Vladlen Tatarski
Vladlen Tatarski (rus. Владлен Татарский, ukr. Владлен Татарський; Makejevka, Ukrajinska SSR, SSSR, 25. april 1982 — Sankt Peterburg, 2. april 2023), pravo ime Maksim Jurjevič Fomin (rus. Макси́м Ю́рьевич Фоми́н; ukr. Максим Юрійович Фомін), takođe poznat pod ratnim nadimkom Profesor (rus. Профессор), ruski ratni izveštač i bloger. Bio je učesnik rata u Donbasu na strani snaga Donjecke Narodne Republike (DNR), u bataljonu „Vostok“ i dopisnik iz rusko-ukrajinskog rata.[1][2][3]
| Vladlen Tatarski | |
|---|---|
_(cropped).png) Tatarski 2021. godine | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Maksim Jurjevič Fomin |
| Nadimak | Profesor |
| Datum rođenja | 25. april 1982. |
| Mesto rođenja | Makejevka, Ukrajinska SSR, SSSR |
| Datum smrti | 2. april 2023. (40 god.) |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg, Ruska Federacija |
| Vojna karijera | |
| Služba | Bataljon Vostok Donjecka NR2014—2017 |
| Vojska | Narodna milicija DNR |
| Učešće u ratovima | Rat u Donbasu Rusko-ukrajinski rat |
| Odlikovanja | Orden za hrabrost Ruske Federacije (posthumno) |
Poginuo je u eksploziji u baru u Sankt Peterburgu.
Biografija
urediRođen 25. aprila 1982. godine u gradu Makejevka, Donjecka oblast, u rudarskoj porodici (njegovi otac i deda su bili rudari). Imao je tatarske korene. Majka - Ravil Ibrahimova.
Od 2011. godine nalazio se u zatvoru zbog pljačke banke.[4] Nakon bekstva iz zatvora, od 2014. počeo je da učestvuje u ratu u Donbasu na strani samoproglašene DNR, uzimajući pozivni znak „Profesor“. Ime Vladlen je aluzija i na Lenjina (Vladimir Lenin) i na prvi roman ruskog satiričara Viktora Peljevina iz 1999. Generacija „P“. Potom je ponovo uhapšen zbog nedostatka zakonskih osnova za oslobađanje, ali ga je pomilovao šef DNR Aleksandar Zaharčenko. Nakon toga, Maksim Fomin je služio pod komandom Igora Bezlera, terenskog komandanta „Narodne milicije Donbasa“ u Gorlovki. Zatim je prešao u puk Vitiaz u samoproglašenoj LNR, gde je služio do kraja 2014. U aprilu 2015. stupio je u bataljon Vostok, gde je služio godinu dana. Od 2017. godine služio je u bataljonskoj obaveštajnoj službi 4. brigade Narodne milicije LNR.[5][6]
Godine 2019. povukao se iz vojne službe u DNR i preselio se u Moskvu.[6]
Reference
uredi- ^ Redakciя The Bell (2023-04-02). „V Peterburge ubit provoennый bloger Vladlen Tatarskiй. Čto izvestno o pokušenii i o nem samom” (na jeziku: ruski). The Bell. Pristupljeno 2023-04-04.
- ^ „Pogibšiй voenkor Vladlen Tatarskiй o svoih kornяh: «Moй praded Haruйla torgoval tkanяmi»” (na jeziku: ruski). Tatar Inform. 2023-04-03. Pristupljeno 2023-04-04.
- ^ „«Deйstvitelьno lюbil Rossiю»: matь Vladlena Tatarskogo rasskazala o sыne”. moika78.ru. Moйka78. 2023-04-03. Arhivirano iz originala 04. 04. 2023. g. Pristupljeno 2023-04-04.
- ^ Rabotal na šahte. Zanimalsя biznesom. Kriminalom. Sidel. «Meduza» rasskazыvaet, kem bыl «voenkor» Vladlen Tatarskiй — i budet li Kremlь otvečatь na ego ubiйstvo - Meduza, 2023-04-03
- ^ „«Prinesla statuэtku, kotoraя vzorvalasь». Čto izvestno ob ubiйstve Z‑blogera Vladlena Tatarskogo i zaderžanii Darьi Trepovoй”. Mediazona. 2022-04-03.
- ^ a b v „Čem izvesten pogibšiй voenkor Vladlen Tatarskiй”. Kommersantъ. 2023-04-02. Pristupljeno 2023-04-04.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
