Vila Laurentin

Vila Laurentin je jedna od vila Plinija Mlađeg u blizini Rima. U oblasti La Palombara, u mestu Kastel Fuzano jugozapadno od Rima, 1713. iskopan je deo vile za koju se predpostavlja da je Laurentin vila Plinija Mlađeg koju je opisao u svojim pismima (Epistulae II, 17) i koja je nekada bila bliže morskoj obali nego što je danas zbog povlačenja mora u toj oblasti. Laurentin je potpuno različit od Plinijeve vile Tusci. Ona je istovremeno villa suburbana i villa rustica, nedaleko od Rima tako da je vlasnik mogao da dođe do nje uveče posle rada u gradu. Objekti su raspoređeni tako da je sve utilitarno orijentisano ka kopnu, a zgrada u kojoj se živi gleda na more. Plinije kaže da je mesto vrlo povoljno sa komunalnog aspekta, a vilu nije skupo održavati.

Andre Filibjen (1706):
Plan Plinijevog Laurentina
Vinčenca Skamozija iz 1615.

Mogući izgled vile prema
Fridrihu Avgustu Krubsakiusu iz 1760.

Arheološke iskopine vile.

Plinijeva vila Laurentin
(drvorez, 1890).

Ostaci peristila sa lukom.

Podni mozaici u nekadašnjem enterijeru vile.

Arheološke iskopine vile

Na severu je peristil (a) sa portikom dostupan sa zapada. Zidovi su sa mrežasto postavljenim malim rombičnim opekama (opus reticulatum) karakterističnim za drugu četvrtinu prvog veka nove ere. Portik (b) okružuje vrt sa bazenom (c) u centru. On je sa dvostrukim redom stubova pokrivenih malterom u kome su rebra. U kasnoantičkom periodu izgrađena je balustrada između unutrašnje kolonade. Luk na unutrašnjoj kolonadi vodi ka prostranoj odaji možda trpezariji (d).

Plinijev opis vile i vrta

U odgovoru prijatelju Galu Plinije piše:

„ Kažeš da si iznenađen zbog moje zaljubljenosti u imanje Laurentin, ili Laurentian ako više voliš. Prestaćeš da se čudiš kada ti opišem čari vile, lepotu pozicije, pogled na potez obale ...

Teren za vežbe je oivičen šimširom ili ruzmarinom, gde šimšir ne raste dobro. On uspeva zadivljujuće dobro kada je zaklonjen zgradama, ali gde je potpuno izložen vetru, lošem vremenu i uticaju mora, čak i na većem odstojanju, kržlja. U unutrašnjem prstenu vežbališta je lepa, senovita aleja sa vinovom lozom, koja je meka i ugiba se čak i pod bosom nogom. Sam vrt je prekriven brojnim stablima duda i smokve, zemljište je posebno pogodno za ovo drveće, ali ne odgovara mnogo drugim vrstama. Na ovoj strani, je trpezarija udaljena od mora ali sa pogledom kao da je na samoj obali. Pozadi je zatvorena dvema dnevnim sobama, sa čijih prozora se mogu videti ulaz u vilu sa puta i drugi vrt, bogat kao prvi, ali ne u toj meri dekorativan. Duž njegove strane pruža se pokriveni portik, dug skoro kao zgrada ...

Ispred portika je terasa sa stazama ispunjena mirisom ljubičica. Portik zračenjem podiže temperaturu, i zadržava toplotu lomeći snagu severnog vetra. Zato, koliko je toplo ispred, toliko je hladno iza. Na isti način kontroliše jugozapadne vetrove, kao i sve ostale, bez obzira iz kojih pravaca duvali, zagreva ih i zaustavlja ...

Kuća je leti osunčana po podne, a zimi - do zalaska Sunca. Ispred fasade se prostire široka i duga kolonada, naspram koje se nalazi terasa, ograđena živom ogradom od šimšira i orezanog žbunja najrazličitijih oblika. Tamo započinje nova aleja od orezanog drveća. Hipodrom, deo vrta potkovičastog oblika, nalazio se sa strane stambene zgrade i na nižem nivou od nje. To je otvorena površina, okružena senovitim platanima. U sredini se nalazio rozarijum (Plinije Mlađi, je bio ljubitelj ruža). Parteri su bili formirani narcisima, ljiljanima, anemonama, gladiolama, orhidejama i hrizantemama. Na kraju iza cvetnog vrta, orezanog drveća i žbunja i hipodroma prostirao se sveti gaj.

”

Rekonstrukcija vile

U rekonstrukciji izgleda vile Laurentin, mogu poslužiti slike primorskih vila sa fresaka u Pompejima, i mnogobrojni planovi urađeni tokom godina, mada su vrlo različiti i opterećeni stilom epohe u kojoj su nastali. Među njima ističe se plan Plinijevog Laurentina koji je uradio Vinčenco Skamozi (Vincenzo Scamozzi, 1552-1616) venecijanski arhitekta i pisac o arhitekturi.

Literatura

• Miziolek, J. (2016): The Villa Laurentina of Pliny the Younger in an 18th-Century Vision. Rome: L’Erma di Bretschneider, ISBN: 978-8891308443
• Buren Van, A. W. (1948): Pliny's Laurentine Villa. The Journal of Roman Studies, Vol. 38, Parts 1 and 2 pp. 35-36 Society for the Promotion of Roman Studies
• Liu, Y. (2010): Castell's Pliny: Rewriting the Past for the Present Eighteenth-Century Studies, The Johns Hopkins University Press. Vol. 43, No. 2, pp. 243-257
• Gothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto
• Turner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York
• Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4