Википедија:Vodič za pisanje boljih članaka

Stilska pravila

Stilski priručnik

Dodatni priručnici

Skraćenice Biografije Velika slova Datumi i brojevi Naslovi Veze Matematika Izgovor Bratski projekti Imena

Priručnici za članke

Višeznačne odrednice

Ostali priručnici

Kako se menja strana Uputstvo za izgled Naslovi Kategorizacija Kategorizacija biografija Citiranje Objasnite žargon Fusnote Vodič za pisanje boljih članaka Spiskovi Muzički primeri Pravila imenovanja Uputstvo za slike Delovi Tehnički termini i definicije Reči za izbegavati Pisanje o izmišljenim likovima

Ovaj vodič sadrži savete o tome kako napisati efektivan članak. On uključuje materijal iz više trenutno ili ranije odvojenih strana u pregledu jednostavnom za pristup.

• Pitanja o pravopisu, gramatici i korišćenju srpskog jezika možete postavljati na Trgu.
• Ako želite da vidite kako izgledaju neki od najboljih članaka na Vikipediji i učite prateći vrhunske primere, pogledajte Vikipedija:Sjajni tekstovi.
• Za više detalja o navođenju izvora, pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora.
• Ako želite da naučite više o kodovima koji se koriste u uređivanju strane (tj. o viki sintaksi), pogledajte Vikipedija:Kako se uređuje strana.
• Da naučite više o spiskovima, višeznačnim odrednicama i slikama, pogledajte Vikipedija:Spiskovi, Vikipedija:Višeznačna odrednica, Vikipedija:Uputstvo za postavljanje slika.

Ova strana pruža informacije vezane za slaganje teksta i stil pisanja i o tome kako učiniti članak jasnim, preciznim i relevantnim za čitaoca. Pri kraju je i nešto opštih smernica o nekoliko raznovrsnih pitanja.

Oblikovanje

Oblik članka je važan. Dobri članci počinju uvodom, nastavljaju se imajući jasnu strukturu, i završavaju standardnim dodacima poput spiska izvora i srodnih članaka.

Struktura članka

Uvodni materijal

Dobri članci počinju kratkim vodećim odeljkom koji uvodi temu. O vodećim odeljcima se raspravlja sa više detalja niže. Vodeći odeljak bi trebao da stoji iznad prvog naslova, gotovo nikada nema smisla dodavati nešto poput == Увод ==. Ponekad, prvi odeljak ispod vodećeg je široki sažetak teme, i može biti nazvan „Pregled“, mada su, uopšte govoreći, poželjniji konkretniji nazivi odeljaka i struktura.

Paragrafi

Paragrafi bi trebalo da budu dovoljno kratki radi lakšeg čitanja, ali i dovoljno dugački kako bi se razvila misao. Predugačke paragrafe treba razdvojiti, pod uslovom da su novonastali paragrafi i dalje usredsređeni na misao. Može pomoći, na primer, da počnete sa rečenicom–mostom poput: „Brojni su i drugi primeri.“

Paragrafi koji se sastoje od samo jedne rečenice su neobično jako naglašeni, i treba ih se uzdržavati. Članci bi retko, ako uopšte ikada, trebalo da se sastoje isključivo od takvih paragrafa.

Neki paragrafi su zaista prerušene tabele ili spiskovi. Njih bi trebalo preoblikovati ili u prozni tekst ili u oblik stvarne tabele ili spiska. Nepotrebni spiskovi smetaju čitljivosti. Članci Vikipedija:Kada koristiti tabele i Vikipedija:Uloženi spiskovi daju smernice o pogodnom korišćenju ovih elemenata.

Naslovi

Naslovi pomažu jasnosti članka i stvaraju strukturu koja se prikazuje u sadržaju. Možete naučiti kako Medijaviki softver koristi odeljke na Pomoć:Odeljak.

Naslovi imaju hijerarhijski poredak, tako da bi trebalo da počnete sa naslovima nivoa 2 (== Наслов ==) i zatim označavate podnaslove nižim nivoima redom, bez preskakanja: === Поднаслов ===, ==== Његов поднаслов ====, i tako dalje. Pitanje da li obimne podteme treba držati na jednoj strani ili pomeriti na pojedinačne strane je pitanje lične procene. Vidi i niže stil sažetka.

Slike

Ako se tekst može ilustrovati slikama, nađite podesno mesto da postavite te slike, gde će biti bliske tekstu koji ilustruju. Ako može biti dvosmislenosti, možete ukazati na sliku i u tekstu (slika desno). Za više informacija o korišćenju slika, vidi Vikipedija:Uputstva/Slike i Vikipedija:Uputstvo za postavljanje slika.

