Ivankovcu

Kubura korišćena od Srba i Turaka tokom boja

Topografski pogodan položaj za odbranu na Ivankovcu, Ustanici su na brzu ruku, neposredno pre boja, utvrdili, podigavši na mestu gde se nalazi selo Ivankovac dva(tri) šanca, utvrđenja sa palisadima i brkljačima, a na padinama zapadno od šančeva, dva reduta.

Veliki srpski šanac, prema kazivanju Ilije Dimitrijevića iz Paljana, nalazio se na zapadnoj ivici današnjeg Ivankovca i svojom osom se pružao u pravcu sever-jug. Pri tome duža strana mu je bila oko 200, a kraća oko 70 koraka. Međutim prema podacima Isidora Stojanovića, koji je ove krajeve posetio u leto 1846. godine, veliki šanac je imao oblik trapezoida. Dužina o osnovice šanca bila je 38 tj 42 koraka, a bočne strane, južna i severna bile su 35, tj 23 koraka.(Verovatno je Stojanović pogrešio i izmerio mali šanac umesto velikog, koji se nalazio nekih 50-60 koraka od velikog. Prema svedočenju Čiča Ilije, koji je imao 15 godina kada se boj odigrao, veliki šanac je imao formu jajeta. Pedeset koraka zapadnije od drugog, nalazio se treći srpski šanac(redut), u kome se nalazila rezerva. Šančevi su bili opasani rovovima, čija je širina i dubina iznosila nešto oko pola metra. Ispred rovova nalazile su se palisade, sa šiljcima pobodenim nagore. Palisade su naizmenično dostizale visinu od dva i pola metra tj ustanici bi poboli dve više palisade visine dva metra sa malim razmakom, a između te dve palisade bi poboli manju od pola metra, kao puškarnicu. Tokom borbe borac je sedeo na ivici rova, sa nogama u samom rovu i pucao preko niže palisade.

Na strmim padinama brda Šanac, između prvog i trećeg šanca, nalazio se jedno stotinak koraka jugo-istočno od ovog, i drugi srpski redut. Reduti su bili kvadratnog oblika i to, prvi sa stranicama dugim dvadeset pet, a drugi sa petnaest koraka dužine. Profil reduta podsećao je na profil streljačkog rova sa širinom od 0,75 i dubinom od 0,50 m, U prednjem delu nalazio se grudobran, čija je visina dostizala pola, a dubina tri četvrtine metra.

Prostor između južnog dela velikog šanca i prednjeg reduta štitila je zaseka načinjena od zabrana koji se tu nalazio već od ranije. Srpski položaji na Ivankovcu razmešteni su oko kote 197, sa frontom okrenutim ka severu, odnosno prema Vezirovom brdu. Položaji su pokrivali površinu od nekih 150 do 200 hektara, a zaposednuti su bila sa oko 2.000 do 2.500 vojnika.

Pre bitke na frontu širokom 15 kilometara, a dubokom 4 kilometara, Srbi su rasporedili svoje snage. Vojsku su sačinjavali odredi Petra Dobrnjca, Milenka Stojkovića i Stojana Kozara. Ove tri grupacije, sačinjavale su osnovu srpskih položaja na desnoj obali Morave. Kao pojačanje uz njih su se nalazili odredi Ilije Stojišića, koji je komandovao Homoljcima, zatim gornje-resavski odred Paula Matejića i odredi Crnorečana, pod komandom Milisava Crnorečanina. Kao rezerva bio je i Stevan Sinđelić sa svojim Resavcima. Zadatak ove grupacije bio je zatvaranje pravca, kojim se preko Resave i Pomoravlja moglo da izbije na Smederevo, a odatle u Beograd. Međutim odmah se postavilo pitanje, mogu li ovako raštrkani na veoma širokom frontu, srpski odredi braniti sve eventualne pravce turskih napada. Strahovalo se da će Turci biti u mogućnosti da se probiju i opkole pojedine delove srpskih odreda, što bi ih i razjedinilo i učinilo lakšim za likvidaciju. Takođe se uzimalo u obzir da su Turci bolje opremljeni i brojčano nadmoćniji.

