Википедија:Glasanje/Predlog/Standardizacija prve rečenice članaka

Poštovanje, kolege! Pokrećem raspravu za standardizaciju (ujednačavanje) prve rečenice članaka koja u sebi sadrži zagradu. Kao što znate, dosad smo prvu rečenicu članka u uvodu pisali na šarolike načine. U nastavku bih nabrojao neke od njih i ukratko ih opisao:

1. Vikipedija (engl. Wikipedia) je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva stavljanje enklitike posle zagrade. Uveliko je zastupljen na projektu, ali se kosi s odlukom Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Odbor navodi da se enklitika ne sme nalaziti nakon zagrade.

2. Vikipedija (engl. Wikipedia) enciklopedijski je projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva stavljanje enklitike nakon prve naglašene reči posle zagrade. Najzastupljeniji je na projektu. Međutim, kada se izostavi zagrada (koja je samo dopunske prirode), neretko se dobijaju negramatičke rečenice. U gornjem primeru rečenica bi glasila: „Vikipedija enciklopedijski je projekat”. Osim toga, softveri i pretraživači često ne prikazuju zagrađeni tekst, zbog čega nailazimo na slučajeve kao što je „Rozvel grad je u SAD” ([1]). Taj problem sam već ranije spomenuo ovde, pa ko je voljan može pročitati i tu raspravu.

3. Vikipedija (engl. Wikipedia) jeste enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva upotrebu naglašenog oblika glagola „jesam”. Znatno je ređi od prva dva pristupa i relativno nova tendencija.

4. Vikipedija (engl. Wikipedia) jest enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva upotrebu naglašenog oblika glagola „jesam” koji je znatno ređi. Potencijalno je stilski obeležen. Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica i Gramatici srpskog jezika navodi da je „jeste” danas znatno običniji i mnogo češći oblik.

5. Vikipedija (engl. Wikipedia), enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva upotrebu zareza umesto enklitike i njenog punog oblika. Zarez se upotrebljava u našoj stručnoj literaturi, tj. pojavljuje se u našim pisanim enciklopedijama. Upotrebom zareza se, međutim, rečenica komada na delove.

6. Vikipedija (engl. Wikipedia) — enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu…

   Gornji pristup podrazumeva upotrebu crte umesto enklitike i njenog punog oblika. Crta se upotrebljava na vikipedijama na ruskom i makedonskom jeziku i mogla bi biti dobra inovacija. Upotrebom crte se, međutim, rečenica komada na delove.

Dakle, tema se odnosi na upotrebu enklitike u uvodnoj rečenici, njenog punog oblika ili neke druge mogućnosti (poput zareza ili crte). Bilo bi lepo da se uskladimo i postignemo konsenzus o ovom pitanju te da donesene smernice unesemo u stilski priručnik. Pozivam sve pripadnike zajednice da iznesu svoje mišljenje o temi. — Aca (razgovor) 23:52, 18. jun 2022. (CEST)

Dodatni primer

Na Sadkov zahtev bih dodao još jedan primer, uvodnu rečenicu biografskog članka:

1. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) je bio američki pisac, urednik i književni kritičar.
2. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) bio je američki pisac, urednik i književni kritičar.
3. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) jeste bio američki pisac, urednik i književni kritičar.
4. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) jest bio američki pisac, urednik i književni kritičar.
5. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849), američki pisac, urednik i književni kritičar.
6. Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849) — američki pisac, urednik i književni kritičar.

— Aca (razgovor) 16:37, 20. jun 2022. (CEST)

Čeka se mišljenje Odbora za standardizaciju srpskog jezika… ()

Komentari

 Komentar: Mislim da je prva opcija jedina korektna kada će Vikipediju pretežno čitati laici, a ne osobe koje toliko cepidlače pravopis da znaju da enklitika ne sme posle zagrade. A i ne znam koliko se zagrada u kojoj stoji naziv članka na izvornom jeziku računa kao "pauza" kako Odbor to navodi, kada se ona u čitanju članka često preskače. Na kraju krajeva, Vikipedija treba da pruži najlagodnije iskustvo čitanja, i mislim da će prosečan čitalac zabosti na jest ili jeste kada u svakodnevnom govoru niko ne bi rekao "Vikipedija jeste enciklopedija" jer to zvuči kao da nešto potvrđujemo a ne objašnjavamo. Crta i zarez mi se čine previše neformalni, kao da se članak ne tiče pojma o kojem radimo, već kao da je deo nekog drugog članka i treba nam neko brzinsko objašnjenje o pojmu pre nastavljanja rečenice. TL;DR Koliko god bila gramatički nepravilna, prva opcija mi se čini kao najnormalnija. -Uroš (razgovor) 01:42, 19.6.2022 (CET)

 Komentar: Broj šest će biti moj izbor, kao gramatički ispravno, savremeno i elegenatno rješenje (lični utisak). Pokretač teme je u osnovnim crtama iznio argumente zašto su preostale opcije slabije. — Sadko (riječi su vjetar) 02:17, 19. jun 2022. (CEST)

Pride sam protiv rješenja: 1, 2, 3 i 4. Takođe mislim da bi bilo jednostavnije da za primjere u uvodnoj objavi imamo uvodnik biografije bilo koje svjetski važne ličnosti, biće praktičnije za analizu. — Sadko (riječi su vjetar) 19:15, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Iskreno, meni se nijedna verzija ne sviđa pošto je ili gramatički netačna ili secka rečenicu bez ikakve potrebe. Evo npr. na jednom od mojih članaka koje sam pisao uvodna rečenica je sledećeg sadržaja.

Harison Aful (engl. Harrison Afful; Tema, 24. jul 1986) profesionalni je fudbaler iz Gane koji igra kao bek za Šarlot i reprezentaciju Gane.

Ako je napišem sa opcijom 6 to bi bio džumbus sa seckanjem i nelogičnošću jer se u biografijama isto tako upisuje i datum rođenja ili smrti.

Ja sam lično za ovo što je Uroš rekao, da se ostane sa prvom verzijom a ko hoće da cepidlači, može na drugom mestu.

