Википедија

Весела браћа (slika)

слика из периода реализма српског сликара Уроша Предића

Vesela braća je slika realizma Uroša Predića. Predstavlja ulje na platnu, naslikano 1887. godine. Trenutno se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Prikazuje četvoro pijanih mladića koji šetaju svojim selom, dok majka jednog deteta iz daljine iskazuje svoje neodobravanje kroz viku. Navodi se da je slika inspirisana čestim prizorima u Predićevom rodnom selu Orlovat — pijanih mladića koji su se u zoru vraćali iz kafane. Predić je naslikao kompoziciju nadajući se da će to nagovoriti seljane da se promene, ali je bio razočaran zato što nije smanjio učestalost pijanstva u Orlovatu, već je prihvaćeno od strane samih seljana koji su bili srećni što su prikazani.

Vesela braća
UmetnikUroš Predić
Godina1887.
Tehnikaulje
Dimenzije82 × 122 cm
MestoNarodni muzej

Istoričar umetnosti sugeriše da su na sliku uticala dela Roza Bonera i Gistava Kurbe, dok drugi veruje da su uticaj imali satiričar Vilijam Hogart i Onore Domije. Šaljivi sadržaj slike je doprineo popularnosti među kritičarima, kolekcionarima i širom publikom, što je dovelo do toga da je Predić 1918. i 1922. naslikao dve replike. Do 1890. godine je original bio u vlasništvu Narodnog muzeja, u čijem je posedu i ostao.

Istorija uredi

Uroš Predić (1857—1953) bio je jedan od najuspešnijih srpskih realista 19. i 20. veka.[1] Rodom iz Orlovata, sela u banatskoj regiji Austrougarske, Predić je tokom svoje karijere crtao scene života u selu.[2] Jedna od najčešćih znamenitosti, tokom njegovog boravka, bio je opijeni mladić koji se u zoru vraćao iz kafane i budio celo selo.[3] Predić je, slikajući kompoziciju, pokušavao ne samo da realno prikaže savremeni seoski život, već i da prenese poruku. „Posmatrao sam ovo svaki dan”, objasnio je „Rekao sam sebi da moram na neki način da kažem tim ljudima do kakvog su nesrećnog nivoa došli i da imam moralni uticaj na njih, hvatajući sve loše navike mojih sunarodnika”.[2] Predić je izrazio neodobravanje ponašanja seljana u ranijem delu Clients in Front of a Lawyer's Door (1886).[4]

Slikarstvo uredi

Opis uredi

Vesela braća je uljana slika dimenzije 82 × 122 centimetara.[5] „To je uvid u život sela početkom jeseni”, objasnio je Predić, „Žetva je sakupljena i svinje zaklane. Požari su zapaljeni, ražnji okrenuti, točeno piće i proslave u toku. Vazduh je ispunjen aromom... kuvanje mesa... i zvuci muzike i pijane pesme koji narušavaju mir u selu”.[2]

 
Predićev autoportret na jugoslovenskoj poštanskoj marki 1982.

Prema Predićevim rečima, slika prikazuje četvoro alkoholiziranih mladića koji su celu noć pili i posle u takvom stanju šetali kroz svoje selo oko zore, budeći sve svoje komšije. Šetaju sredinom zemljanog puta, držeći se podalje od okolnih kuća kako ne bi naleteli na zid i povredili se. Igrač gajde, najtrezniji od četvorice, korača blago ispred svojih prijatelja. Onaj levo, najmlađi iz grupe, hoda bos po blatu naslanjajući se na jednog svog prijatelja, na njegovo rame. Čovek kojeg pridržavaju, a koji je najpijaniji, platio je svima piće prethodne noći. Čovek s njegove desne strane upravo je shvatio da šeta pored svog trošnog doma. Njegova majka, upozorena smehom i pesmom mladića, izlazi iz kuće i prepoznaje sina.[6] Počinje da viče na njega i preti mu da će ga udariti kad se vrati, ali mladić se jednostavno nasmeje i maše joj. Mlada devojka viri kroz donje okno levog prozora kuće krajnje desno, pitajući se da li je njen dečko deo grupe. Znak iznad nje glasi Szeszfőzde (destilerija na mađarskom jeziku). Predićevi inicijali ćirilicom, U. P. se nalaze u donjem desnom uglu.[7]

U svojim beleškama, Predić identifikuje pojedince koji su prikazani na slici kao Maks, Nikola Bojić i Nikola Madžarov. Predić je opisao osobu sa desne Madžarove strane kao mladića iz Orlovata.[8]

Analiza uredi

Istoričar umetnosti Lilijen Filipovič Robinson tvrdi da je slika zasnovana na progresivnom stilu francuskih realista kao što su Roza Boner i Gistav Kurbe. Priznaje da ne postoje dokumentarni dokazi koji ukazuju na to da je na Predića uticao Kurbetov prikaz seljačkog života, ali napominje da je njegovo delo bilo u javnom vlasništvu u vreme kada su nastala Vesela braća i bilo je prilično popularno u celoj Evropi. Filipovič Robinson smatra da je Predić odbacio preciznost i linearnost kako akademske, tako i bidermajerske umetnosti, i kao što bi to učinio Kurbe, jako teksturisanim četkica definisao je hrapavost blatnjavog puta. Takođe, povlači paralele između slike i Kurbetovih Peasants of Flagey, koja je prikazana 1850—1951, zajedno sa Tucači kamena i Sahrana u Ornanu.[2]