Milenko Stojković

Smatrajući prvi pravac opasnijim, jer je vodio kroz Šumadiju, koja je bila snažno obuhvaćena ustankom, Hafis-paša je odlučio da napada preko Ivankovca. Topografski položaj pogodan za odbranu na Ivankovcu ustanici su dva dana pred bitku, na predlog Petra Dobrnjca na brzinu utvrdili, podizanjem tri šanac sa palisadama. Na padinama zapadno od šančeva bila su dva reduta.

Pre bitke Hafiz paša se nadao da će Milenka Stojkovića i ustanike da privoli da ga propuste, tako što će ih podmititi. On šalje tri Turčina Milenku predvođenih Smai-agom Banjskim, koji mu govore da ako se ukloni i propusti Hafizovu vojsku da preko požarevačke nahije stigne do Beograda, da će Hafiz paša pisati caru da pošalje berate i fermane da Milenko postane najveći knez u pašaluku. Milenko im tada odgovara:„Kada je Afiz sa carskim fermanom, neka ide carskim drumom, preko Morave, Jagodine i dalje u Beograd, kuda su veziri do sad od Kosova išli. A što mi berate i kneštvo paša obećava, znajte da ja više volim nad ovim krajem komendant biti, nego beratom nad svim pašalukom knez biti. A Afizu preko požarevačke ne dam proći.”

Zastava iz Prvog srpskog ustanka

Turci mu tada odgovaraju:„Milenko u tebe je malo vojske, a u Afiza silna je vojska, on će i na zor proći.” Milenko im tada odgovara:„Može preko moje i moji vojnika mrtvi glava, ali dok jedan živ traje, proći mu ovuda ne dam. A Bog pravednoj strani pomaže.Taki i poslednji odgovor i selam odnesite Afizu. Više nema razgovora.”

Dobivši Milenkov odgovor Hafis-paša je 18. avgusta ujutro napao ustanike. Hafiz-pašina vojska je bila sakupljena u rejonu Niša. Turska vojska nije raspolagala topovima. Glavnina turskih snaga zaposela je položaje na Vezirovom brdu. U isto vreme, dve turske kolone zaobišle su Ivankovac sa istoka i zapada i zaposele Supsku i Senj. Udarom sa Vezirovog brda Supske i Senja Hafiz-paša je računao da će ako ništa, barem potisnuti Srbe i otvoriti svojoj vojsci put do Beograda. U osvit zore, 6. avgusta 1805- izvršen je napad na srpske položaje. U napad je prva krenula konjica. U susret im je iz šanca krenula šest srpskih konjanika. U isto vreme od Turaka izdvojila se grupa da podeli megdan na Kraljevom polju. Megdan je trajao dok turski konjanici nisu došli u domet srpskih pušaka. U tom mahu iz šanca izađoše pešaci i opališe jedan plotun a potom se vratiše u šanac. Dok je jedna kolona Turaka napadala šanac, druga je pokušavala da se preko reduta probije do istog. Posle kraćeg puškaranja posada prednjeg reduta se povukla u zadnji. Besnim napadima turske konjice na redute i šančeve, kasnije se pridružila i turska pešadija u napadu na manji šanac. Tek predveče su Turci uspeli da osvoje manji šanac, kad se posada šanca povukla u veći šanac.

Pojedine turske hatlije jurišale su uz strme strane ovog visa. Uskakali su u šanac. Pištolje izbace i onda se maše noža, koga su u zubima nosili. Posle jednog sata klali su se Turci i Srbi među sobom u opkopu i on pade Turcima u ruke.

