Википедија:Spisak poslova/Arhiva 1

Ovde treba ustanoviti šta sve treba još uraditi. Ima puno tekstova koje ne bi trebalo brisati, ali bi ih trebalo srediti, prilagoditi, pomeriti. Da se ne bismo dovikivali preko ličnih strana, najbolje bi bilo da sve to ovde stoji.

Ideja je da na ovom mestu stoji ukratko opis rada i veza prema stranici za razgovor o datom problemu. Inače bi ova strana ubrzo narasla do velikih razmera. I inače će narasti u određenom trenutku, pa ćemo je morati na neki način podeliti.

Rad u toku

Na ovom mestu treba da se nalaze poslovi koji su u toku. Onog trenutka kada rad završite, prebacite tekst u "Urađeno".

Pomoc potrebna za prevod engleskog teksta o makijaveliju, ima li junaka?

Pozdrav :-)

<-- Za Marka Pokrajca--->

Izvini, ali mislio sam da je sav sadrzaj na wikipedii besplatan, slobodan za koristenje kako se nekome svidi ? Free content license All original material contributed to Wikipedia is deemed to be free content under the GNU Free Documentation License, meaning that it may be freely used, freely edited, freely copied and freely redistributed subject to the restrictions of that license.

http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Contributing_FAQ#Should_I_translate_pages_across_the_various_Wikipedias.3F

Should I translate pages across the various Wikipedias? Yes, it's a good idea to cross-pollinate.

Strane koje treba ćirilizovati

Neki radovi najpoznatijih anarhističkih filozofa, i linkove sa ove stranice

Strane koje treba prevesti (delimično prevedene)

Vikipedija:Neutralna tačka gledišta
SI izvedene jedinice
Brod Počeo sam prevoditi ovu stranu sa engleske Vikipedije
Arapski jezik

Strane koje ne mogu ovako ostati

Kalendari

Rad na kalendarima je u toku. Razgovor o njima je pomeren na: (1) o godišnjem (vekovnom, milenijskom itd.) kalendaru Razgovor:Godišnji kalendar, dok priča o dnevnom kalendaru treba biti započeta na stranici Razgovor:Dnevni kalendar. Koga zanima ova tematika, neka se uključi u rad. --Miloš 09:41, 30 Avg 2004 (CEST)

Kategorizacija

Mogu li se kalendarske stranice ubaciti u neku kategoriju? Ako bi svaka stranica kalendara bila kategorizovana dobili bi smo jasan spisak stranica koje nisu kategorizovane. Zapravo kada se pođe na Kategorije stranica dobiju se samo stranice kalendara. Problem je u tome što na tom spisku uopšte nema novih stranica. Kada spisak dosegne određeni broj Vikipedija ne obnavlja spisak dok se te stranice ne kategorišu. Ovo je sistem koji be trebao da smanji veličinu keša (nadam se da znate šta ovo znači).
Kada/ako kategorizujemo (kakva riječ) cijeli kalendar mogli bismo da pređemo na kategorizaciju svih ostalih članaka. Zar nije praktično da kada, na pr. pišete o Filozofiji i hoćete da stavite link ka svim filozofima čije su biografije na Vikipediji - umjesto da tražite ime po ime i pola napisanih članaka ne nađete - samo u kategorije nađete "Filozofi". --Milant 19:18, 30 Okt 2004 (CEST)

Kategorija "Književnici"

Danas sam sređivao kategoriju Književnici i evo da podnesem izveštaj o tom radu. Sortirao sam spisak po prezimenima autora, jer je tako lakše za pretragu. Povezao sam sve ove stranice gde je trebalo, tj. dodao ih u spiskove na strani Književnost, takođe izvršio sam i postavljanje interviki linkova. Problemi na koje sam naišao tokom obrade ovih 50 članaka su:

Četiri članka su patrljci, to su Rebeka Vest, Vojislav Ilić, Ivo Vojnović i Vinston Čerčil. Dobro bi bilo da neko napiše nešto na ovim stranama. Za Rebeku Vest i Vinstona Čerčila imaju tekstovi na ostalim jezicima, pa se odatle može prevesti. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)
Tekst Lukijan Mušicki je postojao dok ga Korisnik:Golija nije sklonio zbog autorskih prava. Dobro bi bilo da se ovaj tekst, koji je sačuvan u istoriji promena, malo popravi i izmeni i postavi na ovoj strani. Slično je bilo i sa stranom Sima Milutinović koju je Miloš izmenio i postavio na mesto obrisanog teksta. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)
Tekst Gi de Mopasan je ovde prenet na engleskom jeziku i treba ga prevesti na srpski. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)
Tekst Ivan Gundulić je ovde postojao u jednoj verziji, koja je verovatno preneta iz neke knjige, nije bio povezan ni sa jednom Vikipedijom. Pronašao sam zatim na engleskoj Vikipediji da i oni imaju članak o Ivanu Gunduliću koji je povezan sa istoimenim (i sličnim) na hrvatskoj Vikipediji. Postavio sam linkove do njih. Dobro bi bilo prema ovim člancima uneti izmene i dopune ovog našeg teksta. Ja sam dodao samo datume rođenja i smrti. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)
Dodao sam sliku Branislava Nušića i bolju sliku Miloša Crnjanskog. Većina pisaca je i od ranije imala slike. Bilo bi dobro dodati slike svim piscima koji ih ovde nemaju. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)

