Braća Nedić
Braća Nedić, Gligorije i Dimitrije (Janko), iz sela Osečine, bili su srpski ustanici u Prvom srpskom ustanku i komandanti srpske vojske na Boju na Čokešini.[1]
U Boju na Čokešini, pošto su Đorđe Ćurčija i Jakov Nenadović odstupili, jedino su ostali braća Nedić sa svojim momcima, od kojih su njih 303 izginuli. Prema narodnoj pesmi, Turaka je bilo preko sedam hiljada, ali je njihov broj verovatno preuveličan. Nedići su se suprotstavili neprijatelju na brdu Lipovica gde su se satima odupirali sve dok nisu desetkovani. Kada im je „ponestalo džebane“ njih nekoliko su se povukli prema lipovičkom potoku gde su pružili poslednji otpor.
Braća Nedić su bili ranjeni na više mesta, posebno su im bile teške rane na nogama, nisu mogli stajati, a ni skloniti se na sigurnije mesto. Oni su iz sedećeg stava oslonjeni leđima jedan na drugog, pucali i hrabrili ostale borce da istraju sve do svoje pogibije.
Zajedno su sahranjeni, sa svojim izginulim drugovima u manastiru Čokešina. Danas po braći Nedić nazvana je osnovna škola u Osečini, ulica u Šapcu i podignut im je spomenik na trgu u Osečini, rad Miodraga Živkovića, vajara i profesora na Univerzitetu u Beogradu.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Pamte srpske Termopile”. Novosti. Pristupljeno 4. 11. 2017.
Spoljašnje veze uredi
- „Braća Nedić, junaci bitke kod Čokešine”. Vesti online. Pristupljeno 4. 11. 2017.
- Srpski Spartanci Braća Nedić (22. avgust 2018)
