Википедија

Brunejska imperija

малајски султанат, с центром у Брунеју на северној обали острва Борнео у југозападној Азији од 1368. до 1888.

Brunejska imperija ili Imperija Brunej (arap. امبراطورية بروني), takođe poznata kao Sultanat Brunej ili Negara Brunej, bio je malajski sultanat smešten u Bruneju na severnoj obali ostrva Borneo u jugoistočnoj Aziji. Osnovan je početkom 7. veka, kao malo kraljevstvo moreplovaca kojim je upravljao autohtoni pagan ili hindu kralj poznat kao Boni, Poli ili Poni (kin: 渤泥; pin: Bó-ní). Brunejski kraljevi su prešli na islam u oko 15. veku, nakon čega su svoju imperiju značajno proširili zauzimanjem portugalske Malake,[3][4] proširivši se na obalna područja Bornea i Filipina. Imperija je počela da slabi u 17. veku, a prestala je da postoji u 20. veku.[5]

Brunejska imperija
امبراطورية بروني  (arapski)
Brunejski sultanat
Zastava
Zastava
Položaj Brunejske imperije na mapi Bruneja
Teritorija Brunejske imperije u 15. veku
Geografija
Kontinent Azija
Regija Jugoistočna Azija
Zemlja Brunej
Glavni grad Kota Batu
Kampong Ajer[1]
Brunej
4° 53′ N 114° 56′ E / 4.883° S; 114.933° I / 4.883; 114.933
Društvo
Službeni jezik brunejski i stari malajski
arapski
bornejski
Religija sunitski islam
Politika
Oblik države sultanat (monarhija)
 Sultan?
— 1368—1402.
Muhamed Šah Brunejski
 — 1425—1432. Šarif Ali Mekanski
 — 1485—1524. Radža Alon
 — 1390—1417. Bolkijah
 — 1828—1852. Banav Lakan Dula
 — 1885—1906.[2] Hašim Džalilul Alam Akamadin
Istorija
Istorijsko doba zlatno doba
 — Osnivanje 1368.
 — Ukidanje 1888.
Događaji  
 — Osnivanje sultanata
1368.
 — Britanski protektorat
1888. 
Geografske i druge karakteristike
Valuta
Zemlje prethodnice i naslednice
Brunejske imperije
Prethodnice: Naslednice:
nepoznato Sultanat Sulu
Španske Ist. Indije
Holandske Ist. Indije
Kraljevstvo Saravak
Pulau Labuan
Severni Borneo
Brunej
Ostalo
Danas deo
4 države

Istorija uredi

Razumevanje istorije Brunejske imperije je poprilično teško pošto gotovo i da se ne pominje u savremenim izvorima svog vremena, a postoji veoma malo dokaza o prirodi ove bivše države. Mesnih ili autohtonih izvora takođe nema da bi pomogli u razumevanju istorije Brunejske imperije. Zbog ovoga se uglavnom oslanja na kineske tekstove i prema njima konstruiše istorija ranog Bruneja.[6] Boni ili Poni (kin: 渤泥; pin: Bó-ní) u kineskim se izvorima najverovatnije odnosi na Borneo u celini, dok se Poli (kin: 婆利; pin: Pó-lì) — verovatno današnja Sumatra — prema mesnim vlastima takođe odnosi i na Brunej.[7]

Rana istorija uredi

Najraniji diplomatski odnosi između Bonija i Kine zabeleženi su u geografskoj tezi naučnika Lešija (uproš: 乐史; trad: 樂史; pin: Lè-shǐ; 930—1007) po imenu Univerzalna geografija ere tajping (uproš: 太平寰宇记; trad: 太平寰宇記; pin: Tàipíng Huányǔ Jì) iz 978. godine.[7]

Godine 1225, kineski zvaničnik Džao Žugua (uproš: 赵汝适; trad: 趙汝适; pin: Zhào Rǔguā; 1170—1228) objavio je da je Boni imao 100 ratnih brodova za održavanje trgovinskih veza, te da je kraljevstvo bilo veoma bogato.[8]

