Природњачки музеј у Београду

музеј који се налази у Београду

Природњачки музеј у Београду је једна од најстаријих српских националних установа. По богатству и разноврсности изложбених примерака, оствареним резултатима у области музеологије и науке овај музеј је један од најзначајнијих у југоисточној Европи. Званично је основан 1895. године, и тада је назван Јестаственички музеј српске земље.[1] Упркос поседовању преко 1.6 милиона предмета и артефакта, музеј нема сталну поставку нити адекватан изложбени простор.[2] Августа 2023. године власти Србије најавиле су изградњу нове наменски грађене троспратне зграде Природњачког музеја, у Парку пријатељства.[3]

Природњачки музеј
Јестаственички музеј српске земље
Галерија Природњачког музеја на Калемегдану
Оснивање19. децембар 1895.
ЛокацијаБеоград
 Србија
Врстамузеј геологије, палеонтологије, ботанике, зоологије
Број предмета2 000 000
ДиректорСлавко Спасић
АдресаПриродњачки музеј - Његошева 51
Галерија Природњачког музеја - Мали Калемегдан 5
Веб-сајтПриродњачки музеј

Историјат

уреди

Пре оснивања Музеја, још средином 19. века у тадашњој Кнежевини Србији постојао је велики број природњачких збирки, које су чуване у Природњачком кабинету Лицеја. Музеј је првобитно био смештен у Задужбинској кући Стевче Михајловића на Врачару.[4][5]

Јосиф Панчић сматра се утемељивачем Природњачког музеја, који је са групом својих сарадника и ученика систематски прикупљао и проучавао примерке из природе. Био је први председник Српске краљевске академије и професор Велике школе. Детаљно је истражио флору тадашње Србије, а открио је и описао око 50 и данас валидних, за науку нових врста (Picea omorica, Ramonda sebica, Eryngium serbicum, Centaurea derventana и друге).

Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Краља Петра I и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу. Први управник Музеја био је академик Петар Павловић, геолог и предавач на Великој школи.

Музеј данас

уреди
 
Михаило Валтровић, Музеј године 2012.
 
Сретењски орден другог степена, 2015.

Природњачке збирке се од 1939. до данас чувају у привременом простору у некадашњој згради Прве женске гимназије у Његошевој 51. Фонд збирки документује природу не само Србије већ и суседних балканских подручја и приказује њихов развој, од древних времена до данас. У музеју се чувају примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије јер су услед утицаја човека ишчезле или мигрирале у друге пределе. У збиркама налази и неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета.

Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја.

Музеј има четири сектора: Геолошки сектор (који се бави минералогијом, петрологијом и палеонтологијом), Биолошки сектор ( који се бави ботаником, зоологијом и микологијом), Сектор за едукацију и односе с јавношћу и Сектор заједничких служби.

Музеј је добитник награде Михаило Валтровић за Музеј године за 2012. коју додељује Музејско друштво Србије.[6]

Дана 15. фебруара 2016. године, указом председника Републике Србије, Музеј је одликован Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области науке, културе и музеологије, а поводом 120 година постојања.[7] Музеј је обележио јубилеј свечаним скупом у САНУ у децембру 2015.[8]

Природњачки музеј проглашен је установом културе од националног значаја. Од свог настанка до данас Музеј нема своју зграду нити одговарајући изложбени простор.[9]

Збирке

уреди

У привременом простору се чува 120 збирки, које представљају природну и културну баштину ових простора. У тим збиркама се налази око два милиона примерака из Србије, са Балканског полуострва, али и других делова света. По броју примерака се издвајају минералошка, петролошка, збирке фосилних и рецентних мекушаца, инсеката, птица, сисара као и Генерални хербаријум Балканског полуострва. Све ове збирке имају велику научну и музеолошку вредност. Збирке су организоване у два одељења:[1]