Nadam se da će neko od vas naći malo volje i vremena da poradi na ovome. --Djordjes 15:33, 9 Nov 2004 (CET)

Kategorija "Dani" i kategorije vekova

Kao što je Milan primetio potrebno je izvršiti kategorizaciju svih dana iz dnevnog kalendara i svih godina iz godišnjeg kalendara, da bismo imali pregled strana koje nisu kategorizovane. Ja sam započeo sa kategorizacijom dana, tako što sam osnovao novu kategoriju Dani i obradio sam sve dane od 1. januara do 31. mart. Pošto ovi dani nisu bili povezani sa ostalim Vikipedijama, ja sam u njima postavio interviki linkove. Takođe otišao sam na englesku i nemačku Vikipediju i tamo postavio linkove do nas. Još ostaje da se ovako uredi i narednih 9 meseci. --Djordjes 11:55, 13 Nov 2004 (CET)

Mnogo veći posao je kategorizacija godišnjeg kalendara jer tu samo za godine ima oko 4400 strana, koje sada i čine većinu broja strana na našoj Vikipediji. Kada se sve ove strane kategorizuju onda ćemo tek moći da imamo pregled ostalih stranica koje nisu kategorizovane. Pogledao sam malo na drugim Vikipedijama i video otprilike neka rešenja i odabrao ono koje se meni čini najlogičnije, a to je da sve godine iz jednog veka (npr. 11. vek) idu u kategoriju 11. vek. Da bi se izvršio lep prikaz godina unutar stranice 11. vek pisao sam [[Категорија:11. век|01003]] za 1003. ili [[Категорија:11. век|71073]] za 1073. itd. Pošto je ranije izvršeno povezivanje sa drugim Vikipedijama, onda je u svaki tekst vezan za neku godinu potrebno dodati samo po jedan ovakav red i ništa više. Ja sam ovako obradio sve godine 11. veka. Pošto je ovo veliki posao najbolje bi bilo da se izdelimo i da svako uzme po neki vek da izvrši kategorizaciju. To je vrlo jednostavno, ali obimno zato ako se više nas uključi u rad, uradićemo to ranije. --Djordjes 11:55, 13 Nov 2004 (CET)

Samo da kažem da posao bota treba da bude kategorizacija godina i vekova, tj. šablonski saznatljivih imena i kategorija. Malo sam stao sa radom, ali ćemo to srediti. Napraviću i interfejs na Vebu sa koga će biti moguće njegovo upravljanje. --Miloš Rančić 23:02, 18 Nov 2004 (CET)

Ajde javite i meni kako da pomognem.

bonzo 22:57, 4 Dec 2004 (CET)

Predlozi za rad

Na ovom mestu treba da se nalaze predlozi za rad. Onog trenutka kada određeni rad započnete, predloge prebacite u deo "Rad u toku".

Hitno

kod pretrage clanaka, kad nijedan naslov clanka ne odgovara trazenoj reci dakle ako trazimo recimo "vojska", taj clanak(artikl) ne postoji, jos nije napisan trébalo bi da se pojavi u rezultatima izmedju ostalog i opcija da korisnik napise taj clanak nesto recimo ovako: Napisite novi clanak "vojska" ili budite prvi i napisite nesto o tome uzgred pogledajte i uputstvo za pisanje novih stranica Dakle mora da se korisniku da mogucnost tj. da na svakom koraku srece opciju da napravi novi clanak, ali ako trazeni clanak ne postoji, onda obavezno mora da da se korisniku da mogucnost da odmah napravi novi clanak. poz nenad 18.02.2005

Dobrodošao i od mene, vidim da se snalaziš, slažem se i ja samo piši, stigao je i bot a tu smo i svi ostali. A što se problema sa ćirilicom tiče, neko je ovde rekao da je čak i nesita ala kao Bil svoje čedo lokalizovao na ćirilicu, nije ni za korisnike teško ako hoće da pišu ćirilicom, naravno onih 98 posto koji koriste Bilijevo čedo, sve se već nalazi na nekoliko klikova miša daleko, za 98 icu ti nudim da ti pokažem da je pisanje ćirilicom blizu i lako za prebacivanje u pitanju je mislim samo dobra volja i želja da pomeri sa mesta. Samo ti nastavi sa radom a ako bude problema rešavamo ih u hodu. --Nebojša Bozalo 15:19, 18 Feb 2005 (CET)

