Википедија:Transkripcija sa poljskog jezika

Transkripcija imena iz poljskog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem poljskog jezika veoma je sličan srpskom, tako da se nije pojavilo više otvorenih problema, ali ipak ima grafija za čiju je ispravnu transkripciju potrebno i bliže poznavanje pravopisa i fonetike ovog slovenskog jezika.

Osobenosti

Što se tiče osobenosti, u pisanju poljskih imena najsloženiji je problem prenošenja poljskih mekih prednjonepčanih frikativa ś, ź, koji fonološki odgovaraju srpskim dijalekatskim konsonantima u primerima poput s'ekira (šjekira), koz'i (kožji). Ustaljeni oblici imena sa ovim glasovima, koje je propisivala i ranija norma, podrazumevaju prenos ovih glasova srpskim s, z ispred samoglasnika (tako i obično s, z pred i), o čemu svedoče primeri Krasicki, Kazimjež, Sjenkjevič, Zjelinjski. Međutim, Pravopis iz 1960. predviđa da se i u ostalim položajima ovi glasovi prilagode kao s, z, dok su izuzeci bili ść, śl, źl sa vrednošću šć, šl, žl.

Međutim, gledajući iz današnjeg ugla, nema potrebe da se izuzimaju grupe śl, źl, tako da će one po savremenoj normi biti sl, zl (sa tradicionalnim izuzetkom Šlonsk za Śląsk). Digraf ść ostaće, pak šć, kao i glasovno jednaka grafija śc(i), u primerima tipa Košćan (Kościan). S druge strane, završno ś, ź bolje je prenositi kao š, ž (sa izuzetkom prezimena Los od Łoś, prema odgovarajućem zoonimu). To su, dakle, modifikacije starog sistema.

Poljska afrikata dz prilagođava se srpskim dz, osim u slučajevima kada se jednači po zvučnosti (tada je c) ili nalazi u grafiji dzi (tada je đ). Ranija norma predviđala je zamenu sa c i na kraju imena (npr. Gruđonc), ali je ovaj izuzetak vremenom izgubio opravdanje. Otuda je ipak ispravno pisati Gruđondz, Ksjondz nego obezvučeno Gruđonc, Ksjonc za poljsko Grudziądz, Ksiądz. Naime, pisanje c gubi opravdanje, jer krajnje dz nestaje u zavisnim padežima.

Na kraju, poljsko ó se prema Pravopisu iz 1960. prenosilo katkad kao o, a katkad kao u, zavisno od toga održava li se u zavisnim padežima ili se smenjuje običnim o. Opravdano je uprostiti ovaj postupak i zamenjivati ga redovno sa o, čime se obnavlja izvornija struktura reči, a čemu svedoče primeri Gora, Novogrodek (Góra, Nowogródek).

Opis sistema

Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:

Ą — trans. on (polj. Raciąż — Raćonž) usneno om (polj. Dąbrowski — Dombrovski) CH, H — trans. h (polj. Wojciech — Vojćeh) СI — trans. ći (polj. Franciszek — Franćišek) predvok. ć (polj. Cieplice — Ćeplice) CZ — trans. č (polj. Szczecin — Ščećin) Ć — trans. ć (polj. Ćwieczek — Ćvječek) DZ — trans. dz (polj. Międzylesie — Mjendzilesje) DZI — trans. đi (polj. Brodziński — Brođinjski) predvok. đ (polj. Dzieduszycki — Đedušicki) DŹ — trans. đ (polj. Łódź — Lođ) DŻ — trans. dž (polj. Dżunkowski — Džunkovski) Ę — trans. en (polj. Węgierski — Vengjerski) usneno em (polj. Dębicki — Dembicki) I — trans. j (polj. Opieński — Opjenjski) inostrano i (polj. Juliusz — Julijuš) L, Ł — trans. l (polj. Bolesław — Boleslav) Ń — trans. nj (polj. Poznań — Poznanj)

NI — trans. nji (polj. Brodnica — Brodnjica) predvok. nj (polj. Zbigniew — Zbignjev) Ó — trans. o (polj. Kraków — Krakov) RZ — trans. ž (polj. Grzegorz — Gžegož) bezvučno š (polj. Krzeszowice — Kšešovice) SI — trans. si (polj. Krasiński — Krasinjski) predvok. sj (polj. Sienkiewicz — Sjenkjevič) SZ — trans. š (polj. Warszawa — Varšava) Ś — trans. s (polj. Świdnica — Svidnjica) pred ć i krajnje š (polj. Zamość — Zamošć) W — trans. v (polj. Wieniawski — Vjenjavski) Y — trans. i (polj. Gdynia — Gdinja) ZI — trans. zi (polj. Kazimierz — Kazimjež) predvok. zj (polj. Zieliński — Zjelinjski) Ź — trans. z (polj. Kniaźnin — Knjaznjin) pred đ i krajnje ž (bez onomastičnih primera) Ż — trans. ž (polj. Żywiec — Živjec)

Poljsko rz po pravilu je ž (Gžegož, Andžej — Grzegorz, Andrzej), ali se iza bezvučnih suglasnika obezvučuje u š (Vjepš — Wieprz). Što se tiče nazalnih (nosnih) vokala ą, ę. U opštem slučaju, oni predstavljaju foneme slične srpskom он, ен. Međutim, kada se nađu ispred usnenih suglasnika p, b jednače se po mestu tvorbe, te izjednačavaju sa om, em. Otuda slede transkripcije prezimena Dombrovski, Dembicki (a ne Donbrovski, Denbicki).

Dalje, poljsko i između suglasnika i samoglasnika predstavlja odraz pozicionog umekšavanja suglasnika, te se prenosi kao j. Otuda se i predvokalsko si, zi prenosi kao sj, zj, dok kod ci, dzi, ni dodatno dolazi i do jotovanja, te je prilagodba ć, đ, nj. Ispred suglasnika i na kraju reči, kada je i slogotvorno, transkribuje se prosto si, zi, ći, đi, nji. U imenima stranog porekla, pak, grupe ia, ie, iu, io biće ija, ije, iju, io (Julijan, Ciprijan, Gabrijel, Julijuš).

Poslednje, valja ponoviti da se završno ś, ź transkribuje kao š, ž, dok je u ostalim slučajevima s, z. Međutim, ova dva meka konsonanta će se kao š, ž prenositi i ispred odgovarajućih prednjonepčanih afrikata (ć, đ). Drugim rečima, izbegava se spoj glasova sć, zđ. Ovo utiče i na obično s, z, te otuda transkripcija Žđislav (Zdzisław).

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: poljski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 211-212. ISBN 978-86-7946-079-0.