Википедија:Transkripcija sa grčkog jezika

Transkripcija imena iz novogrčkog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem novogrčkog jezika sličan je onom srpskog, a olakšavajuća okolnost je i ta što postoji viševekovna tradicija transkripcije ovog jezika. Naime, prva imena prilagođavana slovenskim jezicima (sistem su osmislili Ćirilo i Metodije u devetom veku) potiču baš iz ovog jezika. U daljem tekstu nalaze se relevantna pravila.

Osobenosti

uredi

Novogrčka imena po pitanju transkripcije zahtevaju sasvim drugačiji pristup u odnosu na ona starogrčka. Sistemska transkripcija kod njih se načelno ne primenjuje, već se u obzir uzima novogrčki glasovni sistem. Naravno, ovo ne važi za već usvojena (tradicionalna) geografska imena kao što su Mikena, Olimp, Epir, Lezbos, Kipar, Krit, Solun, Krf, bez obzira na to kako glase u današnjem grčkom (Mikines, Olimbos i slično).

Ako za neko ime ne postoji tradicionalna transkripcija, primenjuje se prvenstveno fonološki postupak. U ličnim imenima nije potpuno isključena ni upotreba pojedinih adaptiranih tradicionalnih oblika (npr. Konstantin umesto doslovnog Konstantinos), ali je glavno pravilo, što naročito važi za prezimena, da se polazi od novogrčkog izgovora (u kojem inače ima dosta promena u odnosu na starogrčku ortoepiju).

Opis sistema

uredi

Grčko pismo se sastoji od 24 slova, od čega je 7 samoglasnika i 17 suglasnika. Polazeći od savremenog pisma i pravopisa, u srpski jezik se osnovna slova alfabeta prenose na sledeći način:

  • A α (άλφα — alfa) — kao glas A — (αεροδρόμιο [aerodromio], aerodrom)
  • Β β (βήτα — beta, vita) — kao glas V — (βιολί [violi], violina)
  • Γ γ (γάμμα, γάμα — gama) — kao glas G[a] — (γραμμόφωνο [gramofono], gramofon)
    • izuzetno kao J ispred i, e — (γιαούρτι [jaurti], jogurt)
  • Δ δ (δέλτα — delta) — kao glas D — (δραχμή [drahmi], drahma)
  • Ε ε (έψιλον — epsilon) — kao glas E — (έπος [epos], ep)
  • Ζ ζ (ζήτα — zeta, zita) — kao glas Z — (ζουμπούλι [zumbuli], zumbul)
  • Η η (ήτα — eta, ita) — kao glas I — (ηγούμενος [igumenos], iguman)
  • Θ θ (θήτα — teta, tita) — kao glas T — (θέατρο [teatro], pozorište, teatar)
  • Ι ι (ιώτα — jota) — kao glas I ispred suglasnika — (Ιταλία [italia], Italija)
    • kao glas J ispred samoglasnika (Ιανουάριος [januarios], januar)
  • Κ κ (κάππα — kapa) — kao glas K — (κρεβάτι [krevati], krevet)
  • Λ λ (λάμδα — lambda) — kao glas L — (λεμόνι [lemoni], limun)
  • Μ μ (μι — mi) — kao glas M — (μουσείο [musio], muzej)
  • Ν ν (νι — ni) — kao glas N — (νόμισμα [nomisma], novac)
  • Ξ ξ (ξι — ksi) — kao dva glasa KS — (ταξί [taksi], taksi)
  • Ο ο (όμικρον — omikron) — kao glas O — (ορχήστρα [orhistra], orkestar)
  • Π π (πι — pi) — kao glas P — (πάρκο [parko], park)
  • Ρ ρ (ρω — ro) — kao glas R — (ραδιόφωνο [radiofono], radio)
  • Σ σ, ς (σίγμα — sigma) — kao glas S — (σαπούνι [sapuni], sapun)
  • Τ τ (ταυ — tau, taf) — kao glas T — (τηλέφωνο [tilefono], telefon)
  • Υ υ (ύψιλον — ipsilon) — kao glas I — (υπομένω [ipomeno], trpeti)
  • Φ φ (φι — fi) — kao glas F — (φωτογραφία [fotografia], fotografija)
  • Χ χ (χι — hi) — kao glas H — (χίλια [hilia], hiljada)
  • Ψ ψ (ψι — psi) — kao dva glasa PS — (ψυχή [psihi], duša)
  • Ω ω (ωμέγα — omega) — kao glas O — (ώρα [ora], vreme).