Биолошко одељење

уреди
  • Миколошка збирка
  • Збирка лишајева
  • Генерални хербаријум Балканског полуострва
  • Колекција споменика природе Београда
  • Збирка воћа
  • Збирка корова
  • Збирка артропода (без инсеката)
  • Ентомолошка збирка
  • Збирка мекушаца
  • Студијска збирка и збирка експоната водоземаца
  • Студијска збирка и збирка експоната гмизаваца
  • Остеолошка збирка рецентних водоземаца и гмизаваца
  • Остеолошка збирка др Милутина Радовановића
  • Збирка риба – ихтиолошка збирка
  • Збирка птица
  • Збирка сисара

Геолошко одељење

уреди
  • Минералошка збирка
  • Петролошка збирка
  • Палеоботаничка збирка
  • Збирка палеозојских фосилних бескичмењака
  • Збирка мезозојских фосилних бескичмењака
  • Збирка кенозојских фосилних бескичмењака
  • Збирка академика Петра Стевановића
  • Палеонтолошка збирка Надежде Крстић
  • Збирка фосилних нижих кичмењака
  • Збирка терцијарних ситних сисара
  • Збирка квартарних ситних сисара
  • Збирка терцијарних крупних сисара
  • Збирка квартарних крупних сисара

Библиотека

уреди

Природњачки музеј у свом саставу има и стручну Библиотеку која је званично је основана 1903. године. Први велики прилог Библиотеци била је комплетна стручна библиотека професора доктора Лазара Докића, који се сматра основним и иницијалним фондом Библиотеке.[10] Библиотека данас има 25245 наслова књига, 1236 наслова страних и домаћих часописа (79823 броја), 1032 географске и геолошке карте и 226 рукописа.[11] У фонду Библиотеке највреднији је велики број старих и ретких књига, прва издања, и комплети многобројних значајних научних часописа из целог света. Иако спада у специјалне библиотеке, доступна је и за јавност.

Издавачка делатност музеја

уреди

Почетак издавачке делатности Музеја српске земље везује се за 1903. годину.[12] У почетку Музеј српске земље објављује мање прилоге о фауни, флори и геи. Први прилози штампани су у часописима Ловац, Наставник и Просветни гласник. Природњачки музеј има и свој часопис, а први број штампан је 1948. године као Гласник Природњачког музеја српске земље(од 1958. Гласник Природњачког музеја, а од 2008. Bulletin of the Natural History Museum in Belgrade). Од 2007. године Музеј је покренуо и едицију: Годишњак Природњачког музеја. Годишњак је осмишљен тако да се у њему објаве подаци о свим активностима и догађајима у једној календарској години: вести, информације о резултатима кустоса, сређивање збирки, усавршавање, објављени радови, учешће на скуповима, представљање у медијима, рад Библиотеке, едукативни рад и сличне активности.[13]

Галерија на Калемегдану

уреди

Музеј нема сталну поставку, а изложбена активност, едукативне радионице, промоције и стручни скупови се одвијају у Галерији на Калемегдану. Педагошко пропагандна служба музеја сарађује са бројним школама и предшколским установама Србије, са децом свих узраста.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Природњачки музеј”. Званични сајт. Архивирано из оригинала 04. 05. 2016. г. Приступљено 21. 04. 2016. 
  2. ^ Васиљевић, Бранка. „Природњачки музеј више од сто година чека простор”. Politika Online. Приступљено 2022-12-11. 
  3. ^ „Za Prirodnjački muzej planira se nova zgrada na tri nivoa površine 15.000 kvadrata u Parku prijateljstva na Novom Beogradu”. www.ekapija.com (на језику: српски). Приступљено 2023-11-13. 
  4. ^ Сто година Природњачког музеја: документи и сведочанства. Београд. 1995. 
  5. ^ "Илустровани лист"; 1923, бр. 48; стр. 5
  6. ^ „Природњачки музеј добитник награде за музеј године 2012.”. Вести. 
  7. ^ „Одликовање”. Вечерње новости. 
  8. ^ „Природњачки музеј слави 120. рођендан”. Политика. 
  9. ^ „Министарство културе и информисања”. Званични сајт. 
  10. ^ Извештај. 1903. 
  11. ^ Подаци о библиотечком пословању. 2015. 
  12. ^ Павловић, Петар (1903). Пузгавац. Београд. 
  13. ^ Природњачки музеј Београд: Годишњак. 2007.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

уреди