Valdajsko pobrđe
Valdajsko pobrđe ili samo Valdaj (rus. Валдайская возвышенность, Валда́й) blago zatalasano je područje u severozapadnom delu Istočnoevropske ravnice, u evropskom delu Rusije, na teritorijama Tverske, Novgorodske, Smolenske i delimično Pskovske i Lenjingradske oblasti. Proteže se dužinom od oko 600 km, negde na pola puta između Moskve i Sankt Peterburga. Prosečne visine celine su između 150 i 250 metara, dok je maksimalna nadmorska visina 346,9 metara.
U osnovi Valdajskog pobrđa leže karbonski krečnjaci, lapori i gline koji su prekriveni glacijalnim i fluvijalno-glacijalnim sedimentima. Jugoistočni delovi pobrđa su dosta ravni i gotovo neprimetno prelaze u okolne ravnice, dok su severozapadne strane nešto strmije i jasnije izražene. U jugoistočnom delu pobrđa, u zoni brdsko-jezerskog reljefa nalazila se južna granica Valdajske glacijacije.
Na Valdajskom pobrđu nalazi se hidrografsko razvođe basena Crnog i Baltičkog mora i Kaspijskog jezera. Na tom području svoj tok započinju reke Volga, Zapadna Dvina, Dnjepar, Lovat, Msta, Pola, Sjas, Mologa, Tverca i druge.
Valdajsko pobrđe je važan turistički centar tog dela Rusije. Godine 1990. osnovan je Valdajski nacionalni park, sa ciljem intenzivnije zaštite prirode i reljefa najvišig delova pobrđa. Od 2004. park ima status rezervata biosfere Uneska.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Valdaйskiй nacionalьnый park” (na jeziku: ruski). Osobo ohranяemыe prirodnыe territorii Rossii. Pristupljeno 11. 2. 2012.
Spoljašnje veze uredi
- Валдайская возвышенность — статья из Большой советской энциклопедии
- Лесные дороги к высшей точке Валдайской возвышеннсти (346,5 м).
 | Ovaj članak vezan za geografiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