Neki predlozi

Bilo bi dobro da glavna strana ne sadrži prazne (mrtve) linkove, nego da se na njoj nalaze samo linkovi ka postojećim stranicama. Jedna mogućnost bi mogla da bude da na svaku praznu stranu koja je povezana sa glavnom stranom dopišemo po bar jednu rečenicu. Druga mogućnost je da smanjimo broj linkova na glavnoj strani. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Potrebna je veća kategorizacija stranica. Kod nas postoji vrlo malo kategorija i one su vrlo siromašne. Poželjno bi bilo da svaka stranica pripada svojim kategorijama. Poželjno bi bilo izvršiti i hijerarhijsku organizaciju kategorija. Dobro bi bilo ispraviti neke od postojećih kategorija (npr. iz Slobodnog softvera, potkategorije itd.). Kada je u pitanju spisak tekstova unutar jedne biografske kategorije, npr. sociolozi, poželjno bi bilo da Marija Bogdanović stoji pod B, a ne pod M. To se može izvesti tako što u kodu strane umesto [[Категорија:Социолози]] pišemo [[Категорија:Социолози|Богдановић, Марија]]. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Potrebno je napisati mnogo više uputstava za rad na srpskoj Vikipediji, i dobro ih povezati međusobno i sa glavnom stranom. Možda čak i napraviti klasu Uputstva. U njima bi trebalo objasniti mnoge stvari koje smo mi tokom rada "provaljivali" i koje su korisne za rad, npr. pravljenje sadržaja, pravljenje šablona, kategorizacija tekstova itd. Kako sada stvari stoje većina od tih informacija je razbacana po raznim stranama za razgovore i teško ih je naći. Dobro bi bilo da Vikipedija postane predusretljivija za korisnike koji slučajno lutajući internetom nabasaju na nju, a radi lakšeg i bržeg snalaženja potrebna su ova uputstva koja su dobro organizovana i povezana. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Značajna stvar je pravljenje interviki linkova (ka Vikipediji na drugim jezicima). Jedan od problema sa kojima se susrećemo jeste kako na engleskoj Vikipediji napraviti interviki link ka srpskoj Vikipediji koristeći ćirilično ime. Svako ćirilično slovo se onda kodira sa 4 cifre, tako je na primer slovo a jednako &#1072 itd. Dobro bi bilo napraviti i ovu listu kodova da bi svaki korisnik odavde lako mogao da postavi link na engleskoj Vikipediji do nas. Zar treba naglasiti koliko bi povećalo citiranost (i posećenost) srpske Vikipedije. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Što se tiče ćirilice i latinice, nadajmo se da će uskoro biti napravljen program koji automatski prevodi ćirilične strane u latinične. To je nepohodno, jer ovako nas pronalazi samo mali broj ćiriličnih pretraživača, a i kod njih mali broj korisnika postavlja ćirilične upite, naročito kada je u pitanju srpski jezik. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Mislim da nam je potrebno i više administratora, jer sada praktično samo dva administratora učestvuju na Vikipediji. Svako ko želi da se prijavi za administratora može to učiniti u odgovarajućem odeljku na strani o administratorima. --Djordjes 13:20, 8 Nov 2004 (CET)

Cirilica i latinica
Primetio sam u zadnje vreme da se vise ljudi zalaze za koristenje cirilice na internetu, tj. da se za lokalizaciju interneta i software-a za domace trziste koristi najvise cirilica. Sve je to lepo i ja se slazem ali mora da se nadje neko resenje ili da se radi korak po korak. Konkretno ovde na nasoj wikipediji imamo jedan mali problem :). Nemojte da zaboravite cinjenicu da imate puno nasih ljudio koji koriste internet a ne zive u srbiji. Dakle svi oni tj. vecina njih ima latinicu i ako bi zeleli da pisu cirilicu moraju je instalirati na svom kompjuteri ali i pored toga pisanje cirilice je tada veoma naporno jer nemaju cirilicni tastaturu, sto bi ih nateralo da pamte da je recimo slovo Ü = ć ili slovo Ö= lj itd... I mislim da ce wikipedia kad se dovoljno procuje naravno biti najvise posecivana od strane nase dijaspore koja kao sto rekoh koristi latinicu. Taj problem sam i ja okusio tj. kao sto vidite moji tekstovi su na latinici, nadam se da to nikom ne smeta. Postoji li ikakvo resenje za problem cirilice i latinice, ili cemo imati ovako mesane postove ? nenad 18.02.2005
Rešenje postoji. Kucaj slobodno latinicom, a neko će tvoj članak već ćirilizovati. Koliko znam Pokrajac nema ništa protiv da ćirilizuje latinični tekst. Samo piši. Vandal B 14:54, 18 Feb 2005 (CET)

Miloš kaže:

(Stavio sam podnaslov zbog lakše izmene.) --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Ja se sa svim što je Đorđe rekao -- slažem. Što se mrtvih linkova tiče, smatram da je bolje ispisati nešto na odgovarajućoj strani nego brisati. Pokušaću ponšeto što znam (ili pronađem) da upišem. --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Kategorizacija je, svakako, bitna. Štaviše, trebalo bi je čak i malo osmišljavati (na posebnoj stranici napraviti stablo kategorija, pa razmišljati o tome, osmišljavati kategorije i sl.). --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Pokušaću da i ja napišem neko upustvo. --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Program za automatsku transliteraciju ću ja napraviti. Nije problem u programu koji to radi, već u implemetaciji tog programa na botu. --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Odgovor za englesku Vikipediju je jednostavan upis linka ćirilicom, što sam čitač Veba transliteriše u sekvencu "&#n;", gde je n neki (dekadni) prirodni broj u okviru ćiriličke kodne strane u Unikodu (za druge jezike to može biti i drugi broj; i ASCII se može tako predstaviti. Ipak, sam čitač Veba će se snaći. A neko ko uzima linkove sa engleske Vikipedije, umnožiće ih sa mesta na kom link budemo stavili, tako da to nije problem. --Miloš 19:44, 8 Nov 2004 (CET)
Da, trebaju nam administratori. Pogotovu odgovorni administratori. Treba upisati i pravilo kojim se prestaje biti administrator (uzmimo, ako korisnik godinu dana nije ništa izmenio; ako se godinu dana nije bavio administracijom; engleska Vikipedija je znatno rigoroznija, možemo i nju slediti; itd. -- svakako, treba da osmislimo to zajednički). --19:44, 8 Nov 2004 (CET)

Problemi

Na ovom mestu treba da se nalaze problemi na koje nailazimo u radu i koje treba zajednički rešiti. Pošto se reše, prebacite ih u deo "Rešeni problemi". Bilo bi dobro da stavljate zaglavlje tri (tri puta znak jednako, "===") za svaki novi problem i da probleme pišete ispod ovog teksta.