Standardni dodaci

Izvesni neobavezni odeljci idu na kraj članka. Uobičajeni odeljci u dodatku (u poželjnom redosledu) su:

• Vidi još — Spisak po tačkama sa unutrašnjim vezama (ka člancima na Vikipediji) i kratkim objašnjenjem svake ako ono već nije očigledno.
• Reference ili Napomene — Ako se u članku koriste fusnote, treba dodati ovaj odeljak.
• Izvori — Članak bi trebao da citira izvore, i njihov spisak bi trebao da bude ovde. Izvori se mogu navesti i u odeljku „Reference“, ali je zaseban odeljak poželjniji.
• Literatura — Ovaj odeljak služi posebno za sadržaj (pretežno sadržaj koji nije već korišćen za izvore) koji nudi obilje srodnog materijala, koji bi čitaocima mogao biti od interesa i mogao bi nekada poslužiti kao dodatni izvor.
• Spoljašnje veze — Ovaj odeljak služi za spisak malog broja visoko kvalitetnih spoljašnjih mrežnih mesta koji će čitaocima biti od koristi, i koji već nisu korišćeni kao izvori. Na primer, možete navesti galeriju slika teme članka. Vidi Vikipedija:Spoljašnje veze za detalje.

Sve hronološke kutijice i šabloni za navigaciju treba da idu na sam kraj članka, nakon odeljka „Spoljašnje veze“, ali pre spiska kategorija i međuviki veza.

Veličina članka

Sami članci treba da budu relativno kratki. Kažite sve što treba biti rečeno, ali ne preterujte. Članci bi trebalo da nastoje da ne budu znatno duži od 30-50 KB teksta. Kada članci značajno prerastu ovu količinu čitljivog teksta, možete ih razdvojiti u kraće članke kako biste unapredili čitljivost i olakšali uređivanje. Struktura pod-odeljka sa naslovom treba da ostane u glavnom članku, sa kratkom verzijom uklonjenog sadržaja, kojoj (ispod naslova pod-odeljka) treba da prethodi kosi tekst poput Glavni članak: Istorija Maldiva. Šablone za unošenje ovakvih naslova možete naći na Vikipedija:Šabloni. U suprotnom, gubi se kontekst i šteti se opštoj obradi. Svaki članak o podtemi bi trebalo da bude napisan kao samostalan članak — što će reći, sa vodećim odeljkom, naslovima, itd.

Kada je članak dugačak i ima puno potčlanaka, pokušajte da održite ravnotežu na glavnoj strani. Nemojte davati preteranu težinu jednom delu članka na uštrb drugih. U kraćim člancima, ako jedna podtema ima mnogo više teksta od druge, to može biti znak da ta podtema treba da ima sopstveni članak, pri čemu bi na glavnoj strani bio predstavljen samo sažetak.

Članci koji pokrivaju podteme

Članci na Vikipediji pokazuju sklonost da rastu na način koji se podaje prirodnom stvaranju novih članaka. Tekst svakog članka se sastoji od niza povezanih, ali ipak zasebnih tema. Kada u određenoj podtemi ima dovoljno teksta da zaslužuje sopstveni članak, tekst se može izvući iz postojećeg članka i zameniti vezom.

• Duže članke treba podeliti u odeljke, svaki dužine po nekoliko paragrafa dobre dužine. Odeljci koji se sastoje od više pod-odeljaka, jasno, mogu biti duži.
• U idealnom slučaju, mnogi od ovih odeljaka će jednom postati sažeci zasebnih članaka o podtemi pokrivenoj u tom odeljku, uz dodavanje veze Glavni članak: ili slične ispod naslova odeljka. Vidi Šablon:Glavni.

Informativni stil i ton

Dva stila, blisko povezana, se najčešće koriste za pisanje članaka na Vikipediji. Ton bi, međutim, uvek morao da ostane formalan, bezličan i bezosećajan.

Stil vesti

Neki Vikipedijanci zagovaraju korišćenje stila vesti. Stil vesti jeste prozni stil kakav se koristi u kratkim člancima na naslovnim stranama novina ili u emisijama vesti na radiju i televiziji. Glavna odlika stila vesti jeste postavljanje najvažnijih podataka na početak, i ređanjem daljih informacija kroz članak u redosledu opadanja važnosti. Ovaj stil je prvobitno razvijen kako bi urednici po potrebi prilikom slaganja mogli uklanjati paragrafe počevši od dna članka kako bi priča stala u raspoloživi prostor. Enciklopedijski članci ne moraju da prate stil vesti, ali poznavanje ove konvencije može pomoći prilikom planiranja i stila i slaganja članka.

Stil sažetka

Stil sažetka je stil organizacije sličan stilu vesti, ali se odnosi na teme umesto na same članke, i uglavnom na vodeće odeljke umesto vodećih rečenica.

Ideja stila sažetka jeste da se podaci rasporede tako da Vikipedija može služiti čitaocima koji žele različite nivoe detalja. Čitaocu se prepušta odluka o tome do koje količine pojedinosti žele da idu. Korišćenjem dužih i dužih sažetaka se izbegava zatrpavanje čitaoca sa puno teksta odjednom.

Dva su osnovna razloga za korišćenje stila sažetka u člancima na Vikipediji. Jedan je da različiti čitaoci žele različite nivoe detalja: neki čitaoci žele samo brzi sažetak i zadovoljni su vodećim odeljkom; drugi će hteti umerenu količinu informacija, i naći će da članak odgovara njihovim potrebama; treći će želeti puno pojedinosti i hteće da pročitaju i potčlanke. Drugi razlog je naprosto taj da predugačak članak postaje težak za čitanje, i može se ponavljati ili sadržati naraciju koja može biti konciznije napisana.

