Vladimir Stevanović (biolog)
Vladimir Stevanović (Beograd, 4. decembar 1947 — Beograd, 19. mart 2024)[1] bio je srpski biolog, univerzitetski profesor i akademik. Do kraja života Stevanović je bio profesor u penziji Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član SANU.[2] Pored biologije, bavio se botanikom, ekologijom i biogeografijom.
| Vladimir Stevanović | |
|---|---|
 Akademik Stevanović tokom predavanja, 2009. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. decembar 1947. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNRJ |
| Datum smrti | 19. mart 2024. (76 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Obrazovanje | Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Polje | biogeografija |
| Institucija | Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Učenici | Marjan Niketić |
Biografija uredi
Vladimir Stevanović rođen je u vojničkoj porodici. Ljubav prema biologiji, počevši sa ornitologijom, pokazao je od malih nogu.
Završio je osnovne studije biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1972. godine. Nakon toga 1973. godine je služio vojsku u Gornjem Milanovcu, da bi se zatim vratio na fakultet. U to vreme nisu postojale magistarske studije, već se zaposlio kao asistent 1974. godine. Zvanje doktora bioloških nauka iz oblasti ekologije biljaka je stekao 1986. godine.
Kao redovni profesor, do kog je zvanja postepeno napredovao, predavao je niz predmeta vezanih za biogeografiju.
Pronašao je i opisao 10 novih vrsta balkanske flore.
Objavio je oko 150 stručnih radova, uključujući i monografiju Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja, zajedno sa Vojislavom Vasićem, direktorom Prirodnjačkog muzeja 1995. godine.
Za sebe je govorio da nije „rigidni zastupnik zaštite prirode već pristalica umerenosti i održivosti”.[3]
Članstvo uredi
Bio je član je Srpskog biološkog društva, predsednik Društva ekologa Srbije, a pre toga član Društva biosistematičara Jugoslavije, kao i udruženja OPTIMA i INTECOL. Za dopisnog člana SANU je izabran 2. novembra 2006. godine, a za redovnog člana šest godina kasnije, 1. novembra 2012. godine. Do kraja života je vršio funkciju sekretara Odeljenja hemijskih i bioloških nauka.
Bio je predstavnik SANU u Nacionalnom komitetu MAV pri Ministarstvu spoljnih poslova.[4]
Lični život uredi
Bio je oženjen Brankom Stevanović, takođe biologičarkom na istoj katedri. Iza sebe je ostavio dvoje dece.[5]
Odabrana dela uredi
Izvori uredi
- ^ „SANU: Preminuo biolog Vladimir Stevanović”. Danas. 19. 3. 2024. Pristupljeno 19. 3. 2024.
- ^ „Vladimir Stevanović”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 23. 1. 2024.
- ^ „Kako smo prirodu zatvorili u geta - Intervju – akademik Vladimir Stevanović, ekolog - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). 2021-01-20. Pristupljeno 2022-05-06.
- ^ „Vladimir Stevanović – SIMPLAST” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-06.
- ^ Rajković, M. „Nauka kao život; Crvena knjiga flore – Prof. dr Vladimir Stevanović”. Pristupljeno 5. 4. 2021.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Silene Ruperstriis L. nova vrsta za floru Balkanskog poluostrva :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-05-06.
- ^ „Crvena knjiga flore Srbije – Zavod za zaštitu prirode Srbije” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-05-06.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Book of Abstracts :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-05-06.
Spoljašnje veze uredi
- Biografija Vladimira Stevanovića na zvaničnom sajtu SANU