U situacijama kada se dva suglasnika nalaze jedan kraj drugog (γραμμόφωνο, θαλασσα), uvek se izgovaraju i prilagođavaju kao jedan glas (gramofono, talasa). Glasovi η, ι, υ se u savremenom grčkom izgovaraju na isti način, kao srpsko i (u starogrčkom izgovor je, redom, bio e, i, u). Glasovi ο i ω se takođe izgovaraju na isti način, oba kao o (u starogrčkom omega označava dugo o). U grčkim rečima naglašen je obično samo jedan slog, prema pravopisu naznačen akcentovanim glasom, a koji se pri transkripciji zanemaruje.

Diftonzi se sastoje od dva samoglasnika koji se izgovaraju kao jedan glas. U grčkom jeziku to su:

  • αι — kao glas E — (αρχαιολόγος [arheologos], arheolog)
  • οι — kao glas I — (οικογένεια [ikogenia], porodica)
  • ει — kao glas I — (εικόνα [ikona], slika, ikona)
  • αυ — kao AF ispred bezvučnih suglasnika — (αυτοκίνητο [aftokinito], automobil)
  • αυ — kao AV ispred zvučnih i sonanta — (αυλή [avli], dvorište)
  • ευ — kao EF[b] ispred bezvučnih suglasnika — (ευχαριστώ [efharisto], hvala)
  • ευ — kao EV ispred zvučnih i sonanta — (Ευρώπη [evropi], Evropa)
  • ου — kao glas U — (κουτί [kuti], kutija)

Kombinacije suglasnika se sastoje od dva suglasnika koji se izgovaraju kao jedan glas. U grčkom jeziku to su:

  • μπ — na početku reči kao B — (μπαλκόνι [balkoni], balkon)
    • u sredini reči kao MB — (λάμπα [lamba], lampa)
  • ντ — na početku reči kao D — (ντίσκο [disko], diskoteka)
    • u sredini reči kao ND — (μανταρίνι [mandarini], mandarina)
  • γκ — na početku reči kao G — (γκαλερί [galeri], galerija)
    • u sredini i na kraju reči kao NG — (πάρκινγκ [parking], parking)
  • γγ — uvek kao NG — (Αγγλος [anglos], Englez)
  • τσ — kao C — (τσιγάρο [cigaro], cigareta)
  • τζ — kao DZ — (τζιν [dzin], džin)

Napomene

uredi
  1. ^ U tački 193. (str. 167), Pravopis navodi: „Grčka gama se ispred vokala prednjeg reda [i, e] izgovara kao j, a u drugim slučajevima kao zvučni velarni spirant, koji bi se mogao prenositi našim [srpskim] g, event. h. Ipak će biti povoljnije da u transkripciji Γ idemo za pismom, naročito zbog imena od osnove Georg-; npr. Georgijadis po fonetskoj transkripciji bilo bi Jorjijadis.“ Međutim, ostaje nejasno da li normi pripadaju imena kao što su Jorgos (Γιώργος) i Janis (Γιάννης), odnosno da li su nepravilna, ukorenjena ili je ovo još jedan od propusta u Pravopisu.
  2. ^ Izuzetno se ευ, radi lakšeg izgovora, u krajnjem slogu pretvara u eu (npr. Odiseus za Οδυσσεύς umesto Odisefs).

Literatura

uredi
  • Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: klasična i internacionalna leksika”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 166-167. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  • Jelić Kuburidu, Marica (2010). Srpsko-grčki i grčko-srpski rečnik sa osnovama gramatike grčkog jezika i pravilima prilagođavanja srpskom jeziku. Beograd. ISBN 978-86-7978-023-2.