Ton

Članci u Vikipediji, kao i drugi enciklopedijski sadržaji, treba da budu napisani formalnim tonom. Standardi formalnog tona zavise od predmeta, ali bi trebalo da prate stil koji koriste pouzdani izvori, ostajući pritom razumljivi obrazovanom laiku. Formalni ton ne znači da bi članak trebao biti napisan nerazumljivim specijalizovanim jezikom, dvosmislenim ili pravničkim frazama, ili korišćenjem žargona; on naprosto znači da bi srpski jezik trebalo da se koristi na način sličan kao u poslovnoj komunikaciji.

Ne bi trebalo da članci budu pisani iz prvog ili drugog lica. Ovako napisani članci će često biti obrisani. Zamenice u prvom licu poput „ja“ i „mi“ podrazumevaju tačku gledišta koja je nespojiva sa pravilom neutralne tačke gledišta. Pominjanje drugog lica, poput „ti“ ili „vi“, se često pojavljuje u „kako-da“ uputstvima i neodgovarajuće je. Prvo i drugo lice treba da se u člancima koriste isključivo unutar pripisanih doslovnih citata koji su relevantni za temu članka. Polno neutralne zamenice su poželjne kada pol nije od značaja i treba ih koristiti kada je moguće, mada srpski jezik nije ovome posebno dobro prilagođen.

Znaci interpunkcije unutar članaka treba da budu korišćeni samo prema opšte prihvaćenoj praksi. Uskličnici (!) bi trebalo da budu korišćeni samo u doslovnim citatima.

Objasnite čitaocu kontekst

Vikipedija je međunarodna enciklopedija; ovo važi i za svako jezičko izdanje zasebno. Ljudi koji čitaju Vikipediju dolaze iz različitih „priča“, imaju različita obrazovanja i poglede na svet. Učinite svoj članak pristupačnim i razumljivim za što je moguće više čitalaca. Pretpostavite da čitaoci čitaju članak kako bi nešto naučili. Moguće je da čitalac ne zna ama baš ništa o predmetu: članak treba da objasni svoj predmet u potpunosti.

Izbegavajte žargon kad god je moguće. Razmislite o svom čitaocu. Članak „Upotreba hromatskih skala u muzici ranog baroka“ će verovatno čitati muzičari, pa su tehnički detalji i metajezik, povezan na članke koji objašnjavaju metajezik, odgovarajući.

Članak sa naslovom „Muzika baroka“ će verovatno čitati laici koji žele kratak i prosto napisan pregled, sa vezama ka raspoloživim informacijama u više pojedinosti. Kada se žargon koristi unutar članka, trebalo bi dati kratko objašnjenje unutar članka. Imajte za cilj ravnotežu između razumljivosti i pojedinosti kako bi čitaoci mogli da nauče iz članka.

Izgradite mrežu

Setite se da je svaki članak na Vikipediji tesno povezan sa mrežom drugih tema. Uspostavljanje takvih veza preko vikiveze je dobar način da uspostavite kontekst. Pošto Vikipedija nije dugačak, uređen niz pažljivo kategorisanih članaka poput papirne enciklopedije, već zbirka slučajno dostupnih i visoko međupovezanih članaka, svaki članak bi trebalo da ima veze ka opštijim pojmovima koji služe da kategorišu članak.

Kada unosite veze, nemojte preterivati, i budite pažljivi da učinite vaše veze relevantnim. Nema potrebe da povezujete isti pojam 12 puta, mada, ako se pojavljuje u vodećem odeljku, a zatim pred kraj članka, može biti dobra ideja da ga povežete dva puta.

Prisetite se samo zadovoljstva koje pruža čitanje o relativno nevažnim temama: potpredsednicima, osramoćenim naučnicima, glumcima večito u sporednim ulogama, zabačenim gradovima, istrebljenim vrstama, trivijalnim pojedinostima. Nije sve najbolje, najvažnije ili najuticajnije. Ako možete dodati veze ka povezanim temama sa margine, učinite i to.

Izbegavajte da vaše članke ostavljate kao siročad. Kada napišete novi članak, obezbedite da makar jedna ili više strana povezuje na nju, kako biste umanjili šanse da će vaš članak ostati siroče kada neko drugi bude vršio kakvo preuređivanje. U suprotnom, nakon što ubrzo nestane sa dna skorašnjih izmena, članak će nestati „u maglama Avalona“ — niko osim vas neće znati da postoji. Uvek bi trebao da postoji neprekinut lanac veza koji vodi od glavne strane do svakog članka na Vikipediji. Razmislite o putanji koju biste vi koristili da nađete vaš članak i imaćete ideju o tome koji članci bi trebalo da povezuju na njega.

Navedite očigledne stvari

Navedite činjenice koje vama mogu biti očigledne, ali nisu nužno očigledne i čitaocu. Obično, takve tvrdnje će stajati u prvoj ili drugoj rečenici članka. Na primer, pogledajte sledeću rečenicu:

• Cipiripi je bio zamišljen kao odgovor na Kinder ladu i počeo je sa proizvodnjom 1980-tih.

