Велики пегави киви
Veliki pegavi kivi[2] (lat. Apteryx haastii) je vrsta ptice iz reda nojevki. Endem je Novog Zelanda. Živi u rupama koje sam kopa na snežnim vrhovima planinskih šuma, alpskih i subalpskih područja na severozapadu Novog Zelanda.
| Veliki pegavi kivi | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Infraklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. haastii
|
| Binomno ime | |
| Apteryx haastii Potts, 1872[2]
| |
Opis
uredi
Najveći je od svih vrsta kivija. Telo mu je kruškolikog oblika s malom glavom, kratkim vratom i dugačkim tankim kljunom prilagođenim za hvatanje insekata i drugih sitnih životinja. Osnovica kljuna je okružena dlakastim perjem koje liči na mačje brkove. Za pronalaženje hrane više koristi dobro razvijeno čulo njuha nego čulo vida. Oči su mu dosta malene, pa zbog toga mu vid nije baš najrazvijeniji. Osim svega toga i čulo sluha je kod ove ptice dobro razvijeno.
Perje je izuzetno mekano, dlakasto i više nalikuje na krzno glodara, nego na ptičje perje. Šareno je tako da je u osnovi siva boja prošarana tamno do svetlosmeđom bojom. Ima snažne noge sa 4 prsta, tri okrenuta prema napred a jedan prema nazad. Na njima su kandže koje se koriste za napad i odbranu. Dobar je u trčanju.
Polni dimorfizam dosta je izražen. Mužjak je prosečno visok 45 centimetara, a ženka 50 centimetara. Dužina kljuna varira između 9 i 12 centimetara. Kod mužjaka težina varira između 1.2 i 2.6 kilograma, a kod ženki 1.5 i 3.3 kilograma.
Životni vek velikog pegavog kivija obično je petnaestak godina. Od ostalih ptica, osim po nesposobnosti za let, razlikuje se po tome što mu je telesna temperatura sličnija temperaturi čovekova tela (malo viša od nje), nego ptičjeg. Osim toga, kosti su mu teške i ispunjene koštanom srži, za razliku od ptica koje lete.
Ponašanje
urediNa 1 km² najgušće naseljenim delova šuma moguće je naći 4- 5 ovih kivija, koji su izrazito teritorijalnog ponašanja. Uobičajeno, to je oblast od 25 ha. Izuzetno su agresivni, a posebno mužjaci kada moraju braniti svoju teritoriju. Bori se nogama koje predstavljaju opasno oružje za borbu do smrti. Međutim, borbe između kivija koje dovode do povreda ili smrti, izuzetno su retke. Teritorija retko menja "vlasnika", osim u slučaju kada mužjak ugine ili bude osakaćen, nesposoban da brani teritoriju.
Kopa rupe u zemlji nekoliko nedelja pre nego počne koristiti ih, što omogućava da se u njima razviju mahovine, čime se postiže odlična kamuflaža. Pravi do stotinu različitih gnezda u granicama svoje teritorije i obično svakog dana koristi drugo. Gnezda ne napušta tokom dana osim ako, zbog opasnosti, na to nije prisiljen. Noću izlazi iz svog skloništa i vrlo je aktivan u potrazi za hranom.
Polazi u lov oko pola sata posle zalaska sunca. Hrani se insektima, puževima, paucima, rakovima, opalim voćem i plodovima. Hranu pronalazi osetljivim kljunom kojim kucka i njuška po tlu dok tiho hoda kroz raslinje. Za lov insekata koji žive u zemlji, takođe, koristi kljun koji zabada duboko u tlo i pomiče ga napred-nazad.
Razmnožavanje
urediVeliki pegavi kivi je isključivo monogamna ptica. Najčešće jedan par provede barem 2-3 sezone gnežđenja, a ponekad ostanu i čitav život zajedno. Parenje se odvija u kasnu jesen. Nošenje jaja vrlo je iscrpljuće za ženku, zato što su jaja jako krupna, dostižu 1/4 od njihove ukupne telesne mase. Ženke pet meseci pre parenja nagomilavaju masnoće koje će koristiti za vreme dok nose jaje, koje zauzima toliko prostora unutar tela da one ne mogu uzimati hranu. Kretanje im je u tom vremenskom razdoblju takođe dosta ograničeno. Iz tog razloga ženke polažu samo jedno jaje godišnje, po čemu se razlikuju od ostalih kivija, npr. od običnog kivija, čija ženka nosi i do 6 jaja godišnje.
Kada položi jaje ženka je uglavnom obavila svoju ulogu u tome, a dalju brigu preuzimaju mužjaci. Odgovorni su za inkubaciju jaja koja napuštaju samo radi lova nekoliko sati tokom noći. Za to vreme ženka čuva jaje. Između 75 do 85 dana ptić počinje probijati ljusku jajeta. Potrebno mu je 2 do 3 dana dok se iz nje potpuno ne izvuče. Mladunci potpuno nalikuju roditeljima, izgledaju kao minijaturni odrasli. Za prvih 6 nedelja života kratko vreme su aktivni i danju, da bi posle toga postali isključivo noćne životinje. Bespomoćni su dok ne dostignu težinu od 1,75 kg, što se događa otprilike za 17-20 nedelja, a pre toga ih ubijaju grabljivice. Rastu sve do šeste godine života. Polnu zrelost ženke dostižu sa dve godine, a mužjaci s 14 meseci. Za razliku od mnogih drugih ptica kod ženki funkcionišu oba jajnika.
Izvori
uredi- ^ BirdLife International (2012). „Apteryx haastii”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 5. 2015.
- ^ a b Davies, S. J. J. F. (2003)
Literatura
uredi- BirdLife International (2008). Apteryx hassti. 2006. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006. www.iucnredlist.org.
- BirdLife International (2008(a)). "Great Spotted Kiwi - BirdLife Species Factsheet". Data Zone. birdlife.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. јануар 2009).
- [1].
- Davies, S.J.J.F.. "Kiwis". in Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2 ed.). Farmington Hills, MI: Gale Group. 2003. ISBN 978-0-7876-5784-0. str. 89–90, 93–94.
- Gotch, A.F. (1995) [1979]. „Kiwis”. Facts on File. London. str. 181. ISBN 978-0-8160-3377-5.
- Liddell, Henry George; Scott, Robert (1980). A Greek-English Lexicon (Abridged Edition). United Kingdom. ISBN 978-0-19-910207-5. Nepoznati parametar
|pubisher=ignorisan [|publisher=se preporučuje] (pomoć). - McLennan, John; McCann, Tony. Genetic variability, distribution and abundance of great spotted kiwi (Apteryx haastii). [2].