Boki ^{Piši ↔️ Čitaj} 04:46, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ja shvatam potpuno Urošev stav, ali na vikipediji mora da se vodi računa o pravopisu. Meni najbolje djeluje sa zarezom, mnogo bolje nego sa crtom, ali ne shvatam kako dolazi do sjeckanja. Ono što bih predložio nakon ovoga jeste rasprava o upotrebi ikonica za države u infokutijama i pisanje mjesta rođenja i smrti, pored datuma u zagradi u okviru uvodne rečenice, jer je o obje opcije bilo oprečnih mišljenja. Za ikonice imamo pravilo, ali ono je prilično staro i pošteno je da se nove generacije urednika izjasne o njemu. -- Vux33 (razgovor) 08:25, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Lično, meni je najprihvatljivije i najelegantnije rešenje pod brojem 3. Može se primetiti da se svako odlučuje za ono što je njemu bliže i lično lepše ili prihvatljivije. Međutim, koje god se rešenje na kraju uzelo kao norma, neophodno je da ono bude u skladu s pravopisom i gramatikom našeg jezika. Otuda rešenja pod brojevima 1 i 2 ne bi trebalo uzimati u obzir. To nije nikakvo cepidlačenje, kako ovde neki to žele da predstave, već prosto poštovanje pravopisa i gramatike srpskog jezika kojima naša Vikipedija mora težiti. Dakle, mišljenja sam da su rešenja pod brojevima 3, 4, 5 i 6 jedino prihvatljiva; pitanje je samo koje je prihvatljivije od drugog i zašto. — Vukan ® 10:30, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Dva su razloga što prvi predlog privlači najviše moje pažnje: 1. ukoliko se rečenica pročita naglas bez zagrade, ona je gramatički ispravna i stilski veoma uobličena, i 2. pošto pretraživači ne prikazuju zagradu ovo je najelegantniji način da privučemo zainteresovane da pristupe vikipediji na srpskom jeziku i da na taj način ostvarimo dodatne klikove i preglede. Filipović Zoran (razgovor) 13:35, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Mislim da treba da razmišljamo o tome da će enciklopediju uglavnom čitati laici. S tim na umu, lično, ja podržavam predloge 1. i 6, ali bih prednost dao prvom predlogu. Veliki sam protivnik predloga 2, 3 i 4. ImStevan ^razgovor 14:17, 19. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Saglasan sam sa Zoranom, mada bih veliku prednost dao drugoj opciji. Definitivno sam protiv primera sa „jeste” i „jest” jer svaki put kada to vidim dobijem nagon da napišem „nije”, plus živo me interesuje ko bi još rekao: „Ceca Ražnatović jeste srpska pevačica”. Crta i zarez nisu loši, ali su neodrživi s obzirom da je tako napisan 1% članaka, a i lično bih se teško navikao da pišem takav uvodnik. edit: Nakon duže diskusije na dnu stranice, menjam svoj glas u korist predloga broj šest. — HoneymoonAve27 (razgovor) 01:14, 20. jun 2022. (CEST)

@Aca i Slaven Kosanović: Šta se desilo s ovim glasanjem? Je l Odbor odgovorio ili je uzeo jednogodišnji godišnji odmor? — HoneymoonAve27 (razgovor) 13:05, 25. avgust 2022. (CEST)

Ja sam poslao pitanje, ali nisam još dobio odgovor. Slaven Kosanović {razgovor} 08:24, 26. avgust 2022. (CEST)

 Komentar: Novosadski dogovor je pored ostalog predvideo da zajednički naziv za "," bude zarez (hrvatski), a ne zapeta (srpski), takođe za "." tačka (srpski), a ne točka (hrvatski). Po rarpadu Jugoslavije Srbima je ostao zarez, a Hrvati ni dok je važio dogovor nisu koristili termin "tačka". Prema tome, Srbi i ostali građani Srbije, ako govorite srpski, lepo bi bilo da koristite ZAPETA! Gmihail (razgovor) 11:32, 20. jun 2022. (CEST)

@Uroš Veličković Zmaj, Boki, Filipović Zoran i ImStevan: Hvala na komentarima! Zaista nisam očekivao toliku podršku prvom rešenju. Problem je što se tim pristupom mi ne kosimo samo s odlukom br. 59 Odbora za standardizaciju srpskog jezika, nego i s Normativnom gramatikom srpskog jezika (450. str.) Predraga Pipera i Ivana Klajna. Bili bismo neusklađeni i s Jovanom Vuksanovićem, koji u svom članku „Mesto enklitike u rečenici — između norme, kolebanja i grešaka” za Jezik danas upravo navodi primer sa zagradom. Dakle, našli bismo se u sukobu s nekim od najvećih jezičkih autoriteta. Vikipedija bi kao jezički projekat morala poštovati jezičku normu. Na neki način smo ograničeni njome, što ima svojih prednosti ali i mana. — Aca (razgovor) 12:29, 20. jun 2022. (CEST)

@Aca: Normativna gramatika srpskog jezika, Napomena. — Tamo gde postoji mogućnost slobodnog izbora u pogledu mesta enklitike, onaj ko govori ili piše ima pravo i na lični stil u izboru mesta enklitike, ali u okviru varijanata koje dopušta književnojezička norma i u granicama dobrog stila. Mesto enklitike u rečenici zavisi kako od konkretne enklitike, tako i od strukture rečenice u kojoj se enklitika upotrebljava, a i od funkcionalnog stila u kojem se ta rečenica upotrebljava. (str. 452) — Smatram da mnogi čitači, isto kao i ja, jednostavno preskoče zagradu u prvoj rečenici, što rade i pretraživači. U tom smislu, npr. za članak Bojana Mašković je ispravnije da piše: Bojana Mašković je srpska pevačica, kompozitor i tekstopisac. nego sadašnji oblik: Bojana Mašković jeste srpska pevačica, kompozitor i tekstopisac. Smatram da se navedeni primer može smatrati dobrim funkcionalnim stilom. Vikipedija na srpskom jeziku ostvaruje najveći broj klikova i pregleda iz pretrage koja ne prikazuje zagradu, pa je opravdano staviti je u samom teksu posle zagrade, jer će na taj način tekst u pretraživaču biti gramatički ispravan, ali i funkcionalno i stilski uobličen, čime se stiče povećana mogućnost da onaj koji je pretraživao pristupi vikipediji na srpskom jeziku i nastavi da čita članak. Filipović Zoran (razgovor) 14:02, 20. jun 2022. (CEST)