U 14. veku Brunej je verovatno postao potčinjen Javancima. Javanski rukopis, epska euloška poema Nagarakr(e)tagama (jav. [Nagarakr(e)tagama, Désawarnana] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ)) koju je 1365. godine napisao Mpu Prapanča, pominje Barun kao vazalnu državu Madžapahita[9] koja je morala da plaća godišnji danak u iznosu od 40 ketija kamfora. Godine 1369, Sulu je napao Poni i pokrao sve bogatstvo i zlato. Madžapahitska flota je uspela da otera Sulu, ali Poni je bio znatno oslabljen u napadu.[10] Kineski izveštaj iz 1371. godine opisuje Poni kao oslabljen i u potpunosti pod kontrolom Madžapahita.[11]

Širenje uredi

Nakon smrti vladara Hajama Vuruka, njegova Madžapahitska imperija počela je da pada i izgubila je kontrolu nad svojim prekomorskim teritorijama. Ovime je otvorena mogućnost za brunejske kraljeve da prošire svoj uticaj. Kineski vladar Čeng-cu (1360—1424), nakon što se popeo na prestol 1403. godine, momentalno je poslao emisare u razne zemlje da bi im se naredilo da plaćaju danak sudu Kine. Brunej je tada počeo da odvaja značajnu količinu novca za Kineze.

Do 15. veka imperija je postala muslimanska država, nakon što je kralj Bruneja prešao na islam; došao je kao pomorac sa muslimanskim Indijcima i arapskim trgovcima iz drugih delova jugoistočne Azije, s ciljem trgovine i širenja islama.[12][13] Imperija je kontrolisala veći deo severnog Bornea i postala važno čvorište istočnjačkog i zapadnjačkog sistema svetske trgovine.[14]

Brunejska imperija, baš kao i prethodne regionalne imperije Srividžaja, Madžapahit i Malaka, može da se smatra talasokratskom imperijom zasnovanom na pomorskoj moći, što znači da je njen uticaj bio jedino ograničen na obalne gradove, luke i rečne estuarije te retko prodirao duboko u unutrašnjost ostrva. Brunejski kraljevi su po svim prilikama gajili savezništvo sa regionalnim pomorskim narodima Orang-laut i Sama-badžau, koji su činili njihovu mornaričku armadu. Dajak (domorodačka plemena unutrašnjeg Bornea; populacija: 5,9 miliona), međutim, nisu bila pod brunejskom kontrolom pošto je njihov uticaj retko prodirao duboko u bornejske džungle.

Najraniji zabeleženi dokumenti Zapada o Bruneju pripisuju se Italijanu poznatom kao Ludoviko di Vartema (1470—1517). Ludoviko je u to vreme bio na putu ka Molucima, pa je boravio i na Borneu i upoznao se sa brunejskim stanovništvom. Njegovi radovi datiraju do najmanje 1550. godine.[13][15][16]

„Stigli smo na ostrvo Bornej [Brunej ili Borneo], koje je udaljeno od Maluča oko dve stotine milja [trista dvadeset kilometara], i otkrili smo da je nešto veće nego što se prethodno mislilo i dosta niže. Narod su pagani i ljudi su dobre volje. Njihova boja je belja nego ona druge vrste ... na ovom ostrvu pravda se dobro provodi...”[17]

Tokom vladavine Bolkijaha, petog sultana, imperija je pod kontrolom imala obalna područja severnog Bornea (današnji Brunej, Saravak i Sabah) i sezala je sve do Seludonga (današnja Manila), arhipelaga Sulu, odnosno delova ostrva Mindanao.[12][18][19][20][21][22][23][24] U 16. veku, uticaj Imperije Brunej takođe se proširio do delte reke Kapuas u Zapadnom Kalimantanu. Malajski Sultanat Sambas u Zapadnom Kalimantanu i Sultanat Sulu u južnom delu Filipina posebno su razvili dobre dinastičke odnose sa kraljevskom kućom Bruneja. Drugi sultani Pontijanaka, Samarinde sve do Bandžarmasina, smatrali su sultana Bruneja svojim vođom. Istinska priroda odnosa Bruneja sa ostalim malajskim sultanatima obalnog Bornea i arhipelaga Sulu još uvek se proučavaju. Da li je u pitanju bila vazalizovana država, savezna država ili samo u ceremonijalnom odnosu do danas je ostala nepoznanica. Postoji još nekoliko regionalnih politika koje su takođe ostavile traga u istoriji Brunejske imperije i pomenutih sultanata. Sultanat Bandžar (današnji Bandžarmasin), na primer, takođe je bio pod uticajem Demaka na Javi.