Pisanje imena u odrednicama

Kad pišemo članak o nekoj ličnosti, obično kao naslov stavimo ime pa prezime. Tako je prirodnije, ali ipak u većini enciklopedija piše prvo prezime pa ime. Ovo može da oteža pretragu, pa kao rešenje predlažem da nastavimo ovako, ali da napravimo i po jednu redirekt stranicu; primer: članak - "Ivo Andrić", skretnica - "Andrić Ivo". Recite svoje mišljenje po ovom pitanju. Obradović Goran
- Dobra ideja. Mislim da će to poboljšati organizaciju i pretragu, jer je najbitnije da se članci ne dupliraju tj. da ne postoje i "Ivo Andrić" i "Andrić Ivo" sa različitim sadržajem. Za premeštanje strane su potrebna administratorska prava, ali za pravljenje prostih redirekcija postoji mali trik. Evo ovako, napraviš novu stranicu npr. Kristi Agata i onda za njen sadržaj ukucaš (doslovce) #Преусмери [[Агата Кристи]]. Rezlutat ovoga će biti da je stranica Kristi Agata direktno vodi (tj. link) na stranicu Agata Kristi. Za to čak ne trebaju ni administratorska preva, čak ne moraš biti ni prijavljen. To sam lično isprobao jer sam malopre napravio stranicu Andrić Ivo na opisani način. --Djordjes 12:32, 7 Sep 2004 (CEST)
  - Vezano za imena: Pravilno je pisati "Ivo Andrić" ili "Andrić, Ivo" (znači, mora zapeta posle prezimena). Enciklopedije obično imaju ovaj drugi oblik zbog lakše pretrage. Ipak, mi imamo softversku pretragu, pa je sasvim prihvatljivo ostaviti "Ivo Andrić". Što se tiče dupliranja, to se može rešiti ili redirekcijama (Mihailo Obrenović treba da ima redirekciju sa knez Mihailo; Milan Obrenović sa kralj Milan; Stefan Uroš (ne znam koji) Milutin sa kralj Milutin itd.) Naravno, uvek treba gledati u spisak strana i ispravljati ih. Kod Njegoša treba staviti grupnu stranu, od kojih bi jedna rekla da je to kraće ime za Petra II Petrovića Njegoša itd. (Dakle, malo sam dopunio ono što je Đorđe i rekao.) --Miloš 12:58, 7 Sep 2004 (CEST)
Kada još malo bolje razmislim mi stvarno ne dobijamo nešto time što ćemo dodati link "Andrić, Ivo" jer će softverska pretraga uvek naći i ako piše "Ivo Andrić". Međutim, gledajući kako se radi na drugim Vikipedijama (npr. bs) video sam da oni imaju po bar 4 prečice za svaki biografski tekst: ime prezime, prezime ime, pa sve to puta dva: sa našim slovima i bez naših slova (š,č,ć,đ,ž). Kod nas je dovoljno da osim glavnog članka postoji i ovaj "prezime, ime" link. Mada i ako nema, ne treba se sada oko toga mnogo opterećivati. Oko imena vladara iz dinastije Nemanjića, Obrenovića i Karađorđevića treba takođe uskladiti terminologiju. Mislim da je mnogo korisniji predlog koji je vezan sa predstavljanjem tekstova i na latinici. Ja sam svojevremeno mislio da bi u zaglavlju svakog teksta trebalo postaviti i njegov naslov napisan na latinici, onda mi je to izgledalo polovično i nedorečeno pa sam razmišljao kako bi Vikipedija funkcionisala uporedo i na ćirilici i na latinici, pa sam shvatio da i to nije moguće zbog mnogo faktora (ljudskog pre svega, i zato što je ovo Viki). I sada se stvarno kao spasonosno rešenje vidi to da imamo stranice naslovljene i na latinici koje su samo link (prečica, redirekcija) do onih na ćirilici. Tako da moj konačni stav jeste da je korisnije (zbog pretraživača) da imamo prečicu Ivo Andrić nego Andrić, Ivo. A mogli bismo onda i Ivo Andric, pa još onda sve tri napisane u formi "prezime, ime" pa da budemo još bolji od Bosanaca! :) --Djordjes 16:26, 7 Sep 2004 (CEST)