Ova rečenica ne objašnjava najosnovniju stvar o prirodi Cipiripija: Cipiripi je čokoladni krem. Ovde se pretpostavlja da je to već poznato čitaocu — ali ovo je pretpostavka koja uopšte ne mora biti tačna, posebno ako čitalac nije ni rođen u Srbiji, ili možda ne voli čokoladu. Stoga radije, recimo:

• Cipiripi je čokoladni krem koji u Srbiji proizvodi Centroproizvod.

Ali nema potrebe ni ići preko mere. Nema potrebe objašnjavati jednostavne reči poput „čokolada“. Ponavljanje je takođe nepotrebno. Sledeća rečenica prenosi sasvim dovoljno informacija, mada (iz drugih razloga) nije dobra kao prva rečenica:

• Marija Šerifović je kao predstavnica Srbije pobedila na Pesmi Evrovizije 2007.

Sledeća rečenica je, međutim, preopširna:

• Marija Šerifović, srpska pevačica iz Srbije, kao predstavnica Srbije pobedila je na evropskom takmičenju Pesmi Evrovizije 2007.

Vodeći odeljak

Vodeći odeljak je odeljak pre prvog naslova. Prikazuje se iznad sadržaja u stranicama sa više od tri naslova odeljaka. U vodećem odeljku treba biti ustanovljen značaj, velike posledice i zašto bi nas ova tema zanimala.

Prvi paragraf

Naslov članka bi trebalo da bude istaknut masnim slovima prvi put kada se pojavljuje u članku, ali ne i nakon toga. Naslov, gde je istaknut masnim slovima, ne bi trebalo da sadrži [[везе]]. Po pravilu, prvi paragraf sumira najvažnije tačke iz članka. On bi trebalo da jasno objasni predmet članka kako bi čitalac bio pripremljen za veći nivo pojedinosti i određenja i nijanse koje slede.

Prva rečenica

Prva rečenica treba da da najkraću moguću relevantnu karakterizaciju predmeta članka. Ako predmet dopušta definiciju, prva rečenica bi trebalo da da konciznu definiciju koja postavlja predmet u kontekst. Radije nego tipična tehnička definicija, ovo bi trebalo da bude koncizna, koncepcijski (logički) ispravna, vođena karakterizacijom enciklopedijska definicija. Ona bi trebalo da bude jasna nestručnjaku koliko god to predmet članka dozvoljava. Na primer, članak o Čarlsu Darvinu ne bi trebalo da počinje ovako:

• Darvin je otpočeo velika neslaganja objavljivanjem Porekla vrsta...

već radije nekako ovako:

• Čarls Darvin (engl. Charles Darwin, 1809—1882) bio je prirodnjak koji je predložio naučnu teoriju po kojoj je prirodna selekcija mehanizam putem kojeg se dešava evolucija...

Odnos između potčlanka (ili slično povezanih članaka) sa glavnom temom bi trebalo da bude jasno naznačen u prvoj rečenici. Ako se članak bavi fiktivnim likom ili mestom, recite to. Možda čitaoci ne znaju, na primer, da Homer Simpson nije stvarna osoba. Počnite, na primer, sa:

• Homer Simpson je zamišljeni lik u televizijskoj seriji...

Kada se u prvoj rečenici koristi zagrada, što je veoma često kod pojmova koji potiču iz jezika koji nije srpski i kod biografija živih osoba, potrebno je imati u vidu zvučni red reči u rečenici. Iako trenutno prisutne u velikom broju članaka, enklitike je, se i ostale slične ne smeju stajati iza bilo kog interpunkcijskog znaka, pa tako ni iza zagrade. Sledeći primeri nisu pravilni:

• Kičma (lat. columna vertebralis) je osovinski koštani stub kičmenjaka izgrađen od pršljenova.
• Bazel (nem. Basel, franc. Bale, ital. Basilea) je treći po veličini grad u Švajcarskoj.

Naspram njih, pravilni ekvivalenti jesu:

• Kičma (lat. columna vertebralis) osovinski je koštani stub kičmenjaka izgrađen od pršljenova.
• Bazel (nem. Basel, franc. Bale, ital. Basilea) treći je po veličini grad u Švajcarskoj.

Moguće je da dotična konstrukcija rečenice ne zvuči prirodno maternjim govornicima srpskog jezika, pa je moguće i izbegavanje enklitika. Primer takvog izbegavanja na istim rečenicama jeste sledeći:

• Kičma (lat. columna vertebralis) predstavlja osovinski koštani stub kičmenjaka izgrađen od pršljenova.
• Bazel (nem. Basel, franc. Bale, ital. Basilea) važi za treći po veličini grad u Švajcarskoj.

Ostatak prvog paragrafa

Zatim nastavite sa opisom. Ne zaboravite, čitaocima koji nisu stručnjaci osnovni značaj teme može biti sasvim neočigledan, čak i ako razumeju osnovnu karakterizaciju ili definiciju. Recite im! Na primer:

Kolegijalna provera, poznata u nekim akademskim oblastima i kao referisanje, jeste postupak koji se koristi u učenim krugovima za objavljivanje članaka i dodeli sredstava za istraživanja. Izdavači i agencije koriste kolegijalnu proveru kako bi izabrali podesne među prispevajućim podnescima (rukopisima, projektima). U isto vreme, ovaj postupak pomaže autorima u dostizanju standarda njihove discipline. Izdanja i nagrade koje nisu prošle kolegijalnu proveru mogu biti tretirane sa sumnjom od strane istraživača i stručnjaka u mnogim oblastima.