Istoričar umetnosti Dejan Medaković svojevremeno je sugerisao da Predić imitira stil satiričara Vilijama Hogarta i Onora Domijea. Filipovič Robinson piše da je Predićev pokušaj emulacije, ako je to bilo tako, gotovo sigurno bio neuspešan: „Možda je to bilo zbog urođenih ograničenja njegove teme, zbog činjenice da figure nisu karikaturne i da se slika ruga humoru”.[6] Prema Filipoviču Robinsonu, Predićev tretman balkanskog seoskog života razlikuje se na više načina od tretmana njegovog savremenika Paje Jovanovića, koji je bio poznat po slikanju sličnih predmeta. Jovanovićeve slike su zasnovane na pažljivim etnografskim proučavanjima seoskih nošnji i predmeta svakodnevnog života, dok Predićevim delima nedostaje Jovanovićeva preciznost, zbog umetnikove težnje da prethodno ne izradi detaljna proučavanja svojih predmeta. Navodi: „Slike su više gestualne zbog kombinacije izdašnih poteza četkom i minimalne linearne definicije. Ova slika, takođe, Predića mnogo približava smelijim eksperimentima minhenske škole, ne samo zbog teksturne igre blatom natovarenog tla protiv grube seljačke odeće, nego i svojim ubedljivim prikazom atmosfere predvečerja”.[6]

Nasleđe uredi

 
Kritičar Milan Rešetar je smatrao sliku jednim od najboljih Predićevih dela.

Videvši reprodukcije slike, seljani je nisu protumačili kao poziv na promenu. Umesto toga, polaskani su Predićevoj odluci da ih prikaže.[2] Filipovič Robinson navodi: „Naročito za lokalnu publiku takav olaki didaktizam isprepleten poznatim i voljenim svetom neizmerno je zadovoljavao”.[9] Kaže se da je Predić prilikom jedne posete kući otišao u lokalnu kafanu i naišao na pokrovitelje koji su ispitivali reprodukciju njegove slike. Određeni broj pokrovitelja, od kojih su neki bili uključeni u sastav, tapkali su ga u pijanom stanju po ramenu i pohvalili su ga koliko ih je tačno zabeležio.[3] Ono što Filipovič Robinson naziva Predićevim „dobronamernim i suptilnim moraliziranjem”, učinjeno je neefikasnim.[2]

Pišući za novosadsku publikaciju Javor 1890. godine, kritičar Milan Rešetar je uvrstio sliku među Predićeva najbolja dela do tada.[10] Hrvatski časopis Vienac je pozitivno ocenio delo, rekavši da nudi tužan pogled na uslove u Banatu. Časopis je hvalio Predića kao „pravog umetnika... onaj koji se ne boji da iskoristi svoj talenat za obrazovanje ljudi i negovanje plemenitijih aspekata ljudske prirode”.[7] Kritičari su bili zadovoljni Veselom braćom, jer ne samo da je pružao poučan narativ, već je demonstrirao umetnikove tehničke sposobnosti.[9] Ovakvo viđenje seoskog života je u velikoj meri doprineo Predićevoj popularnosti među kolekcionarima iz srednje srpske klase u nastajanju. Reprodukcije slike su naišle na komercijalni uspeh, što je dodatno doprinelo njenoj popularnosti što je Predića navelo da naslika dve replike, jednu 1918. i drugu 1922.[2] Do 1890. godine je original bio u vlasništvu Narodnog muzeja,[10] u čijem posedu i ostaje.[11]

Izvori uredi

  1. ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. Leuven, Belgium: Leuven University Press. str. 31—63. ISBN 978-90-5867-993-2. 
  2. ^ a b v g d đ e Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. Leuven, Belgium: Leuven University Press. str. 35. ISBN 978-90-5867-993-2. 
  3. ^ a b „Vesela braća, žalosna im majka” [Happy Brothers, Their Poor Mother!] (na jeziku: Croatian). Pivnica.net. 17. 7. 2012. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  4. ^ Jovanović, Miodrag (2009). Three Centuries of Serbian Painting. Beograd: Dereta. str. 89. ISBN 978-86-7346-720-7. 
  5. ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. Leuven, Belgium: Leuven University Press. str. 36. ISBN 978-90-5867-993-2. 
  6. ^ a b v Filipovitch-Robinson, Lilien (2007). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 131—132. 
  7. ^ a b Klaić, Vjekoslav; Maravić, M. (1888). „K slikam” [On art] (na jeziku: Croatian). sv. 20. Zagreb: Vienac. str. 687. 
  8. ^ Vukmanović, Ljuba; Živanović, Milan (2005). Šum reči: razgovori i zapisi danas za sutra. Novi Sad: Dnevnik. str. 105—106. ISBN 978-86-84097-33-2. 
  9. ^ a b Filipovitch-Robinson, Lilien (2002). Journal of the North American Society for Serbian Studies. Bloomington, Indiana: Slavica Publishers. str. 366. 
  10. ^ a b Rešetar, Milan (16. 9. 1890). „Umetnost” [Art]. sv. 17. Novi Sad: Javor. str. 16. 
  11. ^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. Leuven, Belgium: Leuven University Press. str. 319. ISBN 978-90-5867-993-2. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Весела_браћа_(слика)&oldid=27724089”