Ćirilica i latinica

Znam da ti se ovo neće svideti, ali sam svakako to morao jednom reći. A ionako izgleda da od administratora još samo tebe i mene drži volja za radom ovde... (Mada vidim da se u poslednje vreme određeni broj ljudi prijavio i radi intenzivno na Vikipediji, što je vrlo lepo.) Što se latinice tiče, imam tumačenje od strane rukovodstva Vikipedije po kom glasanje govori da treba uneti latiničke strane u smislu da latinicu želi značajna manjina i da se neuvođenje latinice može smatrati tiranijom većine. (Možeš pogledati i celokupno stablo razmene elektronske pošte tim povodom). Da, priključi se na listu obavezno. Usput, pošalji mi još jednom elektronsku poruku (nisam siguran koja je tvoja adresa) da ti dam pozivnicu za nalog na Google-ovoj pošti koja daje 1 GB prostora. (Pa ćeš ti moći posle da razdeljuješ pozivnice dalje.) --Miloš 18:56, 7 Sep 2004 (CEST)
E, sad i pre svega: uopšte mi se ne žuri sa uvođenjem latinice zato što je to popriličan posao ako to treba da radimo valjano. Pre svega, svako ko hoće pisati tekst latinicom ili ćirilicom a da pritom koristi neki drugi jezik koji se piše ćirilicom za citate ili literaturu i sl. -- mora to činiti na poseban način. A za to treba napisati uputstvo, staviti ga na dobro mesto itd. Preko toga, algoritam unosa strana pošto se preslove na latinicu nije jednostavan i moraću da menjam kod pywikipediabot-a ne bih li ga prilagodio našim potrebama... A onda na sve to i potreba da imamo latiničku odrednicu bez naših slova (koja bi morala biti zaštićena da neko ne bi brljao po stranama koje su neupotrebljive za preslovljavanje). --Miloš 18:56, 7 Sep 2004 (CEST)
Pa sada i da kažem šta me je skoro nagnalo da intenzivnije razmišljam o ovome, čak i da ostavim po strani ma koji opšti razlog tipa: i latinica je deo srpske kulture... Prvo i najmanje značajno, imaćemo tri puta više strana. To nas lako uskoro može uvesti među prvih deset Vikipedija, a sličan primer je kineska Vikipedija koja ima naporedo strane na tradicionalnom i jednostavnom kineskom. E, sad dolaze ozbiljniji razlozi koji se upravo tiču indeksiranosti: Kada Projekat Rastko bude ukinuo svoje latiničke strane (a i Nikola i Strahinja su govorili sa pozicija na kojima je Rastko), onda ćemo moći da pokrećemo neku filozofsku temu vezanu za (ne)upotrebu latinice. Do tada stvar je jasna: latiničke strane donose značajno veći i funkcionalniji stepen indeksiranosti. Čak i sebe vrlo često hvatam kako na Google-tu ili gdegod drugde tražim neki pojam na srpskom čak i bez naših latiničkih slova i čudim se kako mi u određenom slučaju ne ide (uzmimo, kad tražim imena ulica na Planu plus ili neki broj telefona na Telekomu). Znači, ljudi očekuju da na neku pretragu (uzmimo, pretraga po terminu "književnik" koja će moći da se nađe unutar imena skoro svakog našeg pisca) dobiju određeni broj odgovora. U slučaju nekog opšteg pojma, a kako ti predlažeš, srpska Vikipedija će dati samo opšti pojam i ništa više. Za to vreme će sajtovi sa latiničkim stranama dati mnogo veći broj pogodaka. I, još jedna stvar koja se ne sme zanemariti: pre neki dan sam razgovarao sa jednim prijateljem koji živi van Srbije a koji mi je rekao da je na Zapadu retka pojava da neko ko nije sa ovih prostora sebi instalira ćirilicu. To donosi nekom ko ode da surfa po nekom internet-kafeu to da mu je srpska Vikipedija neupotrebljiva. A to nam, svakako, nije cilj. --Miloš 18:56, 7 Sep 2004 (CEST)
U svakom slučaju, stvari nisu jednostavne i zahtevaju smislen i pažljiv rad. Ajd, pa reci šta ti misliš o svemu ovom. --Miloš 18:56, 7 Sep 2004 (CEST)
- Dobro bi bilo da ćirilica ostane prvo pismo i da se samo na njoj menjaju i pišu stranice na srpskoj Vikipediji. Video sam da tvoj predlog da se postavi još jedan domen (sp) za latinicu nije uspeo da prođe, ne znam kako su rešili problem sa kineskim (tradicionalni i savremeni) i sa engleskim (običan i simpl). Ako oni misle da je moguće napraviti sistem tako da se menjaju samo stranice na ćirilici koje se dalje automatski prevode u latinicu i "simpl" latinicu onda treba razmisliti o tome kako da se izvede. Možda ovo i jeste dobro rešenje jer bi time ćirilica sačuvala svoje prvenstvo, a bili bi zadovoljni i oni koji na svom računaru ne mogu da čitaju ćirilicu. Mislim da je cilj svake informacije da dođe do što većeg broja ljudi, pa tako i cilj ove enciklopedije. Ako bi to bilo ovako kako sam rekao, onda nisam protivnik prisustva latiničnih strana, baš kao što ih imaju i Projekat Rastko ili sajt Srpskog nasleđa. Međutim postoji bojazan da neće biti sve zaista ovako. Pre svega ova zamisao možda ne može tek tako jednostavno da se izvede u praksi i za to treba više stručnosti, ljudi i vremena. Druga stvar što i kada se to sve ovako odradi može doći neko da kaže "a što ne mogu da se menjaju i latinične strane, kada je ovo Viki?", to je logično pitanje i onda opet glasanje i da ne bi došlo do "tiranije većine" moramo i na to pristati, a time smo zeznuli stvar. Mislim da je to bio imlicitan razlog zašto ti nisu odobrili novu "sp" Vikipediju sa zaštićenim stranicama na latinici. Ja bih voleo kada bi se u diskusiju uključio i Nikola zato što je on ovde ipak administrator i zato što znam da je dovoljno stručan i da se bavi ovom problematikom (sa Distrubiranih korektora ga virtuelno poznajem), a isto tako bilo bi dobro pitati i ostale saradnike Vikipedije. Ne bih voleo da ovako krupna pitanja ja i ti rešavamo sami. --Djordjes 10:53, 8 Sep 2004 (CEST)
  - Ono što svakako možemo da konstatujemo jeste da se ASCII-jem ne mogu pisati tekstovi. (Tekstovi bi se mogli pisati dualom ili qwyx-om, ali, svakako, nećemo još komplikovati stvari. Uostalom, ko nema ni našu latinicu, može koristiti Vučka da prebaci prvo tekst u ćirilicu, a onda da vrati u latinicu.) E, dalje... Što se tiče odnosa ćirilice i latinice, tu, svakako, smatram da tu treba slediti zvaničnu jezičku politiku (osim ako ne postane sumanuta u ma kom pravcu, u šta sumnjam): Ćirilica je prva i to se odražava kroz njeno stavljanje na prvo mesto i kroz korišćenje tamo gde se ne mogu koristiti dva pisma (današnji interfejs Vikipedije u ovom slučaju). Ostalo se tiče stvaranja preduslova za nesmetano transliterisanje, a pre svega se sastoji u minimumu poštovanja sintakse od strane onih koji pišu tekstove; a to važi i za one koji unose u tekstove izvorne oblike nesrpskih ćiriličkih reči, što mora ostati napisano ćirilicom. (Napisaću uputstvo za to.) Time bismo čak i mnogo više dobili jer bi se našem radu pridružio veći broj ljudi koji prevashodno pišu latinicom (ja sam puno obrazovanih ljudi po Beogradu video koji ne konstatuju ćirilicu, što je, svakako, njihova mana, ali i naš problem u određenom smislu jer se neudovoljavanjem omogućavanja uslovno ravnopravnog korišćenja latinice odbijaju ti ljudi od srpske Vikipedije). Kakogod, svakako je da nećemo krenuti u neku opširniju akciju dok ne napravimo oruđa (a to se mora čim pre!). E, a kad su kineska i jednostavna engleska Vikipedija u pitanju: ovima drugima se može da naprave i mali milion svojih dijalekatskih Vikipedija. Kinezima se ne može, pa trpaju i tradicionalni i jednostavni kineski na istu Vikipediju. Pravo da ti kažem, moja je procena da ćemo mi vrlo skoro dostići oko 7.000 članaka. Pa, ako je njima prihvatljivo da srpska Vikipedija ima mesto 7.000 članaka 21.000 članaka, neka im :) I mi ćemo imati još neke koristi od toga. --Miloš 13:52, 8 Sep 2004 (CEST)

