Википедија

Brusnica

Подрод биљака
Za druge upotrebe, pogledajte Brusnica (višeznačna odrednica).

Brusnice (Oxycoccus) predstavljaju podrod roda Vaccinium iz porodice vresova (Ericaceae).[1] To je grupa zimzelenih patuljastih žbunastih biljaka koje rastu u močvarnim područjima severne hemisfere. Čine je 4 vrste: Vaccinium erythrocarpum, Vaccinium macrocarpon,[2] Vaccinium microcarpum i Vaccinium oxycoccos.[3] Plodovi svih vrsta brusnica su jestivi i imaju široku primenu u prehrambenoj industriji, te u industriji lekova.[4] Vaccinium oxycoccos se uzgaja u centralnoj i severnoj Evropi, dok se Vaccinium macrocarpon gaji širom severnih Sjedinjenih Država, Kanade i Čilea.[5] U nekim metodama klasifikacije, Oxycoccus se smatra samostalnim rodom.[6]

Brusnice
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Ericales
Porodica: Ericaceae
Rod: Vaccinium
Podrod: Oxycoccus
Vrste
Prirodni areali brusnice

U pojedinim izvorima takson Oxycoccus se smatra posebnim rodom Oxycoccus Hill (1756).[7] Latinsko ime podroda oxycoccos izvedeno je od grčkih reči ὀξύς („kiselo”) i κόκκος („bobica”) i u direktnoj je vezi sa ukusom plodova. Doseljenici u Novu Englesku tokom XVII veka ove biljke su često nazivali i „medveđim bobicama” (engl. Bearberries) pošto su zreli plodovi bili omiljena hrana medveda. Američki domoroci su među prvima plodove brusnica koristili u ishrani. Prvu zvaničnu farmu brusnica u Severnoj Americi osnovao je Henri Hol 1816, a već tokom 1820-ih krenule su i prve isporuke ka Evropi. U Sjedinjenim Državama brusnice se tradicionalno jedu tokom Božića i Dana zahvalnosti.[8]

Morfologija

uredi
 
Slika stabljike sa plodovima

Sve vrste brusnica su puzajući večnozeleni grmovi sa gipkim granama dužine od 15 do 30 cm. Korenov sistem je jako dugačak, a na korenu obitavaju gljivice koje su povezane sa ćelijama korena obrazujući mikorize (simbiotski oblik interakcije između gljiva i korenja viših biljaka). Gljivice iz zemljišta uzimaju hranjive materije, razgrađuju ih i dalje prosleđuju korenovom sistemu koji hrani biljku.

Listovi su duguljasti, dužine od 3 do 15 mm, širine 1−6 mm, i imaju jako kratke peteljke. Listovi su tamnozelene boje na licu, i pepeljasto bele na naličju, i ne opadaju tokom zime. Donji deo lista obložen je voskom koji štiti stome lista od zagušivanja močvarnom vodom.

Cvetovi se bledo ljubičasti do rozi, pravilni i okrenuti prema tlu. Drške na kojima se razvijaju cvetovi su dosta duge, dužine i do 5 cm. Na čašici se nalaze po 4 čašična listića, latice su povijene unazad. Svaki cvet ima po 8 prašnika i jedan tučak. Cveta od maja do juna (ponegde i ranije u zavisnosti od klime), a cvet traje po 18 dana.

Formula cveta je sledeća:   

Plod je okrugla do elipsasta bobica crvene boje. Biljke koje rastu u močvarnim predelima daju krupnije plodove i njihove bobice mogu imati prečnik i do 16 mm. Unutar svakog ploda se nalazi sitno seme koje ptice preko izmeta raznose, čime se vrši razmnožavanje biljke. Svaka pojedinačna biljka godišnje produkuje i po nekoliko stotina plodova.

Komercijalna proizvodnja

uredi
 
Žetva brusnica u Nju Džerziju

Brusnice se danas komercijalno uzgajaju u Sjedinjenim Državama i u Kanadi. U SAD najveći proizvođači su države Masačusets, Nju Džerzi, Oregon, Vašington i Viskonsin (najveći proizvođač), a u Kanadi pokrajine Britanska Kolumbija, Nju Branzvik, Ontario, Nova Skoša, Ostrvo Princa Edvarda, Njufaundlend i Kebek. U dolini reke Frejzer u Britanskoj Kolumbiji nalaze se ogromne farme za uzgoj brusnica u kojima se proizvede oko 95% od ukupne kanadske produkcije (zasađeno je oko 1.500 hektara na kojima se godišnje proizvede 17 miliona kilograma). Manje količine plantaški se uzgajaju i u južnoj Argentini, Čileu i Holandiji.