Ostatak vodećeg odeljka

Ako je članak dovoljno dugačak da vodeći odeljak sadrži nekoliko paragrafa, prvi paragraf bi trebalo da bude kratak i konkretan, sa jasnim objašnjenjem toga šta je predmet članka. Sledeći paragrafi bi trebalo da daju sažetak članka. Oni bi trebalo da daju pregled glavnih tačaka koje će biti iznesene u članku, sumiraju primarne razloge zašto je predmet članka interesantan ili značajan, uključujući i njegove najvažnije kontroverze, ako ih ima.

Odgovarajuća dužina vodećeg odeljka zavisi od ukupne dužine članka. Kao opšta smernica, vodeći odeljak ne bi trebalo da bude duži od dva do četiri paragrafa. Konkretno se možete orijentisati prema sledećoj tabeli:

dužina članka	dužina vodećeg odeljka
do 15,000 znakova	jedan ili dva paragrafa
15,000—30,000 znakova	dva ili tri paragrafa
više od 30,000 znakova	tri ili četiri paragrafa

Procena konteksta

Evo nekoliko misaonih opita koji vam mogu pomoći u proceni da li ste postavili dovoljno konteksta:

• Da li članak ima smisla ako čitalac do njega dođe pritiskajući vezu Slučajna stranica?
• Zamislite da ste laik u nekoj drugoj zemlji (koji govori srpski jezik). Da li možete da shvatite o čemu je članak?
• Da li bi ljudi mogli da kažu o čemu je članak ako se samo prva strana odštampa i podeli unaokolo?
• Da li bi čitalac poželeo da klikne na neke od veza?

Koristite umereno druge jezike

U redu je uključiti strane izraze kao dodatnu informaciju, ali izbegavajte da pišete članke koji se mogu razumeti jedino ako čitalac razume strane izraze. Takve reči su ekvivalentne žargonu, koji bi uvek trebao nekako biti objašnjen. Ako reč ima korišćenu transkripciju (poput „veb“ ili „Džordž Buš") ili prevod, srpski oblik bi prema Pravopisu srpskog jezika trebalo da bude prvi, dok se ne-srpska reč može navesti u zagradi, prilikom prvog korišćenja. Gotovo sve strane reči imaju srpske ekvivalente. U retkim slučajevima kada za reč ili izraz ne postoji adekvatan ili uobičajen srpski prevod ili makar transkripcija, kada bi potraga za adekvatnim prevodom predstavljala prvobitno istraživanje, prihvatljivo je u glavnom telu članka korišćenje ne-srpskog izraza, kojeg pritom, prilikom prvog korišćenja, treba objasniti u zagradi ili odvojeno zapetom.

Nesrpske reči u Vikipediji na srpskom jeziku treba da budu ispisane kurzivom (kosim slovima). Nesrpske reči treba koristiti u naslovima članaka ili odeljaka samo onda kada se to nikako ne može izbeći.

Srpski naslovi članaka koji su stranog porekla mogu navesti i izvorno pisanje u zagradama. Izvorno pisanje je korisno istraživačima koji tako mogu precizno identifikovati nejasne transkripcije, posebno u tonalnim jezicima koji se ne transliterišu dobro u evropskim jezicima. Strani ili izrazi stranog porekla unutar tela članka ne treba da se pišu izvorno, ako mogu biti naslovi zasebnih članaka.

Koristite umereno boje

Ako je ikako moguće, izbegavajte da predstavljate informacije koristeći jedino boje, kako unutar teksta članka, tako i tabela.

Boja treba biti korišćena vrlo umereno, kao vizuelna pomoć. Računari i pregledači se razlikuju, i ne možete znati koliko boje (ako ikoliko) se vidi na čitaočevoj mašini. Vikipedija je međunarodni projekat, a boje imaju različita značenja u različitim kulturama. Previše boja na jednoj strani joj daje pretrpan i neenciklopedijski izgled. Posebno, crvenu boju koristite jedino za upozorenja.

Koristite jasne, precizne, i tačne izraze

Budite jezgroviti

Članci bi trebalo da koriste samo neophodne reči. Ovo ne znači da je uvek bolje koristiti manje reči; već, kada birate među inače jednakim načinima da se izrazite, izaberite onaj koji je jezgrovitiji. Razmotrite sledeći pogled Vilijama Stranka juniora u radu Elementi stila iz 1918.:

Moćno pisanje je jezgrovito. Rečenica ne treba da sadrži nepotrebne reči, paragraf nepotrebne rečenice, iz istog razloga iz kojeg crtež ne bi trebao da ima nepotrebnih linija i mašina nepotrebnih delova. Ovo zahteva ne da pisac učini sve svoje rečenice kratkim, ili da izbegava sve detalje i opisuje svoje predmete samo u okvirnim crtama, već da svaka reč govori.