Mej dej

Đorđes gore reče da bi voleo da ćirilica ostane prvo pismo, što je bilo razlog ovog mog javljanja. Ono što vidim da se dešava na sr viki doživljavam kao nešto neprijatno. Ja bih to nazvao latinizacijom srpske vikipedije. mogu da svatim Milošova objašnjenja o praktičnosti, većoj dostupnosti mnogi nemaju instaliranu ćirilicu), povećanju broja strana čime se visoko dižemo po rejtingu u odnosu na druge vikipedije. Gledajući kratkoročno i dugoročno na razvoj ili još bolje na opstanak ćirilice na ovoj vikipediji, slika mi je prilično pesimistična. Naivno počinjanje sa prebacivanjem srpskih strana na latinične, zbog povezivanja sa drugim vikipedijama (Slovenci će nas lakše čitati), nastavlja se i sa latiničnim linkovanjem, odnosno na unutrašnje linkovanje pojmova u nekom tekstu na latinične strane. Mislim da se sada i ovde pojavljuje kritični momenat koji ukazuje na opasnost opstanka osnovne ideje srpske vikipedije, a to je Srpski jezik. (Jezik po definiciji podrazumeva jedan govor i jedno pismo, sve ostalo je ekvilibristika). Sledeći korak koji vidim ka propasti je početak linkovanja sa latiničnih strana na latinične strane koje nemaju svoj srpski prevod. Kad se to bude desilo, nažalost nadam se uskoro, to će značiti sunovrat srpske vikipedije. :domatrios 09:31, 9 Sep 2004 (CEST)
- Nemoj biti tako zabrinut. Klima je takva da je ostanak ćirilice kao "jednakije" od latinice zabetoniran. Ne postoji značajna politička snaga koja se za drugo zalaže. Sve što ne može biti urađeno duplo, biće urađeno ćirilicom. Napisaću i uputstvo kako to činiti. ... Vidi, tokom devedesetih godina, kada je retkost bilo naći štampu (knjiga) ćirilicom, a kamoli dobru štampu ili štogod na Internetu ili računarima uopšte, intenzivno sam se borio za to da se srpska ćirilica očuva. Ipak, čak i ako govorimo od poslednjih šezdeset godina (iako su Srbi još u 6-7 veku koristi latinicu na jadranskom prijmorju, što znači da je latinica prvo pismo koje su Srbi koristili u poznatoj/opšteprihvaćenoj istoriji), latinica je deo srpske kulture i i nju treba očuvati. To nam daje veliku civilizacijsku prednost: bliske su nam i zapadna i istočna kultura. --Miloš 14:57, 9 Sep 2004 (CEST)

Kuda idemo?