Nutritivna i medicinska svojstva

uredi
Hemijski sastav ploda Brusnica
močvarna 		Brusnica
krupnoplodna
Glukoza, % 1,48—2,7 1,8—2,76
Fruktoza, % 1,0—2,15 1,73—2,69
Saharoza, % 0,04—2,7 0,0—1,86
Pektini, % 0,17—1,41 0,4—1,8
Antocijan, mg/100 g 132—790 130—1059
Katehini, mg/100 g 160—579 126—612
Flavonoli, mg/100 g 275—578 263—705
Hlorogena kiselina, mg/100 g 72—129 77—120
Askorbinska kiselina (vitamin C), mg/100 g 45—77
Tiamin (vitamin B1), mg/100 g 0,236—0,64
Riboflavin (vitamin B2), mg/100 g 0,310
Vitamin B3, mg/100 g 0,01
Filohinon, % 0,8—1,.0
Tanini, % 0,1—0,32

Nutritivno gledano, sveža brusnica daje 46 kilokalorija na 100 grama ploda. Sadrži najviše vode (87%), zatim ugljenih hidrata (12%), a ostatak čine belančevine i masti (1%). Od minerala, najzastupljeniji su kalijum, fosfor, kalcijum i mangan, a ima i gvožđa i sasvim malo natrijuma.

Ovo voće ne sadrži holesterol a veoma je oskudno i natrijumom. Umesto toga, brusnica obiluje vitaminom C, flavonoidima i polifenoloidnim jedinjenjima koje pozitivno utiču na zdravlje.

Brusnica je bogata antioksidansima (antocijanini, kvercetol, selen, vitamini A, C, E), pa se ovo voće preporučuje u ishrani. Antioksidansi su, supstance koje čuvaju ćelije od oksidativnog stresa i pogubnog uticaja slobodnih radikala, koji u organizmu nastaju usled različitih spoljašnjih uticaja. Ovi slobodni radikali povećavaju šanse za nastajanje bolesti srca, tumora i mnogih drugih oboljenja.

Brusnica je za srce i krvne sudove blagotvorna zbog smanjivanja rizika za dobijanje bolesti ovih organa, u prvom redu snižavanjem povišenih vrednosti LDL holesterola (loš holesterol) i triglicerida u krvi, a povećavanjem nivoa HDL holesterola (dobar holesterol).

Anticijanini iz brusnice, koji daju ovom voću jarkocrvenu boju, utiču na sprečavanje oksidativnog oštećenja kod endotelnih ćelija. Zdravstveni efekti konzumiranja ovog voća ovim se ne završavaju. Zbog niskog sadržaja natrijuma (a nešto većeg kalijuma), brusnica deluje na snižavanje krvnog pritiska. Sok brusnice blagotvorno deluje na probleme urinarnog trakta.

Vrste

uredi

Istraživanja

uredi

Infekcije mokraćnih puteva

uredi

Jedan sveobuhvatan pregled dostupnih istraživanja iz 2012. godine zaključio je da nema dokaza da su sok od brusnice ili ekstrakt brusnice u obliku tableta ili kapsula efikasni u prevenciji infekcija urinarnog trakta (UTI).[9] Evropska agencija za bezbednost hrane pregledala je dokaze za jednu marku ekstrakta brusnice i zaključila da nije ustanovljena uzročno-posledična veza između konzumiranja brusnice i smanjenog rizika od UTI.[10]

Jedan sistematski pregled iz 2017. godine pokazao je da konzumiranje proizvoda od brusnice smanjuje učestalost UTI kod žena sa rekurentnim infekcijama.[11] Drugi pregled male kliničke studije pokazao je da konzumiranje proizvoda od brusnice može smanjiti rizik od UTI za 26% kod inače zdravih žena, iako su autori ukazali da su potrebne veće studije da bi se potvrdio takav efekat.[12]

Jedan sistematski pregled iz 2021. godine otkrio je da nema dovoljno dokaza za ili protiv upotrebe proizvoda od brusnice za lečenje akutnog UTI.[13]

Kada se ispita kvalitet meta-analize o efikasnosti konzumiranja proizvoda od brusnice za prevenciju ili lečenje UTI, uočavaju se velike varijacije i neizvesnost efekta, kao rezultat nedoslednosti dizajna kliničkog istraživanja i neadekvatnog broja ispitanika.[14]

Fitohemikalije

uredi

Sirove brusnice, sok od brusnice i ekstrakti brusnice su izvor polifenola – uključujući proantocijanidine, flavonole[15] i kvercetin.[16][17] Ova fitokemijska jedinjenja se proučavaju in vivo i in vitro radi mogućih efekata na kardiovaskularni sistem, imunski sistem i rak.[9][18][19] Međutim, nema potvrde iz studija na ljudima da konzumiranje polifenola brusnice ima koristi protiv raka, imuniteta ili kardiovaskularnog sistema.[9][19] Potencijal je ograničen slabom apsorpcijom i brzim izlučivanjem.[18]