Slabljenje i pad uredi

Pred kraj 17. veka, Brunej je uveliko bio u periodu slabljenja koje je izazvano unutrašnjim razdorom i borbom za nasledstvo kraljevskog trona, kolonijalnim širenjem evropskih sila i piraterijom.[5] Imperija je izgubila ogroman deo svoje teritorije usled dolaska zapadnih sila kao što je Španija na Filipinima, Holandija na južnom Borneu i Britanija u Labuanu, u Saravaku i na severnom Borneu. Sultan Hašim Džalilul Alam Akamadin je kasnije tražio od Britanaca da zaustave dalje nadiranje (1888).[25] Iste godine, Britanci su potpisali „Sporazum zaštite” i proglasili Brunej britanskim protektoratom,[5] sve dok 1984. nije postao nezavisna država.[23][26]

Sultani uredi

Spisak sultana Brunejske imperije:

  1. Muhamed Šah / Avang Alak Betatar (1368—1402)
  2. Abdul Madžid Hasan / Maharadža Karna (1402—1408)
  3. Ahmed / Avang Pateh Berbaj (1408—1425)
  4. Šarif Ali (1425—1432)
  5. Sulejman (1432—1485)
  6. Bolkijah (1485—1524)
  7. Abdul Kahar (1524—1530)
  8. Sejful Ridžal (1533—1581)
  9. Šah Berunaj (1581—1582)
  10. Muhamed Hasan (1582—1598)
  11. Abdul Džalilul Akbar (1598—1659)
  12. Abdul Džalilul Džabar (1659—1660)
  13. Muhamed Ali (1660—1660)
  14. Abdul Hakul Mubin (1660—1673)
  15. Muhajidin (1673—1690)
  16. Nasarudin (1690—1710)
  17. Husin Kemaludin (1710—1730)
  18. Muhamed Alaudin (1730—1737)
  19. Husin Kemaludin (1737–1740)
  20. Omar Ali Sejfudin I (1740—1795)
  21. Muhamed Tadžudin (1795—1807)
  22. Muhamed Džamalul Alam I (1804—1804)
  23. Muhamed Kanzul Alam (1807—1826)
  24. Muhamed Alam (1826—1828)
  25. Omar Ali Sejfudin II (1828—1852)
  26. Abdul Momin (1852—1885)
  27. Hašim Džalilul Alam Akamadin (1885—1906)
  28. Muhamed Džamalul Alam II (1906—1924)
  29. Ahmed Tadžudin (1924—1950)
  30. Omar Ali Sejfudin III (1950—1967)
  31. Hasanal Bolkijah (1967—)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Hussainmiya, B. A. (2010). „The Malay Identity in Brunei Darussalam and Sri Lanka” (PDF). Universiti Brunei Darussalam. str. 67, 68/3, 4. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 10. 2014. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  2. ^ Yunos, Rozan (3. 8. 2008). „The Sultan who thwarted Rajah Brooke”. The Brunei Times. Arhivirano iz originala 30. 9. 2015. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  3. ^ Holt, P. M.; Lambton, Ann K. S.; Lewis, Bernard (21. 4. 1977). The Cambridge History of Islam: Volume 2A, The Indian Sub-Continent, South-East Asia, Africa and the Muslim West. Cambridge University Press. str. 129—. ISBN 978-0-521-29137-8. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  4. ^ Watson Andaya, Barbara; Andaya, Leonard Y. (19. 2. 2015). A History of Early Modern Southeast Asia, 1400–1830. Cambridge University Press. str. 159—. ISBN 978-0-521-88992-6. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  5. ^ a b v „Brunei, Background”. The World Factbook CIA. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  6. ^ Al-Sufri, Jamil; Brunei, Tarsilah (2000). The Early History of Brunei up to 1432 AD. Bandar Seri Begawan: Brunei History Centre.
  7. ^ a b Kurz, Johannes L. „Boni in Chinese Sources: Translations of Relevant Texts from the Song to the Qing Dynasties” (PDF). National University of Singapore [University Brunei Darussalam]. str. 1. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 5. 2014. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  8. ^ History for Brunei 2009, str. 43