— 

Pošto su Srbi napustili prvi redut, Turci su napali drugi, kojim je komandovao Kara-Steva iz Prova. Kara Stevan je u boju, u kom je ubio puno Turaka zadobio 19 rana. Potom je otišao u veliki šanac i rekao Srbima:„Dajte mi 'ata,da idem da im se osvetim.” Milenko Stojković je zabranio da mu daju konja i naredio da ga odnesu kući gde je od rana umro. Tek posle jednog časa je srpska posada morala da napusti i ovaj redut u kome je izginulo 40 Srba. Tada su Turci preuzeli napad na veliki šanac. Padine Ludog brda, koje se uzdizalo severo-zapadno od šanca su otežavale turskoj konjici da iskoriste pun potencijal. Napade sa istočne strane onemogućavalo je korito Ivankovačke reke (reka Mirosava), a sa južne strane konjicu je u napadu onemogućavao gust šljivar. U toku dana Turci su izvršili dvadeset napada na srpske položaje, ali su svi bili odbijeni. Pojava srpske vojske na Ludom brdu, učinila je ranjivim levi turski bok. Turci su pod okriljem noći napustili Ivankovac, čime su borbe završene. Uskoro je došao u pomoć vožd Karađorđe, i pridružio se Stojkoviću na položajima iznad Paraćina. Turci su ustanike napadali 20. avgusta još tri puta i bili su uspešno odbijeni, zbog toga se Hafiz-paša povukao prema Paraćinu. Ostavio je ustanicima bogat ratni plen.

Ubistvo Hafiz-paše

Srpski ustanik bećar

Pojedini istorijski izvori navode neobične okolnosti ranjavanja i potonje smrti turskog komandanta Hafiz-paše. Naime, centralnu ulogu u ovom činu igra izvesni pisar u srpskoj vojsci, Stevan Stevanović- Steva. Karađorđe je noću iskopao šančeve na brdu iznad Paraćina i postavio topove. U toku noći Stevan Stevanović, pisar u vojsci došao je pijan i razgledao topove. Potom se obrati rečima Karađorđu: „Čuješ gospodaru, da izbacim ja jedan top na Turke.” Karađorđe mu je odvratio rečima: „Ostavi se sprdnje, Boga ti.” „Molim ti se gospodaru, samo da pogodim u onaj konak.” „Zar da ubiješ pašu”, odgovori Karađorđe u šali. „Pa da ga ubijem,” odgovori Stevan. Karađorđe je tada zbio šalu rečima da, ako ubije pašu, deca će mu pomreti od bosotinje i groznice, jer neće imati ko da im kupi patice. Stevan je tada to potvrdio rečima: „Baš, ako će, nego da mi dopusti sreće tvoje.” Karađorđe kome je tada dosadilo, reče Stevanu da odlazi. Tada se umešao Janko Katić, rečima: „Gospodaru, čovek te zakle u sreću, podaj mu šta ti ište, ako ništa, barem će uznemiriti Turke.” Karađorđe tad usta sa lafeta topa i reče mu: „E pa udri kad si toliko navalio.” Pošto je dobio dozvolu od Karađorđa, on je ispalio jedno đule iz topa, pogodivši Hafiz-pašin konak sa rečima:„Vidite ja ubih pašu.” „Kud će njegove sirote”, odgovori mu Karađorđe. Hitac se potom sručio na nogu turskog komandanta, teško ga ranivši. Sutradan je Karađorđu došla delegacija Paraćinskih Turaka i Srba, 3 Srbina i 4 Turčina. Karađorđe ih primi rečima: „Kojekude, a kamo Turci.” „Beg Đorđija, vala nijesi toliki junak, koliko ti daje Bog”, odgovori mu najstariji Turčin. „Vala neka je bogu”, uzvrati mu Karađorđe. Turčin mu tada objasni da kada je Hafiz paša došao sa onolikom vojskom, u Paraćinu su mislili da nema cara koji ga može zaustaviti, a kamoli siroma Milenko. Posle boja je paša na okupu u konaku rekao:„Vala nas Milenko osramoti, vala neka, eno je došao i onaj Crni Pas, zato sutra da udarimo, samo jednu kuburu da izbacimo, pa da se vatamo za sablje”. Turčin mu tada objasni da je palo đule, da su svi ustuknuli i povikali Medet. Turci mu tada priznaše predaju samo u obraz da im ne dira, a Karađorđe im reče da on neće preći granicu pašaluka u Paraćin, nego samo da iznesu tezge sa odećom i hranom, jer se vojska podrala u toku boja. Hafiz-paša je preminuo na putu do Niša. Interesantan je podatak da i turski izvori navode kako je konak iznenada pogodilo đule, nateravši pašu na povlačenje prema Nišu.