@Filipović Zoran: Tu se velikim delom slažem s tobom. Pretraživači i većina alatki izostavljaju zagrađeni tekst, pa samostalna upotreba oblika „jest(e)” može zvučati neprirodno i implicirati kao da se nešto naglašava i propagandistički progurava. Rekao bih da je to jedna od mana trećeg i četvrtog pristupa koja i meni para uši. Možda bi bilo dobro razmotriti rešenja poput zareza i crte jer se njima delotvorno izbegava sintaktičko narušavanje rečenice. Zahvaljujem na iznesenim opaskama. — Aca (razgovor) 15:52, 20. jun 2022. (CEST)

@Aca: Pretpostavljam da misliš na tačku 4. koja kaže da eklektika ne može doći posle pauze. Mislim da u ovom slučaju, dodavanje izvornog imena u zagradi ne predstavlja pauzu. ImStevan ^razgovor 14:12, 20. jun 2022. (CEST)

@ImStevan: Da, dobro je pitanje da li se izvorni zapisi smatraju izgovornim elementima. Ipak, u zagradi se osim izvornih zapisa često nalaze datumi i mesta rođenja i smrti koji se mogu izgovarati te tada posle njih obavezno dolazi pauza. — Aca (razgovor) 15:54, 20. jun 2022. (CEST)

Ako na kraju ništa ne uspe, ostaje nam opcija Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu (engl. Wikipedia). -Урош (разговор) 14:29, 20.6.2022 (CET)

@Uroš Veličković Zmaj: мени је лично драже - (енгл. Wikipedia) Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu. ImStevan ^razgovor 14:33, 20. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Najelegantnije rešenje bi bilo da izostavimo zagradu u prvoj rečenici pre svega zbog činjenice da se isti podaci pojavljuju u kartici sa desne strane članka, pa dolazi do dupliranja istih; mislim: meni to dosta smeta, a i ne vidim da ima nekog značajnog smisla. Takođe, ovaj princip koji predlažem se slaže sa funkcionisanjem pretraživača, olakšanim čitanjem prve rečenice, rečenica je gramatički ispravna i funkcionalno uoblikovana, stilski je uobličena i savršeno se uklapa u predlog 1. Filipović Zoran (razgovor) 17:03, 20. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Najpravilnije bi bilo 2, ali već smo zaključili da, kada se taj način koristi, pregled stranice ili druge spravice koje je Aca pomenuo „progutaju” zagradu i onda izgleda malo bezveze. U tom slučaju podržavam tačke 5 i 6, mada može se koristiti i 1. U svakom slučaju, šta god dogovor da bude, očekuju nas masovne izmene zbog standardizacije. — SimplyFreddie (razgovor) 17:30, 20. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Kec k’o vrata što bi se reklo. To mi je najzvučnije, najjednostavnije i najbolje. Ovo što je u zagradi - prelećem preko toga očima i rečenica mi je tako najnormalnija. Kao što je Zoran već izneo gore, tako je preglednije na Google-u kada se nešto pretražuje i kada u onom prozorčetu imamo skraćenu verziju članka i tu nemamo te zagrade. Vilena66 (razgovor) 17:43, 20. jun 2022. (CEST)

Stvarno je upitno uopšte i samo glasanje o nečemu što se kosi sa pravopisom, jer mi kao urednici ne možemo da glasamo i izglasamo nešto suprotno srpskom jeziku, prema kojem se kompletna vikipedija vodi. Dalje, mene zanima da li je pogrešno napisati „Andrea Pirlo (ital. Andrea Pirlo), bivši je italijanski fudbaler.“ Neki urednici su na mojim člancima termin bivši mijenjali sa terminom „je bio“, pa me zanima zašto. -- Vux33 (razgovor) 18:32, 20. jun 2022. (CEST)

Apsolutno tačno. Nijesam htio da budem odmah oštar ali sve što si kazao potpisujem. Takva pitanja i promjene su bile i na mnogim drugim člancima, tako da je svakako tačno da je potrebno usvjanje pravila. Problem je što dosta kolega, po pravilu, ne razbira i prema faktoru pravilnosti i faktoru afiniteta, već prevashodno spram lične naklonosti. — Sadko (riječi su vjetar) 20:57, 20. jun 2022. (CEST)

@Vux33 i Sadko: Saglasan sam. Što se tiče spomenute rečenice, zarez posle zagrade je suvišan. Ne treba razdvajati subjekat i predikat; to je odlika stilski obeležene rečenice. Bez zareza bi rečenica u generalu bila ispravna. Međutim, problem nastaje kada se sakrije zagrađeni tekst. Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica navodi da rečenica „mora ostati gramatički pravilna i kad se izostavi zagrađeni tekst”. Izostavljanjem tog teksta bismo dobili rečenicu „Andrea Pirlo bivši je italijanski fudbaler”. Ta rečenica se kosi s odlukom Odbora za standardizaciju koja nalaže da enklitika mora doći odmah nakon dvočlane sintagme („Andrea Pirlo je bivši italijanski fudbaler”). Osim toga, spomenuta rečenica se kosi i s Gramatikom srpskog jezika Živojina Stanojčića i Ljubomira Popovića i sa stavovima Mitra Pešikana (jedan od autora Pravopisa) u njegovom članku „O mestu enklitike u rečenici” za Naš jezik („Sovjetski Savez će lansirati”, a ne „Sovjetski Savez lansiraće”). Što se tiče promena iz „bivši” u „bio je”, smatram to nepravilnim. „Bivši” se upotrebljava za žive osobe koje su prestale da se bave nečim, dok se oblik „bio je” piše za umrle osobe. Barem je takva bila praksa dosad. — Aca (razgovor) 21:14, 20. jun 2022. (CEST)

Struktura uvodnika dotiče i pitanje poznavanja ljudske prirode i psihologije. Osnovna greška je uvrstiti suštinski neispravne varijante na ravne časti uz ispravne, optimistično računajući na pozitivan rezultat racionalne analize i plodotvornost umozritelnog kognitivnog procesa u pojedinca. — Sadko (riječi su vjetar)

@Sadko: Zdravo. Kao pokretač rasprave sam morao uvrstiti sve varijante koje su bile na stolu, naročito zbog njihove učestalosti. Da nisam nabrojao sve, rezultat bi bio kontraproduktivan, a moj potez bi bio protumačen kao nasilno proguravanje opcija koje favorizujem. Jednostavno, nije do mene niti ja mogu da kontrolišem kako će se drugi izjasniti. Srdačan pozdrav. — Aca (razgovor) 00:38, 22. jun 2022. (CEST)