Skupite rečenice do bitnih stvari. Govorljivost ne dodaje kredibilitet člancima Vikipedije. Izbegavajte izraze poput „zbog činjenice da“ umesto „jer“ ili „u sadašnje vreme“ umesto „trenutno". Idealan način opisivanja tekućih događaja podrazumeva navođenje vremena, poput „2007. godine".

Jezgrovitost ne opravdava uklanjanje informacija iz članka. Treba izbegavati upotrebu subjektivnih odrednica.

Princip najmanjeg zaprepašćenja

Kada se princip najmanjeg zaprepašćenja uspešno koristi, čitalac prihvata informacije bez muke. Prosečan čitalac ne bi trebalo da bude šokiran, iznenađen, ili preko mere zbunjen vašim člankom. Kao pisac, u opisima ili argumentima ne bi trebalo da koristite jezik preuveličavanja. Umesto toga, brižljivo ponudite podatke očekujući čitaočev otpor prema novim idejama. Pokušajte da uspostavite most između svake rečenice i njoj prethodeće, koristeći misao ili reč koja se pojavljuje u obe rečenice. Koristite dosledan rečnik u delovima koji su tehnički ili teški. Kako biste odlučili koji delovi rečenice će biti teški za čitaoca, pokušajte da predosetite čitaočev otpor prema idejama.

Trebalo bi da planirate strukturu svoje stranice i veze kako bi sve izgledalo razumno i imalo smisla. Ako veza odvede čitaoce negde drugde od onoga gde su oni mislili da će ih odvesti, barem bi trebalo da ih odvede na neko mesto koje ima smisla.

Slično, obezbedite da su koncepti na kojima se zasniva dalje razmatranje već definisani ili povezani na odgovarajuće članke. Objasnite uzroke pre posledica i uverite se da je vaš logički redosled jasan i ispravan, posebno za laika.

Na primer, ako korisnik želi da sazna nešto o atomskoj elektrani koja je eksplodirala u Černobilu, verovatno će to i ukucati u polje za pretragu. Strana „Černobil“ preusmerava na Černobilj, drugi (i ispravan) zapis imena tog grada na srpskom jeziku. Međutim, korisnik onda vidi vezu ka strani koju je zapravo želeo, Černobiljska katastrofa, postavljenu blizu vrha strane o Černobilju, i srećno klikće ka svom cilju.

Proverite svoje činjenice

Vidi i: Vikipedija:Proverljivost.

Unosite materijal koji je istinit. Proverite svoje činjenice. Nemojte unositi netačan materijal. Ovo zahteva da proverite svoje navodne činjenice.

Ovo je ključan deo navođenja dobrih izvora: čak i ako mislite da znate nešto, svejedno morate obezbediti reference kako biste i čitaocu dokazali da je činjenica istinita. Ponekad, materijal za koji se čini da prirodno izvire iz referenciranih tvrdnji nikada nije zapravo ustvrđivan. Tražeći dobre reference koje biste citirali, možete naučiti i nešto novo.

Budite pažljivi oko brisanja materijala koji može biti činjenično tačan. Ako naginjete tome da uklonite nešto iz odrednice, prvo razmotrite da proverite da li je to istinito. Ako materijal izgleda kao da jeste činjenično tačan, drugim rečima ako je podržan izvorima, budite izuzetno pažljivi oko brisanja. Enciklopedija je zbirka činjenica. Ako je drugi urednik dodao činjenicu, verovatno je postojao razlog zašto je ne bi trebalo prenebregavati. Stoga razmišljajte o svakoj datoj činjenici kao potencijalno vrednoj. Da li je u pitanju kontekst ili uopšte predstavljanje materijala? Ako činjenica ne pripada jednom konkretnom članku, možda pripada nekom drugom.

Razmotrite članke koje ste uređivali nakon što ih drugi urede. Da li su činjenice preskočene ili uklonjene? Može biti da da ih niste dovoljno poduprli, ili činjenicama koje ste uneli treba jasnija veza sa odrednicom. Štitite svoje činjenice, ali i osigurajte da su oni predstavljeni na smislen način.

Proverite svoje izmišljene stvari

Saveti o člancima o činjenicama važe i za članke o izmišljenim temama. Međutim, kada pišemo o nepostojećim temama, moramo obratiti pažnju na još neke stvari, jer ove teme po svojoj prirodi jednostavno nisu stvarne. Važno je ove članke održati proverljivim i enciklopedijskim.

Ako dodajete podatke o nepostojećim stvarima, jasno razlikujte činjenice i fikciju. Kao i u običnim člancima, ustanovite kontekst kako bi čitalac koji nije upoznat sa temom mogao dobiti ideju o značenju članka,a da ne proverava nekoliko veza. Umesto

"Trilijan je devojka Artura Denta. Nju je odveo sa zemlje Zafod kada ju je upoznao na zabavi. Ona sreće Denta dok putuje sa Zafodom."

napišite

"Trilijan je izmišljeni lik iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju, radio serije, knjiga i sada filmova, autora Daglasa Adamsa. U prvoj knjizi, Trilijan upoznaju sa glavnim likom Arturom Dentom na vasionskom brodu. U njenoj pretpriči, ona je odvedena sa Zemlje kada ju je vanzemaljac Zafod Biblbroks sreo na zabavi."