Jedni izvori navode da su sutradan ustanici gonili pašinu vojsku preko Paraćina do granice pašaluka, a zatim se vratili na Ivankovac. Drugi, pak, navode pregovore Karađorđa sa delegacijom paraćinskih Turaka, što je osiguralo da ustanici odustanu od napada na ovaj grad, jer je on pripadao Leskovačkoj nahiji i nije bio u sastavu Beogradskog pašaluka.

Dijagram sa objašnjenjem boja na Ivankovcu

Posledice

Boj na Ivankovcu je bio prvi sukob ustanika sa turskom carskom vojskom. Do tada su se borili samo sa vojskom uzurpatora vlasti, dahija. Ova pobeda je imala veliki moralni odjek u celom pašaluku i ojačala samopouzdanje ustanika i doprinela uspesima u borbama za oslobođenje od turske vlasti. U drugoj polovini 20. veka na mestu bitke izgrađeno je spomen obeležje.

Na mestu bitke, gde je podignut spomenik postoje još uvek delimično očuvani palisadi od šančeva na Ivankovcu.

Zanimljivosti

• Pored legende o pisaru Stevi koji je topom ubio Hafiz-pašu, u toku boja zabeleženo je dosta zanimljivih pojedinosti. Jedan od iskusnijih vojnika Nestor poslat je pre boja da obavesti Karađorđa i zatraži pomoć. On je noću kroz tabor turske vojske radi sigurnosti prošao na četiri noge, glumeći prase. Pored Nestora zabeleženo je još dosta interesantnih pojedinaca učesnika boja, kao što je Kara Stevan koji je poginuo od 19 zadobijenih rana, zatim baba Milica koja je brinula ranjenike u šancu tokom bitke i davala borcima piće, kao i Miloš bećar koji je posekao turskog konjanika i Bimbaša Milovan, koji je sprečio Petra Dobrnjca i Milenka Stojkovića da odu sa bojnog polja u odsudnom momentu.
• Srpska akademija nauka i umetnosti je 1979. godine objavila knjigu „Boj na Ivankovcu 1805”, od grupe autora, koju je uredio akademik Vase Čubrilović. U knjizi se nalaze detaljni opisi bitke i ustaničkih šančeva, svedočenja učesnika, mapa bitke i ilustracija preseka ustaničkih šančeva.
• Radio Televizija Srbije je 1995-te godine, na 90 godišnjicu bitke snimila dramski prikaz bitke na mestu bitke.
• Bitka je obrađena u igrano dokumentarnoj seriji Tragom Karađorđa u vidu animacije sa prikazom šančeva i reduta.
• Postoje Šančevi iz Prvog srpskog ustanka na Ivankovcu.

Literatura

• Grupa autora; Urednik: Čubrilović, Vasa (1979). Boj na Ivankovcu 1805. godine [Zbornik radova]. Beograd: Istorijski odeljenje SANU; Ćuprija: SIZ kulture. str. 201 + prilozi. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8. 
• Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3. 
• Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5. 
• Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293. 
• Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344. 
• Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1. 
• Đorđević, Miroslav R. (1979). Srbija u ustanku 1804-1813. Beograd: Rad. str. 375. 
• A. Aleksić: Boj na Ivankovcu, Ratnik 1885, 13;
• K. Protić: Ratni događaji iz Prvog ustanka pod Karađorđem Petrovićem 1804—1813, Godišnjica Nikole Čupića 1893;
• Jovan Mišković: Srpska vojska i vojevanje za vreme ustanka od 1804—1815. godine, Glas SA 1895. XLVII;
• Milenko Vukićević: Karađorđe II, Beograd 1912;
• I. Panić: Ivankovac, Ratnik 1928, 5;
• Vuk Stefanović Karadžić: Prvi i Drugi srpski ustanak, Beograd 1947.

Spoljašnje veze

• Počast Srpskim ustanicima na Ivankovcu (Politika, 17. avgust 2018.)
• Godišnjica Boja na Ivankovcu (RTS, 18. avgust 2018.)