Učestalo je i da se prelazi ulica van pješačkog prelaza. Pročitati pažljivije gornju poruku. Pp. — Sadko (riječi su vjetar) 00:44, 22. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Što reče Vilena, kec kao vrata. Najrazumniji predlog je broj 1, najbolje se vidi i najbolje izgleda početak rečenice. Verujte mi, radim uglavnom biografije, greška je to što sam pokušavao da druge oblike prihvatam, a zapravo je najbolji taj koji je oduvek bio najzastupljeniji na Vikipediji. Definitivno broj 1.— Soundwaweserb (razgovor) 17:30, 21. jun 2022. (CEST)

Da, predlog broj 1. je idealan za biografije. Filipović Zoran (razgovor) 22:05, 21. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Poslao sam pitanje u vezi naše rasprave Odboru za standardizaciju srpskog jezika i uključio vezu na našu raspravu sa trenutnim prijedlozima. Tako da, budite učtivi na ovoj raspravi. :) Šalim se. Ne znam kada će mi odgovoriti, i ne mogu da garantujem da će odgovor stići u roku koji je predviđen za raspravu po pravilima o glasanju na projektu. U svakom slučaju, i kada god da stigne, mislim da bi trebalo postupiti po preporuci koju dobijemo, jer, riječ je o autoritetu za Pravopis srpskog jezika. — Slaven Kosanović {razgovor} 23:59, 22. jun 2022. (CEST)

Odlično, hvala ti! Nadam se da će odgovoriti. — Aca (razgovor) 00:19, 23. jun 2022. (CEST)

Hvala ti gospodine Kosanoviću. — Sadko (riječi su vjetar) 19:42, 23. jun 2022. (CEST)

Čisto uporedbe radi, ovako bi izgledala upotreba zareza, dok bi ovako izgledala upotreba crte. Zarez mi se čini nedovoljno upadljivim, izgleda kao da su reči samo natovarene na jedno mesto. — Aca (razgovor) 00:19, 23. jun 2022. (CEST)

Meni ovo sa zarezom djeluje mnogo bolje i ne shvatam na šta misliš kad u uvodu kažeš da se rečenica komada na djelove, jer meni je ovo sasvim ok. Druga stvar, nekako mi je nelogično da stoji Milutin Milanković, srpski matematičar, astronom i fizičar. (malo sam skratio). Zar ne bi trebalo da stoji Milutin Milanković, srpski je matematičar itd. Nekako rečenica nema smisla bez toga „je“, moglo bi Milutin Milanković, srpski matematičar i fizičar, rođen je tad i tad, ali podaci o rođenju stoje u zagradi tako da i to otpada, a rečenica bez ovoga „je“ sa samo nabrajanjem djeluje kao nedovršena. -- Vux33 (razgovor) 13:49, 23. jun 2022. (CEST)

Pa, na to i mislim kad kažem „komadanje”. Rečenica prestaje biti potpuna (tj. deluje nedovršeno). Što se tiče spomenutog primera, ne verujem da je on gramatički ispravan. Naime, zarezom se nikad ne odvaja subjekat od predikata komunikativne rečenice. Subjekat i predikat su glavni rečenični članovi i usko su povezani. Neprirodno zvuči napisati ili izjaviti: „Nikola Tesla, otišao je u Pariz”. Jednostavno, takva upotreba zareza nije predviđena Pravopisom. Zato taj primer ne pije vodu. — Aca (razgovor) 15:52, 23. jun 2022. (CEST)

Nisam ja rekao da nešto pije vodu ili ne pije, samo sam istakao da mi takav primjer uvodne rečenice ne djeluje prirodno. „Andrea Pirlo, italijanski fudbaler. Igrao je za Inter, Milan i Juventus.“ Takav uvod meni nema smisla, to je sve. -- Vux33 (razgovor) 16:19, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Ovde jedino slučaj pod tačkom 3 zadovoljava sve uslove sem onog akustičnog. Prvi je nepravilan sa zagradom, drugi bez zagrade. Četvrti bi podrazumevao upotrebu arhaizma, dok preostala dva ne formiraju rečenicu kao celinu. — Lotom (razgovor) 22:42, 23. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Sem činjenice da upotreba zapete posle zagrade nije zastupljena u širokom obliku, zbog čega smatram da našim čitaocima stvaramo nepotrebno otežavanje prilikom čitanja članaka, treba obratiti pažnju na moguće gomilanje zapeta u biografijama, što bi trebali da izbegnemo. Početna rečenica članaka formirana pomoću pravila 5. priliom pojavljivanja u pretraživaču izgleda dosta šturo, faktografski je oblikovana kao telegrafski listić sa tekstom, i smatram da nije na najbolji mogući način stilski uobličena. Shodno tome, smatram da bi za navedeni primer elegantnije rešenje bilo: Milutin Milanković je bio srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka kao i popularizator nauke i fizičar. Filipović Zoran (razgovor) 11:32, 25. jun 2022. (CEST)

Zapeta nakon zagrade je zastupljena je u nizu štampanih enciklopedija, nekoliko imam kod kuće. — Sadko (riječi su vjetar) 13:50, 26. jun 2022. (CEST)

Postavio sam da rasprava bude i dalje otvorena. Mislim da bi bilo dobro pričekati mišljenje Odbora za standardizaciju. Slaven je poslao upit. Naravno, dobrodošli su dodatni komentari, predlozi i opaske. — Aca (razgovor) 13:14, 26. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Nakon što sam pažljivo iščitao sve predloge i komentare ja sam za prvu ili drugu varijantu, mada sam na drugu već navikao. Youngeagle987 (razgovor) 18:09, 26. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Mislim da se broj predloga može smanjiti izbacivanjem onih koji su nepravilni (1?) i onih koji su arhaični ili neprirodni (3 i 4?). Na 2. oblik smo navikli, ali nemam ništa protiv ni 5. i 6, sve što je pravilno je legitimno za korišćenje. Tako da ako se organizuje konačno glasanje može se ići i sa samo ta tri predloga. Koji god predlog da pobedi na glasanju on treba da se navodi kao preporučen. Teško je naterati sve da tako koriste i da znaju sva pravila, ali su tu zato botovi da pomognu. — Đorđe Stakić (r) 21:26, 26. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Smatram da bi dva predloga koja podržava najveći broj urednika na ovoj raspravi od prvobitnih šest, bilo opravdano dati kao predlog u drugi krug rasprave, posle koga bi išlo glasanje za samo jedan predlog. Filipović Zoran (razgovor) 00:30, 27. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Samo da obavijestim učesnike rasprave da sam dobio povratni e-mejl od Odbora, konkretno Dr. Srete Tanasića, koji mi ja kazao da je „naše” pitanje proslijedio kolegama koje se bave pravopisnom problematikom. Nadam se da uskoro možemo očekivati odgovor. Tako da, ako nam se ne žuri sa glasanjem, ja bih sačekao još sedmicu dana. Slaven Kosanović {razgovor} 21:34, 27. jun 2022. (CEST)

