Georg Fridrih Grotefend
Georg Fridrih Grotefend (nem. Georg Friedrich Grotefend; Han. Minden, 9. jun 1775 — Hanover, 15. decembar 1853) je bio nemački epigrafičar.
Georg Fridrih Grotefend | |
|---|---|
 Georg Fridrih Grotefend | |
| Datum rođenja | 9. jun 1775. |
| Mesto rođenja | Han. Minden |
| Datum smrti | 15. decembar 1853. (78 god.) |
| Mesto smrti | Hanover |
Biografija uredi
Rođen je u Han. Mindenu. Školovan je delom u svom rodnom gradu, a delom u Ilfeldu, gde je ostao do 1795. godine, kada se upisao na Univerzitet u Getingentu i tamo se sprijateljio sa Hajneom, Tihsenom i Herenom. Po Hajneovoj preporuci, postao je asistent u Getingenskoj gimnaziji 1797. godine. Dok je bio tamo, objavio je svoje delo De pasigraphia sive scriptura universali (1799), zbog čega je postao prorektor, a ubrzo potom i konrektor gimnazije u Frankfurtu 1803. godine.
Grotefend je tokom svog života bio najpoznatiji kao filolog latinskog i italijanskog jezika, mada se pažnja koju je posvetio sopstvenom jeziku vidi u njegovom delu Anfangsgründe der deutschen Poesie, objavljenom 1815. godine, kao i u njegovom osnivanju društva za proučavanje nemačkog jezika 1817. godine. Godine 1821, postao je direktor gimnazije u Hanoveru i na toj poziciji je ostao do svog penzionisanja 1849. godine. 1823 — 1824. godine, objavio je revidirano izdanje Venkove Latinske gramatike u dva toma, a zatim i manju gramatiku za upotrebu u školama 1826. godine; 1835-1838. godine, napravio je sistematski pokušaj da objasni ostatke umbrijskog dijalekta, nazvan Rudimenta linguae Umbricae ex inscriptionibus antiquis enodata (u osam delova); a 1839. godine objavio je delo sličnog karaktera za oskijski jezik (Rudimenta linguae Oscae). Iste godine, objavio je važne memoare o novčićima Baktrije pod imenom Die Münzen der griechischen, parthischen und indoskythischen Könige von Baktrien und den Ländern am Indus.
Međutim, brzo se vratio svom omiljenom predmetu proučavanja i sastavio rad iz pet delova, Zur Geographie und Geschichte von Alt-Italien (1840-1842). Prethodno je, 1836. godine, napisao predgovor Vagenfeldovom prevodu dela Sanchoniathon Filosa iz Biblosa, za koje se tvrdilo da je otkriveno prethodne godine u portugalskom konventu Santa Marija de Merinjao.
Ali Grotefend je svoja najveća dela napravio na istoku, a ne zapadu. Persijski klesani tekstovi u klinastom pismu su u tom periodu privlačili pažnju u Evropi; njihove tačne kopije objavio je Nibur, koji je izgubio vid zbog svog rada na tome, a Grotefendov prijatelj, Tisen iz Rostoka, verovao je da je ustanovio da su slova u koloni alfabetska.
U ovom trenutku, Grotefend je preuzeo stvar. Svoje prvo otkriće preneo je Kraljevskom društvu Getingena 1800. godine, a Tihsen ga je pregledao dve godine kasnije. Godine 1815, spomenuo je to otkriće u Herenovom delu o drevnoj istoriji, a 1837. godine, objavio je svoje delo Neue Beiträge zur Erläuterung der persepolitanischen Keilschrift. Tri godine kasnije, objavljeno je njegovo delo Neue Beiträge zur Erläuterung der babylonischen Keilschrift. Njegovo otkriće može da se predstavi na sledeći način:
- persijski klesani tekstovi sadrže tri različita oblika klinastog pisma, tako da bi dešifrovanje jednog dalo ključ za dešifrovanje druga dva
- slova u persijskim kolonama su alfabetska, ne slogovna
- mora se čitati sleva nadesno
- alfabet se sastoji od četrdeset slova, uključujući znakove za duge i kratke samoglasnike
- Persepolijski klesani tekstovi su pisani u Zendu (što, međutim, nije slučaj) i moraju se pripisati vremenu ahemenskim prinčevima
- posebna česta reč možda se odnosi na persijsku reč za „kralja"
- klesani tekstovi zadovoljavaju sledeće dve šeme: A) kralj M, veliki kralj od kralja, sin od N kralja; B) kralj N, veliki kralj od kralja, sin od O
- prisustvo dve šeme A) i B) daje priliku da se identifikuju ljudi koji se spominju; potrebno je da je M bio persijski kralj i da je njegov otac bio takođe persijski kralj, ali da njegov deda nije bio kralj
- prema ovoj ideji, Grotefend je uspeo da identifikuje M kao Kserksa, N kao Darija, a O kao Histaspa
Grotefend je postavio osnovu za interpretaciju persijskih klesanih tekstova. Ono što je ostalo je da se razrade rezultati Grotefendovog otkrića, posao koji su odradili Ežen Birnuf, Kristijan Lasen i Džordž Rolinson. Zanimljiva je činjenica da je ovo otkriće nastalo nakon opklade koju je Grotefend napravio sa prijateljem u lokalnom pabu.
Umro u Hanoveru.