  9. ^ „Naskah Nagarakretagama”. Perpustakaan Nasional Republik Indonesia. Arhivirano iz originala 23. 05. 2017. g. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  10. ^ History for Brunei 2009, str. 44
  11. ^ History for Brunei 2009, str. 45
  12. ^ a b Saunders, Graham (5. 11. 2013). A History of Brunei. Taylor & Francis. str. 23, 60. ISBN 978-1-136-87401-7. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  13. ^ a b Awang Abdul Aziz bin Awang Juned [Pehin Tuan Imam Dato Paduka Seri Setia Ustaz Haji] (1992). Islam di Brunei: zaman pemerintahan Kebawah Duli Yang Maha Mulia Paduka Seri Baginda Sultan Haji Hassanal Bolkiah Mu'izzuddin Waddaulah, Sultan dan Yang Di-Pertuan Negara Brunei Darussalam. Jabatan Pusat Sejarah Brunei Darussalam. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  14. ^ Oxford Business Group. The Report: Sabah 2011. Oxford Business Group. str. 179—. ISBN 978-1-907065-36-1. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  15. ^ The Brunei Museum Journal. The Museum. 1986. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  16. ^ Awang Mohd. Zain Jamil Al-Sufri (1990). Tarsilah Brunei: sejarah awal dan perkembangan Islam. Jabatan Pusat Sejarah Kementerian Kebudayaan, Belia, dan Sukan. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  17. ^ Bala, Bilcher (2005). Thalassocracy: a history of the medieval Sultanate of Brunei Darussalam. School of Social Sciences, Universiti Malaysia Sabah. ISBN 978-983-2643-74-6. Pristupljeno 7. 12. 2016. „We arrived at the island of Bornei [Brunei or Borneo], which is distant from the Maluch about two hundred miles, and we found that it was somewhat larger than the aforesaid and much lower. The people are pagans and are men of goodwill. Their colour is whiter than that of the other sort ... in this island justice is well administered...” 
  18. ^ Welman, Frans (1. 8. 2013). Borneo Trilogy Brunei: Vol 1. Booksmango. str. 8—. ISBN 978-616-222-235-1. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  19. ^ Lea, David; Milward, Colette (2001). A Political Chronology of South-East Asia and Oceania. Psychology Press. str. 16—. ISBN 978-1-85743-117-9. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  20. ^ Herbert, Patricia; Crothers Milner, Anthony (1989). South-East Asia: Languages and Literatures: a Select Guide. University of Hawaii Press. str. 99—. ISBN 978-0-8248-1267-6. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  21. ^ Hicks, Nigel (2007). The Philippines. New Holland Publishers. str. 34—. ISBN 978-1-84537-663-5. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  22. ^ Church, Peter (3. 2. 2012). A Short History of South-East Asia. John Wiley & Sons. str. 16—. ISBN 978-1-118-35044-7. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  23. ^ a b Abdul Majid, Harun (15. 8. 2007). Rebellion in Brunei: The 1962 Revolt, Imperialism, Confrontation and Oil. I.B.Tauris. str. 2, 4. ISBN 978-1-84511-423-7. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  24. ^ Eur (2002). The Far East and Australasia 2003. Psychology Press. str. 203—. ISBN 978-1-85743-133-9. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  25. ^ „Brunei Darussalam”. worldatlas.com. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
  26. ^ Sidhu, Jatswan S. (22. 12. 2009). Historical Dictionary of Brunei Darussalam. Scarecrow Press. str. 92—. ISBN 978-0-8108-7078-9. Pristupljeno 7. 12. 2016. 
Mape

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брунејска_империја&oldid=27673898”