Izvrsno. Pričekaćemo, svakako, mišljenje Odbora jer može biti važan činilac u donošenju odluke pri glasanju. — Aca (razgovor) 21:44, 27. jun 2022. (CEST)

Odlično! Ipak, smatram da Odbor treba obavestiti da se u pretraživačima ne pojavljuje zagrada, tako da i tu činjenicu uzmu u razmatranje prilikom odlučivanja. Filipović Zoran (razgovor) 19:34, 28. jun 2022. (CEST)

 Komentar: Meni je prvi primer najprihvatljiviji. Najviše je u duhu svakodnevnog govora, što će reći najprihvatljiviji najvećem broju korisnika. Složićete se verovatno da Vikipedija nije akademski projekat, pa nije nužno držati se forme kao "pijan plota", da nam se ne bi izvukla suština, a to je: objektivnost, tačnost i proverljivost (setite se prašine koja se podigla oko onog "kontinenta" u Slagalici, a pre par dana se u istom kvizu provukla informacija da je pripovetku "Glava šećera" napisao Sremac). Meni lično smeta primer br. 2, ali mi daleko više smetaju prevedeni članci u kojima rečenice nisu prilagođene duhu srpskog jezika. S druge strane, broj urednika raste, a teško da će se novajlije držati pravila koja nisu logična, tj. prijemčiva laiku, što opet znači da će se pravila vremenom "izvući" i članci će se vratiti na primer br. 1. Dakle, ja sam za primer br. 1, a br. 6 samo ako baš mora (teško da će ga se iko pridržavati). Na kraju krajeva "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano". Nemojmo da ovu dragocenost našeg jezika poništavamo nekakvim formalnostima.— BuhaM (razgovor) 08:43, 30. jun 2022. (CEST)

@BuhaM:„… nije nužno držati se forme kao "pijan plota"…” Buha, evo ti fraze zbog koje mi nikad nećemo ući u EU; gdje je „forma”, u svemu, de suma importancia. :) Šalim se. Forma es contenido (Form is Content) je geslo par excellence formalističke tradicije literarno-umjetničkih, ali i kulturnih, društevenih i političkih savremenih teorija Zapada, a potiče još od Platona. Možda iz razloga što „forma” omogućuje čovjeku da se uzdigne na viši nivo. Svo naše djelanje je okvirno neka „forma”. Slažem se da Vikipedija nije akademski projekat, ali i ono „kako se piše” (bogatstvo literarnog izraza u člancima), kao i „kako je napisano” (jezičko-tehnički ili pravopisni dio) predstavlja „činjenice i informacije”, odnosno „tačnost i provjerljivost”. Mi još nismo u fazi gdje bi naša Vikipedija bila korisna jednom srednjoškolcu (možda čak ni osnovcu) da se djelimično opskrbi informacijama, a akademski nivo će svakako ostati izvan našeg domašaja. Za kraj, evo definicije Vikipedije u našem Velikom rečniku stranih reči i izraza (Ivan Klajn, Milan Šipka): Vikipedija, -e ž [engl. Wikipedia] rač. elektronska enciklopedija na Internetu u kojoj svako ima pravo da postavi članak koji god želi, tako da je broj članaka ogroman, ali je pouzdanost informacija mala. Pratim dosta, godinama, italijansku i špansku Vikipediju, i stvarno, nisam naišao na iole relevantne diskusije u kojima bi se dovodila u pitanje pravopisna pravila njihovih jezika, kad je riječ o pisanju članaka i uopšte. Inače, mislim da mi sasvim pogrešno tumačimo našeg velikog reformatora jezika, Vuka Karadžića, koji je, zajedno sa ostalim jezikoslovcima, pokušao da zavede red u našem jeziku, i koji je sasvim sigurno bio protiv jezičke anarhije. Naša linvistika i jezikoslovlje ne zaostaje nimalo za drugim jezicima, naprotiv, ali možda je problem što ne dopire dovoljno dobro do naroda. Na kraju, ne moraju svi slijepo slijediti „pravilo”, jer, kao što je gore Đorđe napomenuo, botovi mogu da se bave tim sitnijim pravopisnim i jezičko-stilskim ispravkama. — Slaven Kosanović {razgovor} 03:48, 1. jul 2022. (CEST)

@Slaven Kosanović au, Slavene, da sam znala koliko si mi vremena posvetio, čitala bih ovo malo kasnije, bar posle doručka . Elem, ja zaista cenim sistem i mislim da je nedostatak istog glavni razlog što nismo u Uniji... Ali isto tako mislim da je slepo zadovoljavanje forme razlog našeg večitog nazadovanja. Ova rasprava mi je pomalo nušićevska. Ne mogu da ti odgovorim istom merom, jer sam ja pejzažni(žna?) arhitekta(tkinja???), nužno zaposlena kao bibliotekarKa i jezikom se bavim iz "ljubavi" (znam šta misliš, ali - ne, bibliotekari ne čitaju knjige i ne bave se preterano kulturom. To je usputni rad sa korisnicima. Bibliotekari sistematizuju sveukupno ljudsko znanje i pružaju informacije). Da se vratim na temu: istorija nas uči, još od onih čuvenih "đavoljih okica" na krompiru, da naši autoriteti često znaju, držeći se forme "kao pijan plota", da prilično zastrane, što nam se i dalje dešava. Zato sam i dalje za varijantu br. 1. U svakom slučaju, uživala sam u ovoj jutarnjoj polemici! BuhaM (razgovor) 10:38, 1. jul 2022. (CEST)