Kao jedan od glavnih razloga za paralelno uvođenje latinice spominjete to što će se tako povećati broj članaka na našoj vikipediji. Da, pisaće da naša vikipedija ima ne-znam-ti-ja-koliko stranica, ali će ona kvalitativno ostati ista (ako uzmemo u obzir da svako ko zna srpski - zna i ćirilicu, a i ako ne zna (a takvih nema), neće mu pasti kruna sa glave da nauči - ja sam letos jednog prijatelja, Engleza naučio da čita ćirilicu za nekih 5 min.)! Ja sam mislio da se mi ovde bavimo nekim altruističkim, prosvetiteljskim poslom, a ne takmičenjem u kvazi-hiperprodukciji članaka (neko je ovde malo zamenio teze). Pa isto tako možemo da napišemo skript koji će da kreira naslove stranica (tipa: aaa, aab, aav, ..., ššš!) i da za mesec dana prestignemo englesku vikipediju! Ako mislite da je cilj samo što više stranica, obevestite me pošto ne želim da imam udela u takvom projektu - pa vi onda prevodite srpsku ćiriličnu vikipediju u srpsku latiničnu vikipediju. A ako je cilj da naša vikipedija bude najbolja (po sadržaju), onda predlažem da sve snage skoncentrišemo na ćirilicu, jer smo konačno zagrizli kako valja. Obradović Goran
- Glavni razlog nije hiperprodukcija, već: (1) pretraga: najveći broj ljudi na pretrazi kuca latinicom (uporedi šta ćeš i koliko pogodaka dobiti ako pod navodnicima na Google-tu otkucaš "Radoje Domanović", "Radoje Domanović" i "Radoje Domanovic"); (2) velikom broju ljudi, a pitanje je da li je to čak i većina, latinica je osnovno elektronsko pismo. Hiperprodukcija je nuzproizvod toga što neće da nam daju novi, latinički projekat. --Miloš 19:05, 12 Sep 2004 (CEST)
Što se tiče ćirilice i latinice i "jednostavne" latinice evo još jednog dodatnog komentara. Kada sam ja naveo primer odrednice "Radoje Domanović", nju je Google stavljao na prvo mesto u ćiriličnoj pretrazi. Naravno nijedna latinična pretraga nije mogla da nađe ovaj članak na Vikipediji. Sada međutim primećujem da je neko ovu stranicu "odjavio" sa Google-a i on je uopšte ne nalazi. Tačnije on pronalazi ona mesta na našoj Vikipediji gde se pominje Radoje Domanović, npr. u spisku ljudi ili na mojoj stranici, međutim ne nalazi i stranu Radoje Domanović. Druga značajna stvar je to da mislim da sada ne treba ručno pisati i prebacivati tekstove sa ćirilice na latinicu, zato što se onda ćirilična i latinična verzija mogu svaka za sebe dalje menjati, što nije poželjno. Dobro bi bilo da se napravi neki program koji bi omogućavao da stranice na latinici budu sve zaštićene za pisanje i da se samo strane na ćirilici menjaju. Kada se promeni neka ćirilična strana onda prilikom snimanja trebalo bi da se automatski napravi i latinična verzija sa odgovarajućim izmenama. Ovo bi trebalo uraditi veoma profesionalno, time bi srpska Vikipedija zadržala ćirilicu kao prvo i osnovno pismo na kom se pišu i menjaju tekstovi. Ko nema instaliranu ćirilicu i ne može da čita ćirilične tekstove mogao bi da čita na latinici. Ovo je posebno dobro i zbog pretraživača jer mnogi od njih uopšte nemaju podršku za ćirilicu. Ovakvim postupkom svi samo dobijamo, a enciklopedija ostvaruje svoju misiju jer informacije postaju dostupnije i citiranije. A za "jednostavnu" latinicu otom-potom, kažite šta mislite o tome, možda bi se isti principi mogli primeniti i na nju. S tim što bi ovakva tro-zastupljenost verovatno bila ovde prvi put zabeležena kod nas, ali kad se radi u dve verzije možda neće biti nemoguće uraditi i u tri. --Djordjes 13:18, 15 Sep 2004 (CEST)
U nekim ranijim svojim razmišljanjima, dok još nije bila prihvaćena mogućnost postojanja stranica i na latinici, ja sam razmišljao da se postave samo latinični naslovi odrednica koji bi bili samo redirekcije na ćirilične članke. Tada za neke članke koji se isto zovu na ćirilici i na latinici nije bilo potrebe da se prave redirekcije. To su na primer godine, koje i sada čine veliku većinu članaka na srpskoj Vikipediji. Međutim sada postaje zanimljivo pitanje kako napraviti teskt npr. 2004 i na ćirilici i na latinici, i koja imena im dati. Za nazive tipa Ivo Andrić i Ivo Andrić ovakav problem ne postoji. --Djordjes 13:18, 15 Sep 2004 (CEST)