Reference

uredi
  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 184. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Vaccinium macrocarpon”. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. 
  3. ^ Stace, Clive (2010), New Flora of the British Isles (3rd izd.), Cambridge, UK: Cambridge University Press, str. 512, ISBN 978-0-521-70772-5 
  4. ^ „About Cranberries”. Cranberry Institute. Arhivirano iz originala 9. 1. 2010. g. Pristupljeno 13. 11. 2009. 
  5. ^ „How Cranberries Grow: "Cranberries 101" - An Introduction”. Cape Cod Cranberry Growers' Association. 2014. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  6. ^ Steven Clemants. „Vaccinium oxycoccos: Small Cranberry, Technical Page”. Brooklyn Botanic Garden. Arhivirano iz originala 23. 8. 2011. g. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  7. ^ Иллюстрированный определитель растений Ленинградской области / Под ред. А. Л. Буданцева и Г. П. Яковлева.. — М.: Товарищество научных изданий КМК, — — 799 с. — 700 экз. 2006. ISBN 978-5-87317-260-3. стр. 178, 180—181.
  8. ^ Carol Cloud Bailey (19. 11. 2009). „Garden Tips: Give thanks for cranberries, grown with a taste of Florida”. TCPalm.com. Scripps Interactive Newspapers Group. Pristupljeno 20. 11. 2009. 
  9. ^ a b v Jepson, RG; Williams, G; Craig, JC (2012). „Cranberries for preventing urinary tract infections”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 10 (10): CD001321. PMID 23076891. doi:10.1002/14651858.CD001321.pub5. CD001321. 
  10. ^ EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies (NDA) (maj 2014). „Scientific Opinion on the substantiation of a health claim related to CranMax® and reduction of the risk of urinary tract infection by inhibiting the adhesion of certain bacteria in the urinary tract pursuant to Article 14 of Regulation (EC) No 1924/20061”. EFSA Journal. 12 (5). doi:10.2903/j.efsa.2014.3657  . 3657. 
  11. ^ Luís, Â; Domingues, F; Pereira, L (10. 3. 2017). „Can Cranberries Contribute to Reduce the Incidence of Urinary Tract Infections? A Systematic Review with Meta-Analysis and Trial Sequential Analysis of Clinical Trials.”. Journal of Urology. 198 (3): 614—621. PMID 28288837. S2CID 206632675. doi:10.1016/j.juro.2017.03.078. 
  12. ^ Fu, Zhuxuan; Liska, DeAnn; Talan, David; Chung, Mei (18. 10. 2017). „Cranberry Reduces the Risk of Urinary Tract Infection Recurrence in Otherwise Healthy Women: A Systematic Review and Meta-Analysis”. The Journal of Nutrition. 147 (12): 2282—2288. ISSN 0022-3166. PMID 29046404. doi:10.3945/jn.117.254961  . 
  13. ^ Gbinigie, Oghenekome A.; Spencer, Elizabeth A.; Heneghan, Carl J.; Lee, Joseph J.; Butler, Christopher C. (2020-12-25). „Cranberry Extract for Symptoms of Acute, Uncomplicated Urinary Tract Infection: A Systematic Review”. Antibiotics (na jeziku: engleski). 10 (1): 12. ISSN 2079-6382. doi:10.3390/antibiotics10010012  . 
  14. ^ Liska, D. J.; Kern, H. J.; Maki, K. C. (2016). „Cranberries and Urinary Tract Infections: How Can the Same Evidence Lead to Conflicting Advice?”. Advances in Nutrition. 7 (3): 498—506. PMC 4863270  . PMID 27184277. doi:10.3945/an.115.011197. 
  15. ^ Vvedenskaya, Irina O; Vorsa, Nicholi (2004). „Flavonoid composition over fruit development and maturation in American cranberry, Vaccinium macrocarpon Ait”. Plant Science. 167 (5): 1043. doi:10.1016/j.plantsci.2004.06.001. 
  16. ^ Duthie SJ, Jenkinson AM, Crozier A, et al. (mart 2006). „The effects of cranberry juice consumption on antioxidant status and biomarkers relating to heart disease and cancer in healthy human volunteers”. Eur J Nutr. 45 (2): 113—22. PMID 16032375. S2CID 46727119. doi:10.1007/s00394-005-0572-9. 
  17. ^ Zheng W, Wang SY (januar 2003). „Oxygen radical absorbing capacity of phenolics in blueberries, cranberries, chokeberries, and lingonberries”. J Agric Food Chem. 51 (2): 502—9. PMID 12517117. doi:10.1021/jf020728u. 
  18. ^ a b Blumberg, JB; Camesano, TA; Cassidy, A; Kris-Etherton, P; Howell, A; Manach, C; Ostertag, LM; Sies, H; Skulas-Ray, A; Vita, JA (2013). „Cranberries and their bioactive constituents in human health”. Advances in Nutrition. 4 (6): 618—32. PMC 3823508  . PMID 24228191. doi:10.3945/an.113.004473. 
  19. ^ a b „Cranberry”. New York: Gerstner Sloan Kettering Graduate School of Biomedical Sciences, Memorial Sloan Kettering Cancer Center. 2016. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Brusnica na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Brusnica.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брусница&oldid=25880672”