@BuhaM: E baš je kod pejzažne arhitekture „forma” de suma importancija. :) Nadam se da nisam pokvario doručak i kafu. :) Moj otac beše arhitekta i mislim da znam i poznajem bolje arhitekturu i umjetnost uopšte, nego svoju vlastitu profesiju. Čudno, ali istinito. :) Jedan stric mi beše gradski bibliotekar u čijoj sam biblioteci nekad provodio čitave dane, prevrćući sve moguće knjige, da bi on kasnije imao čime da se bavi. :) Problem je kad se „gradi kuća od krova”, a mi smo itekako skloni, a kada se ne obraća pažnja na detalje koji možda mogu biti sastavni dio strukture „sistema”, kuća se…, kraj znaš. ;) Nema na čemu. :)— Slaven Kosanović {razgovor} 11:14, 1. jul 2022. (CEST)

@Slaven Kosanović, nisi pokvario doručak, naprotiv! :D Ali sad mi pokvari dan sa pejzažnom arhitekturom. Botanikom i zoologijom uopšte. Ne znam kome je ikada palo na pamet da članake za životinjske, a posebno za Biljne vrste naslovljava domaćim nazivima. Eto, to je, recimo, po meni, mnogo grublja greška od ove o kojoj diskutujemo. Svaka biljna vrsta ima jedno latinsko i sto jedno domaće ime, zavisno od toga da li raste u okolini Vranja, Beograda, Banjaluke... Eto ti teme za razmišljanje, posebno ako rešiš da pišeš o nekoj biljnoj vrsti, ili, nedajbože, popravljaš ili dopunjuješ postojeći članak. Ne gine ti bar dve VZO... :D Neću dalje sa ovom digresijom... BuhaM (razgovor) 14:44, 5. jul 2022. (CEST)

@BuhaM: Iz tog razloga postoji naučna literatura i rječnici biljnih i životinjskih vrsta. U Španiji, na primjer, ima 17 autoninih zajednica; računajući Seutu i Melilju 19. U svakoj ima nekoliko provincija i sijaset lokalizama za sve moguće stvari. U Italiji sa nešto drukčijom podjelom države, isto. U Južnoj Americi, gdje se takođe govori španski jezik, šta misliš koliko različitih lokalizama biljnih vrsta i životinja ima sa svaku državu i provinciju u njoj? Nije moguće ni izbrojati, kao ni imena mnogih drugih stvari. U oba slučaja Vikipedisti koji rade na tim jezicima, sa svom tom raznolikošću, koriste naučnu literaturu, i rječnike i priručnike Akademije španskog/italijanskog jezika, kao konačni autoritet. I ne, imena uglavnom nisu na latinskom. Samo kad se radi o slabo poznatim naučnim podjelama i rodovima i vrstama. Prepustiti stvari ukusima je recept za dezert koji ni Bog ne može svariti. Bez obzira kako neko mislio, Vikipedija je „naučni projekat”, dakle, ni u kom slučaju nije projekat narodnih masa ili lokalnih gradskih ili seoskih ukusa. Po definiciji, svaka enciklopedija je naučna. Ako nije naučna, onda nije enciklopedija. Ja se izvinjavam što insistiram na ovome, ali ako ne možemo ovo da prihvatimo, korisnici neće moći međusobno sarađivati, i imaćemo konstantne ratove, proganjanja i prepucavanja na projektu. U tom slučaju, ne možemo se žaliti što je vrlo malo ljudi spremno da bilo šta radi ovdje. Slaven Kosanović {razgovor} 16:36, 5. jul 2022. (CEST)

@Slaven Kosanović, dobro jutro. Slažem se u svemu sa tobom, osim što ostajem pri tome da članci trebaju biti naslovljeni latinskim nazivima. Recimo, Ligustrum kod nas nema drugi naziv, osim "živa ograda". Bar ne u zvaničnoj literaturi. Ili možda ima, da sad ne proveravam, ali ga niko ne zna... :) Onda begonije, muškatle, petunije, gde svaka baba ima svoje ime, a "bonbonice" bar za 6 vrsta. Magnolije ovakve i onakve, neke imaju, a neke nemaju dodatak koja magnolija. Neću ni da pominjem onaj tužni Lavsonov pačempres, koji neko prekrsti u Losonov iako se u svoj domaćoj literaturi (srpskoj, hrvatskoj, bosanskoj...), osim na jednom hrvatskom blogu naziva Lavsonov. Samo zato što se na engleskom čita tako. Možda. Nikada nisam čula Engleza da izgovara ime te vrste, ali cenim da moji profani i njihovi profani jesu, pa su nekada davno usaglasili. Eto, toliko o oslanjanju na literaturu. Sreća te se izborih za Nikolu Doksata de Moreza. Neko je hteo članak da nazove onako kako se to ime čita na francuskom, ali je ovakvo ime kod nas ustanovljeno kao odrednica u NBS. Ma muke žive... I ne slažem se da je malo ljudi spremno da radi na Vikipediji. Zapravo su spremni. A sitničari uvek mogu da poslušaju đorđa i prepuste botovima da dotera prvu rečenicu. Samo se dogovorite kako. Sigurna sam da će mnogi reći "bljak" za drugu verziju, ali će nastaviti da pišu. A oni koji čitaju neće odustati zbog nje. Možda samo pomisliti kako je arhaična... Eto, još jedno jutarnje razgibavanje, pa odoh da radim dalje :D BuhaM (razgovor) 09:31, 6. jul 2022. (CEST)

@BuhaM: Buongiorno! Kako kod da okrenemo, ispašće da kad se držimo nauke i njene metodologije, sve se može mnogo lakše riješiti. Takođe treba imati u vidu da je Vikipedija opšta enciklopedija što podrazumijeva da se članci obrađuju tako da budu pristupačni prosječnom čitaocu: „Naučna knjiga mora biti naučna; ali takođe mora biti knjiga”, kazao bi španski filozof Hose Ortega i Gaset. U konkretnom slučaju, ja bih se uvijek držao sljedeće strukture: pobrojati popularna imena; provjeriti literaturu struke i isključiti ona kojih u njoj nema (neka možda mogu dole negdje u članku kao zanimljivost o regionalnim imenima); ako se literatura struke razlikuje od jednog primjera do drugog ili ima sumnji, provjeriti rječnike i preporuke stručnjaka za jezik; ako ih nema, razmisliti da naslov bude na latinskom, a u članku se pobroje varijante, itd. Kod transkripcija takođe bi trebalo ići istim ili sličnim putem: pobrojati ustaljeno, provjeriti jezičku literaturu i ako u njoj ima, riješen problem; ako nema, onda ustaljeno po onome što je u najrelevantnijoj stručnoj literaturi. Nedavno je npr. članak o filozofu Serenu Kirkegoru, premješten sa Kjerkegor u Kirkegor. I zaista, preporuka jezičke struke je Kirkegor, da ne ulazim u razlog koji je sasvim opravdan. Međutim, na fakultetima filozofije u Srbiji se uveliko koristi (vjerovatno je i u NBS tako zaveden) oblik Kjerkegor, a i mnoga starija izdanja njegovih knjiga ga kao autora navode u obliku Kjerkegor. U novijim izdanjima, po preporuci jezičke struke se izgleda ispravlja u Kirkegor. Zaključak: Ako imamo metod možemo do cilja, bez metoda nema ništa od rezultata. Pozdrav i buon lavoro. Slaven Kosanović {razgovor} 11:28, 6. jul 2022. (CEST)