I tako dalje.

Za dela fikcije se obično smatra da „oživljavaju“ dok se čitaju. Oni postoje u izvesnom stalnom sadašnjem vremenu, bez obzira na to kada se zamišljena akcija navodno događa u odnosu na „sada". Stoga bi, uopšte govoreći, trebalo o ovim delima pisati koristeći sadašnje vreme, ne prošlo vreme.

"Homer predstavlja, Ahil besni, Andromah žali."

"Dart Vejder je izmišljeni lik iz Ratova zvezda."

"Holden Kolfild ima određen prezir pema stvarima koje vidi kao 'lažne'."

"Hitklif, kojeg kao dete usvaja bogata porodica Ernšo, se zaljubljuje u njihovu kćer, Katarinu."

Sa druge strane, izlaganje o istoriji se obično piše u prošlom vremenu i stoga „izmišljena istorija“ takođe može biti predstavljena na taj način.

"Hroničari su tvrdili da je Talestrisa, kraljica Amazona, zavela Aleksandra Velikog."

Članci o izmišljenim temama ne bi trebalo da izgledaju kao pregledi knjiga; umesto toga, oni bi trebalo da objasne značaj teme za rad u celini. Nakon čitanja članka, trebalo bi da čitalac bude u stanju da razume zašto je lik, mesto ili događaj uključen u delo fikcije.

Uopšte govoreći, obeshrabruje se dodavanje informacija o izmišljenim temama iz izvora koji ne mogu biti provereni ili su ograničeni na veoma mali broj čitalaca, poput obožavateljske fikcije i onlajn igre uloga. U tom slučaju, ako apsolutno morate da pišete o ovakvom predmetu, budite izuzetno pažljivi i da citirate svoje izvore.

Ako je predmet, recimo lik u televizijskoj emisiji, suviše ograničen da bi imao ceo članak, onda uklopite podatke o tom liku u veći članak. Bolje je napisati veći članak o televizijskoj emisiji ili zamišljenom svetu samom, nego napraviti svakakve klice o likovima koje niko ne može niti će hteti da nađe. A ako naiđete na mnoštvo srodnih klica o izmišljenim temama, spojite ih. Napravite stranicu Likovi u delu Iks, secite i lepite kao ludi, i stvorite tako solidan članak o likovima, ostavljajući za sobom samo preusmerenja.

Držite se teme

Najbolje čitljivi članci sadrže relevantne, ali ne i labavo relevantne podatke. Kada pišete o članku, može vam se desiti da „malo“ pišete o kakvoj temi sa strane. Ako se uhvatite kako ste odšetali od glavne teme, razmotrite mogućnost da stavite dodatne informacije u drugi članak, gde će biti bliže povezan sa temom. Ako dodate i vezu ka drugom članku, čitaoci koji su zainteresovani za srodnu temu imaju mogućnost da se sa njom detaljnije upoznaju, ali pritom ona neće ometati čitaoce koje to ne zanima.

Izbegavajte reči za šepurenje i lukave izraze

Izbegavajte reči za šepurenje koje veličaju predmet članka,a da pritom ne sadrže bilo kakvu stvarnu informaciju. Slično, izbegavajte lukave izraze koji nude mišljenje ,iako ga ne podržavaju zaista, i koji se u stvarnosti bez izuzetka koriste da izraze ne-neutralnu tačku gledišta.

Primeri reči za šepurenje
važan...	jedan od najprestižnijih...	jedna od najboljih...
najuticajnija...	važno...	najveći...
Primeri lukavih izraza
Neki ljudi kažu...	...koji se generalno vidi kao...	..se široko smatra...
...je nazivan...	Veruje se da...	Bilo je predloženo/primećeno/odlučeno...
Neki ljudi veruju...	Rečeno je da...	Neki bi rekli...
Legenda kaže da...	Kritičari kažu...	Mnogi/Neki su tvrdili...

Verujte u svoju temu. Neka činjenice govore za sebe. Ako je vaš fudbaler, okrug ili vrsta bube vredna čitaočevog vremena, to će se videti kroz činjenice. Međutim, u nekim slučajevima (na primer, istoriji grafičkog dizajna), korišćenje prideva u superlativu (u obliku „... jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji...") u opisu može pomoći čitaocima bez prethodnog znanja o temi da prihvate značaj ili generalno viđen status predmeta o kome se govori.

Izbegavajte opšte izraze ako ih niste proverili. Na primer, u članku na engleskoj Vikipediji o izvorima najčešćih imena okruga u Sjedinjenim državama, piše da je od 18 okruga „Montgomeri“ u SAD, većina nazvana po Ričardu Montgomeriju. Ovo je opšti iskaz. On može biti tačan, ali je li pouzdan? U ovom slučaju urednik je zapravo istražio temu i proverio tvrdnju. Bez takvog istraživanja, ovakav iskaz ne može biti unesen u Vikipediju. Uvek je dobra ideja da opišete šta ste pronašli da potkrepljuje vašu tvrdnju i ostavite među napomenama, ili na strani za razgovor o članku sa potpisom.