Brisanje i problematični tekstovi

Pogledajte stranicu log brisanja na kom ćete naći stranice koje sam vratio iz statusa obrisanih. Sve te stranice mogu stajati, ali ih je potrebno klasifikovati. Uzmimo, ako imamo tekst Eme Goldman "Ljubav i brak", to bi trebalo stajati pod naslovom "Ema Goldman, Ljubav i brak" jer to predstavlja njeno viđenje stvari, a ne opšteprihvaćeno razmišljanje o ljubavi i braku. Slično stoji za niz drugih stranica. Neke su pisane samo velikim slovima, treba ih pomeriti u normalno ispisane; neke imaju pravopisne greške u naslovima; neke ovo neke ono. Treba se o svemu tome pobrinuti. I, naravno, ne treba brisati nešto što bogati Vikipediju. --Miloš 23:15, 17 Jul 2004 (CEST)
Pronašao sam neke antisemtiske tekstove. To ne bi smelo da se pojavljuje u obliku u kom se pojavljilo na stranici koja je opisivala jugoslovenski komunizam a u delu o ruskoj revoluciji "nije bilo Rusa, ali je svakako bilo Jevreja". Lično, nemam ništa protiv objavljivanja i najluđih teorija i hipoteza na svojim mestima (uzmimo, neki sajentolog napiše tekst o ideologiji Sajentološke crkve ili nam neki nacista ispiše o ideologiji nacizma), ali, u tekstovima koji opisuju neke događaje sa nekakvog "objektivnog" stanovišta -- ne sme biti politički nekorektnog govora, izazivanje rasne, verske i druge netrpeljivosti itd. To nije moralističko zanovetanje, već civilizacijska norma. Elem, taj tekst sam naknadno obrisao i mrzi me da ga vraćam. Preko toga je i krajnje nepismen. Nikola, možeš ga ti vratiti, s tim da je potrebno poprilično toga ispraviti u tom tekstu. --Miloš 23:15, 17 Jul 2004 (CEST)
Verujem da problematičnih tekstova ima još. S tim što je brisanje tekstova poslednja stvar koju treba preduzeti. Nikola i Avala su dali lepe primere ispravljajući seksistički i navijački tekst u korektan tekst. --Miloš 23:15, 17 Jul 2004 (CEST)
Bilo je još nekih predloga, ne mogu svih da se setim. Hajde, pa ispišite svoje predloge ovde pa da radimo na njima. --Miloš 23:15, 17 Jul 2004 (CEST)

Pozdrav momci. Eto ja sam napravio uzorak kako bi to moglo izgledati. Jednostavno u osnovnu ćiričnu stranu staviš link do latinice zatim ćirilični tekst iz opcije EDIT iskopiraš u program WORD konverziju koji možete snimiti sa veze http://www.cirilica.org/programi/yucnv98e.zip i zatim odradite pretvaranje koje ubacite u latiničku stranicu. Vidi beli luk i beli luk.

Поздрав.--Jablan 11:49, 8 Сеп 2004 (CEST)

Treba voditi malo više računa o preslovljavanju. Mada je iz ćirilice u latinicu znatno lakše, desilo se upravo ono što sam i pretpostavio da će se desiti. Na stranici Srbija dva puta je napisano latinicom "Republika Srbija". To, naravno, nije ništa strašno (ja sam već ispravio), ali govori o tome da treba paziti kako se preslovljavaju tekstovi. Preko toga, i gore sam naveo link, Vučko je bolji za naše potrebe od svih makroa u Vordu. Imaš verziju u programskom jeziku JavaScript, pa ako imaš savremeni Firefox ili Internet Explorer 5 ili noviji, možeš bez problema da za konvertor koristiš čitač Veba umesto Vord. (Samo spusti stranu "jsvucko.html" ili je otpakuj iz paketa.) --Miloš 14:32, 8 Sep 2004 (CEST)

Esperanto

Prvi problem sa autorskim pravima na Vikipediji pojavio se na stranici Esperanto. Tamo sam postavio napomenu sličnu onoj na engleskoj Vikipediji. Nažalost nisam siguran u status tog teksta jer je samo iskopiran sa drugog vebsajta koji nije zvanični vladin materijal.

Avala 19:48, 22 Jul 2004 (CEST)

Urađeno

Ja sam završio rad na realizmu u književnosti. Ostalo je još samo par neurađenih stvari (Gi de Mopasan i još par) ali ne moram ja sve, ne mora sve sad. Sve je vrlo kvalitetno urađeno, 100% tačno... Nisu dodate nikakve veze...

Za dva dana napisao sam tri nova članka: 1. Miloš Crnjanski; 2. Džejms Džojz (Džems Džojs) i 3. Vrbica - selo u Livanjskom polju. Molim vas, sve primedbe i sugestije pišite na mojoj ličnoj stranici. Pozdrav, Pokrajac

Formalna gramatika

Petar Kropotkin - "O smislu osvete: O moralnom uticaju zatvora na zatvorenike" - ćirilizovano

Rešeni problemi

Nadam se da je Esperanto sad skinut sa popisa poslova. Kako da linkujem sliku sa engleske stranice na našu? bonzo 13:51, 26 Nov 2004 (CET)

Evo sam i da odgovorim. Nikako moraju da budu u našem folderu.