@Slaven Kosanović... a opet... neke biljne vrste uopšte nemaju domaće nazive... Čak ni one transkribovane, kao paulovnija npr. Vidiš do čega dovede sukob lingviste i botaničara? Čak i botaničara i pejzažnog arhitekte. Pa sam tako jednom prilikom ispravila doktora nauka pred svetom, kada je izletnicima pokazivao kedrove, nazivajući ih borovima. Posle sam shvatila da je on mislio na porodicu borova, pa me bilo malo sramota, ali sada, posle ovih naših pisanija uz jutarnju kaficu, vidim da i nije bilo razloga :) Ipak su bili kedrovi - slično u suštini, ali forma sasvim drugačija :))) Što me opet dovodi na varijantu 1! :)))))))))) BuhaM (razgovor) 13:10, 6. jul 2022. (CEST)

@BuhaM: Svaka nauka ima svoga đavola. Jedan antički filozof je govorio da „svijet pokreću demoni!” Evo sad pogledah članak Borovi (rod) (Pinus) i Pinales (red). Svakako je nejasno zašto je kod prvog, rod, naslov u množini, a kod drugog, red, isto ali po latinskom Pinales, kad bi vjerovatno trebalo Bor (rod) i Borovi (red), kako već i jeste u drugom slučaju na latinskom, jer rod je kao ime jedne (pot)porodice, a red kao ime nekog kraja gdje živi više porodica… Vidjevši ovo, generalno mislim da nije toliko stvar u imenima, prevodima i transkripcijama, već da li onaj ko piše dovoljno razumije o čemu se radi… :) Nije nužno biti stručnjak, ali ipak imati jasniju predstavu, ne škodi. (Digresija: Moja majka sve zmije koje vidi pored vode ili u vodi zove „potočarkama”, jer je kao mala vidjela neku u potoku kako pliva. Ništa bjelouška, smuk (mada smuk i nije plivač, ali ponekad siđe u šumske bare i potoke), ta „stručna imena”, za nju ne postoje, a o latinskim imenima za iste, da i ne govorim… Ona ih mrzi iz dna duše, tako da je uopšte ne zanimaju, a ja ih obožavam… :). Pouka: Kad nešto voliš, naučiš o tome, kad mrziš, ne zanima te uopšte.). Ta prva varijanta „je”, „je bio”, najvjerovatnije je nekom ispala preko guglovog prevodioca prevodeći sa engleske Vikipedije, kad su pisani prvi članci na našoj Vikipediji, i sad je k’o ovaj virus što nas sve progoni, ne da se iskorijeniti… :) Slaven Kosanović {razgovor} 16:29, 6. jul 2022. (CEST)

@Slaven Kosanović, kad smo već kod borova... Mislim da se najviše iznerviram kad vidim nešto kao ovo danas - članak "Pero" vodi na pero u smislu penkalo. Pa zna se šta je pero! a zašto smo mi penkalo nazvali perom bogtepita... Doduše, ima tu i istorije i pera iz mastionice, ali onda opet dođemo do guščjeg pera, koje je opet bilo pre penkala... Ima ovde nedoslednosti koliko hoćeš. Ako hoćeš njima da se bakćeš :)

Možeš da baciš pogled kako sam se izborila sa ovim perjem. Nije bilo katrana (još uvek) :))). BuhaM (razgovor) 13:48, 7. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Milica Buha je potpuno u pravu. Oblik broj 1 je jasan, razumljiv i blizak većini korisnika. Što se pravopisa tiče, i njegovih periodičnih promena sa kojima prosečni građani ne mogu biti u toku pošto se bave drugim poslovima, smatrate li da samo lingvisti i filolozi treba da pišu na ovom projektu, ili imaju pravo i drugi obrazovani ljudi, koji su pravopis poslednji put učili pre 25 godina u srednjoj školi? Ili je poznavanje sitnih finesa pravopisa glavno merilo obrazovanja i nužan uslov za pisanje članaka na Vikipediji? Ili svi moramo redovno da pratimo promene u pravopisu? Ovo su retorička pitanja koja mi naviru nakon čitanja ove rasprave. U svakom slučaju, ako moramo da menjamo praksu koja je nama laicima logična, neka nam stručni članovi zajednice daju JEDAN obrazac, pa da ga se držimo od sada. Glasanje je besmisleno, ako je pravopis jasan u ovom pogledu. DrMako (razgovor) 22:29, 4. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Tema na raspravi ne smije biti ovoliko posavljena putem sajtnotisa. Iako je neupitno od prvorazrednog značaja, šta sprečava bilo kojeg urednika da zatraži isti tretman? Ukoliko već čekamo odgovor akademika SANU, zašto i dalje stoji obavještenje? Ne vidim logiku. Znajući tempo SANU i SPC u odgovaranju, na osnovu sopstvenih iskustava, iščekivanje bi moglo potrajati. Mislim da je, ako se već traži širok odziv, daleko bolje slati više pojedinačnih poziva aktivnim kolegama. Hl. — Sadko (riječi su vjetar) 01:53, 5. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Da se razumijemo. Ovo uopšte ne bi trebalo biti predmet glasanja, jer je već obrađeno u gramatici i različitim verzijama pravopisa još od 1960-ih. Znači više od 60 godina. Ako se pogledaju različiti štampani rječnici i enciklopedije na srpskom jeziku, a ima ih dosta, u praksi su prijedlozi 5 i 6, s tim što iza — Ide veliko slovo. I to je tako u štampanim enciklopedijama i rječnicima i u drugim jezicima; ne od juče ili prekjuče. Tako da primjedba da sad lingvisti i jezikoslovci nešto mijenjaju „svake godine”, u ovom konkretnom slučaju, ne stoji. Mislim da nekakvo „neakademsko pisanje”, sa nekakvim „narodnim pravilima pisanja” na srpskom ili bilo kom drugom evropskom jeziku, prosto ne postoji. Znam, jer tečno govorim i pišem na četiri osim na srpskom. Što se mene tiče možete glasati za koji god prijedlog vam drago, a ja ću se truditi da u člancima koje budem uređivao vladaju standardna pravila srpskog jezika. Svako od nas može praviti greške, to nije nikakav problem, ali zato su tu jezički rječnici i priručnici da nam kažu kako i šta treba. Bilo ko se bavi nekim pisanjem — a koje nije u domenu privatnog škrabanja — zna da mora stalno konsultovati jezičke priručnike i rječnike. Naročito prevodioci. Na našoj Vikipediji se dosta prevodi; malo ko piše nešto na osnovu svog znanja. Ti prevodi su nerijetko blagi užas, da se razumijemo. :) Namjerno insisitranje na pogrešnim izrazima, oblicima, i nepoštovanju zvanične gramatike i pravila srpskog jezika, je protivno osnovnom načelu Vikipedije: tačnost i provjerljivost. Za kraj, da kažem Aci, da bi glasanje o ovome generalno bilo velika greška, jer ako se većinom glasova nametne varijanta koja nije u skladu sa pravilima Pravopisa, to bi bilo direktno u suprotnosti sa pomenutim osnovnim načelom projekta. P. S. Još nemam odgovor od Odbora; ne znam kada i da li će stići. Pozdrav svima i uživajte u vrelim ljetnim danima. :) Slaven Kosanović {razgovor} 12:57, 5. jul 2022. (CEST)