Ako želite, ili morate da da citirate mišljenje, pre toga budite sigurni da mišljenje pripada nekome ko je na određenom glasu u tom predmetu. Mišljenje koje o nekadašnjem američkom predsedniku Džeraldu Fordu ima Henri Kisindžer je od većeg interesa za čitaoca od mišljenja koje o Fordu ima vaš nastavnik u školi. Onda kažite čije je mišljenje koje iznosite, po mogućstvu navodeći izvor ili tačan citat. Uporedite ove dve rečenice:

Neki kritičari Džordža V. Buša su rekli da je on prilično niske inteligencije.

Pisac Majkl Mur je u svojoj knjizi Glupi beli muškarci napisao otvoreno pismo Džordžu V. Bušu. U pismu, Mur je pitao: „Džordže, umeš li da čitaš i pišeš na nivou odraslog čoveka?"

Izuzeci

Kada ponavljate ustanovljena viđenja, može biti jednostavnije da jednostavnije kažete: „Pre Nikole Kopernika, većina ljudi je mislila da se Sunce okreće oko Zemlje“ nego da žrtvujete jasnoću detaljima i izvorima, posebno ako je ova tvrdnja samo mali deo vašeg članka. Međutim, u opštem, sve bi trebalo da ima navedene izvore, bilo unutar teksta, bilo u fusnoti, izvorima ili opštem izvoru.

Recite jasno drugim urednicima šta ste izostavili

Recite jasno šta ste izostavili kada stvarate ili uređujete članak. Kada pišete članak, uvek težite potpunosti. Ako iz nekog razloga ne možete pokriti neku tačku koja treba biti objašnjena, recite jasno da ste to izostavili. To možete učiniti ostavljajući napomenu na strani za razgovor o članku, ili, još bolje, ostavljanjem HTML komentara unutar teksta i dodajući napomenu na dnu o izostavljenim tačkama. Ovo ima dve svrhe: ovo podstiče druge urednike da doprinesu članku, i skreće pažnju ne-ekspertima da članak koji čitaju još uvek ne daje potpunu priču.

Zato je Vikipedija kolaborativna enciklopedija — mi radimo zajedno da postignemo stvari koje ne bismo mogli da ostvarimo pojedinačno. Svaki aspekt koji pokrijete znači manje rada za nekog drugog, a povrh toga, vi ćete možda pokriti nešto čega se neko drugi ne bi setio ali je svejedno važno za predmet. Dodajte šablon {{Treba uraditi}} na vrh strana za razgovor o člancima za koje možete uspostaviti neke ciljeve, prioritete ili spisak stvari koje treba uraditi.

Druga pitanja

Titule

Nemojte koristiti počasne titule ili zvanja poput gospodin, gospođa, velečasni, doktor, i sl.

Neodgovarajuće teme

Ako pokušavate da našminkate nešto što ne pripada u Vikipediju — svoj muzički sastav, svoje mrežno mesto, proizvod svoje firme — razmislite dva puta o toj nameri. Vikipedija nije prostor za oglašavanje ili servis za mrežne strane za predstavljanje. Vikipedijanci su prilično promućurni, i ako je članak zaista samo lično zadovoljavanje ili bezobzirna reklama, neće trajati dugo — bez obzira na to šta vi kažete koliko je predmet „važan".

Uklopite izmene

Kada napravite izmene u nekom tekstu, nemojte naprosto dodati tekst koji biste želeli da bude uključen na dno strane. Radije, ako ste motivisani za to, postavite i uredite svoje doprinose tako da teku glatko sa postojećim tekstom. Članci u Vikipediji ne bi trebalo da na kraju postanu niz nepovezanih komentara o predmetu, već sjedinjena neprekinuta i sve šira izlaganja o predmetu.

Izbegavanje čestih grešaka

Lako je počiniti ne-ne na Vikipediji. To je u redu — svakom se desi! Ali evo nekoliko koje biste mogli da pokušate da izbegnete.

Napravite lični primerak

Recimo da ste se našli u uređivačkom ratu. Ili, još gore, u ratu vraćanja. Pokušavate da ostanete hladne glave. To je dobro. Čestitke! Međutim, bilo bi sjajno ako biste mogli da nastavite sa radom na članku, čak i ako je u toku uređivački rat, i čak i ako je verzija koja je na vrhu istorije izmena ona zla koju želi druga strana u sukobu.

Stoga napravite lični primerak kao podstranu svoje korisničke strane. Naprosto počnite novu stranu na Korisnik:Mojeime/Imečlanka i iskopirajte i nalepite tamo izvorni viki kod. Onda možete nastaviti da svojim tempom unapređujete članak! Ako želite, možete da ostavite napomenu na odgovarajućoj stranici za razgovor kako biste obavestili ljude šta radite.

Nekada kasnije, kada je vama zgodno, kada se halabuka smirila, uklopite svoje izmene nazad u osnovni članak. Možda je drugi urednik napustio Vikipediju, jer je našao da nije po njegovom ukusu. Možda su prešli na druge projekte. Možda su promenili mišljenje. Možda je neko drugi ionako već uneo slične izmene, mada one možda nisu tako dobre kao vaše, jer ste vi imali više vremena da razmotrite stvari.

Drugi vodiči

• Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka (vazduhoplovstvo)
• Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka (film)