Isto smo pokušali da ukažemo Đorđe i ja. Češće nego ne, kada se ustale loše navike, ljudi razviju gotovo intiman odnos prema njima, ne žele da ih odbace i odbijaju mogućnost promjene na sijaset kreativnih načina i pokrića. Nadam se da će racionalan izbor prevagnuti; ne bih volio da nam bude kao na svakim predsjedničkim izborima - da biramo manje lošeg jer nema niko bolji. — Sadko (riječi su vjetar) 15:38, 5. jul 2022. (CEST)

Izvini Sadko, ali lične navike, čije god da su, ne mogu diktirati zakon na jednom projektu koji je naučnog karaktera. Ovdje je naučni pristup (metod) zakon, i zna se da ono što je u relevantnoj literaturi o određenoj temi ima apsolutno prvenstvo nad našim vlastitim idejama, štaviše, naše ideje o čemu god, kada je u pitanju naučni metod i ono što ide u članke, uopšte nisu relevantne. Slaven Kosanović {razgovor} 16:36, 5. jul 2022. (CEST)

Hear, hear. — Sadko (riječi su vjetar) 23:59, 5. jul 2022. (CEST)

… :) Sorry, nije bilo ličnog karaktera, iako možda tako izgleda sročeno, već, uopšte, svima za razmišljanje. Ili nauka, ili nenauka i anarhija. Naravno, svijet neće propasti kako god da ispadne, ali je zanimljivo da se i poslije skoro dvije decenije postojanja Vikipedije na srpskom i sa potpuno novim saradnicima, pokatkad još uvijek ista dilema ispisuje bijelom kredom na zelenoj tabli. Sporo koračamo naprijed… Nekad ne mogu da dokučim da li smo mi Ahil ili kornjača… Preci su nam bili mnogo brži koji god smjer biraše. :) Slaven Kosanović {razgovor} 01:27, 6. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Upravo sam po prvi put pažljivo pogledao članke u Vojnoj enciklopediji, koja mi je jedan od omiljenih izvora, i u njoj se dosledno primenjuje isključivo oblik broj 5. Sad vidim koliko je jednostavno, jasno i logično, a pri čitanju zvuči sasvim u duhu našeg jezika, i zvuči bolje od oblika 1, koji sam zapravo preuzeo bez razmišljanja iz nekih članaka na Vikipediji koje sam uzeo kao uzor pri pisanju prvih članaka. Zahvaljujem svima koji su odvojili vreme i trud da nam ukažu na ovo dosledno grešenje. Sad kad znam bolje, predložio bih oblik broj 5, koji mi kao laiku izgleda najjednostavniji i najlakši za pamćenje. DrMako (razgovor) 07:34, 6. jul 2022. (CEST)

Za predlog broj 5 treba obratiti pažnju na moguće gomilanje zapeta u biografijama, što bi trebali da izbegnemo. Početna rečenica članaka prilikom pojavljivanja u pretraživaču izgleda dosta šturo, faktografski je oblikovana kao telegrafski listić sa tekstom, i smatram da nije na najbolji mogući način stilski uobličena. Shodno tome, smatram da bi za primer elegantnije rešenje bilo: Milutin Milanković je bio srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka kao i popularizator nauke i fizičar. koje sadrži dve zapete manje nego navedeni primer, stilski je uobličena i u duhu je srpskog jezika. Filipović Zoran (razgovor) 11:03, 6. jul 2022. (CEST)

Upravo sam i mislio da je početna rečenica uobličena kao telegrafski listić (telegram) najbolje rešenje, pošto daje najviše podataka u najmanje reči. DrMako (razgovor) 12:34, 6. jul 2022. (CEST)

Pitanje je da li se sve to treba tako pobrojati u prvoj rečeneci? Da nije možda previše? Zar ne bi moglo samo …slavni klimatolog ^{(po klimatologiji je u svijetu najpoznatiji)}, naučnik i inženjer… Dalje u članku se može širiti do detalja, ako je potrebno… Slaven Kosanović {razgovor} 15:31, 6. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Kao što nekoliko drugih Bikipedijanaca kaže, meni je predlog 5 ili 6 najbolji. Štampane enciklopedije koriste taj format i ta prva rečenica je automatski i dobar sažetak članka. Ne mora članak da zvuči kao proza (esej): Nije ovo domaći zadatak, nego enciklopedija.
Đido (razgovor) 18:32, 6. jul 2022. (CEST)

 Komentar: Znam da je prošlo već nešto vremena od ove debate, ali me zanima kako bismo pravili razliku između pojedinaca koji su preminuli i koji su i dalje među živima ako budemo koristili predloge 5. ili 6? Da li bismo koristili samo datume u zagradama kao naznaku da je neko preminuo? -Uroš (razgovor) 01:32, 12.7.2022 (CET)