Епиграфика

Епиграфика (од грч. ἐπιγραφή, epi-graphē, написано (грч. ἐπιγραφεω, лат. scribere) на (грч. ἐπι) трајном материјалу ^[1]) је наука која се бави писаним споменицима на тврдим материјалима као што су камен, теракота, стакло, кост, метал и мозаик, за разлику од палеографије која се бави писаним споменицима на меким материјалима (папирус, пергамент, тканина, папир).

Проучавање древних рукописа, обично написаних тушем, засебно је поље, палеографија.^[2] Епиграфика се такође разликује од иконографије, јер се ограничава на смислене симболе који садрже поруке.

Опсег уреди

Натпис на постољу статуе Мишела Неја из Париза

Епиграфика је примарно оруђе археологије када се ради о писменим културама.^[3] Конгресна библиотека САД класификује епиграфику као једну од помоћних историјских наука.^[4] Епиграфика такође помаже у идентификацији фалсификата:^[5] епиграфски докази били су део дискусије о Јаковљевој костурници.^[6]^[7]

Арабескни епиграф са разним магребским арапским натписима у Мертловом двору у Алхамбри.

Карактер писања, предмет епиграфије, ствар је сасвим одвојена од природе текста, који се сам по себи проучава. Текстови исписани у камену обично су за јавни увид и стога се битно разликују од писаних текстова сваке културе. Међутим, нису сви исписани натписи јавни, у микенској Грчкој је за дешифроване текстове „Линеарног Б” откривено да се у великој мери користе за економско и административно вођење евиденције. Неформални натписи су „графити” у свом изворном смислу.

Епиграфика и друге науке уреди

Иако је примарно повезана са археологијом, домен епиграфике може да се подудара са доменом других историјских дисциплина. Епиграфика користи податке које јој пружа палеографија, која истражује писмо, читајући натписе долази у додир са политичком, административном, правном и религијском историјом. Натписи на новцу, гемама и камејама спадају у домен и нумизматике и епиграфике итд. И поред сличности епиграфика има своје методе проучавања, за разлику од археологије која истражује само налазиште и у директном је контакту са предметима, епиграфика тумачи натписе било на предметима било на репродукцијама или у литератури.

Види још уреди

Референце уреди

^ Р. Блох, Латинска епиграфика, Археолошко друштво Југославије, Београд, 1971.
^ Brown, Julian. „What is Palaeography?” (PDF). UMassAmherst. Приступљено 21. 9. 2018.
^ Bozia, Eleni; Barmpoutis, Angelos; Wagman, Robert S. (2014). „OPEN-ACCESS EPIGRAPHY. Electronic Dissemination of 3D-digitized. Archaeological Material” (PDF). Hypotheses.org: 12. Приступљено 21. 9. 2018.
^ Drake, Miriam A. (2003). Encyclopedia of Library and Information Science. Dekker Encyclopedias Series. 3. CRC Press. ISBN 0-8247-2079-2.
^ Orlandi, Silvia; Caldelli, Maria Letizia; Gregori, Gian Luca (новембар 2014). Bruun, Christer; Edmondson, Jonathan, ур. „Forgeries and Fakes”. The Oxford Handbook of Roman Epigraphy. Oxford Handbooks. ISBN 9780195336467. doi:10.1093/oxfordhb/9780195336467.013.003. Приступљено 21. 9. 2018.
^ Silberman, Neil Asher; Goren, Yuval (September—October 2003). „Faking Biblical History: How wishful thinking and technology fooled some scholars—and made fools out of others”. Archaeology. св. 56 бр. 5. Archaeological Institute of America. стр. 20—29. JSTOR 41658744. Приступљено 2011-04-27. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Shanks, Hershel. „Related Coverage on the James Ossuary and Forgery Trial”. Biblical Archaeology Review. Архивирано из оригинала 2011-09-07. г. Приступљено 2012-02-27.

Литература уреди

„EAGLE: Europeana Network of Ancient Greek and Latin Epigraphy” (на језику: енглески). EAGLE project. Приступљено 20. 5. 2016.
Bodel, John (1997—2009). „U.S. Epigraphy Project”. Brown University. Архивирано из оригинала 7. 4. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2009.
Centre d'études épigraphiques et numismatiques de la faculté de Philosophie de l'Université de Beograd. „Inscriptions de la Mésie Supérieure” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г. Приступљено 22. 11. 2009.
„Centre for the Study of Ancient Documents”. Oxford: Oxford University. 1995—2009. Приступљено 22. 11. 2009.
Clauss, Manfred. „Epigraphik-Datenbank Clauss-Slaby (EDCS)” (на језику: немачки, италијански, шпански, енглески и француски). Архивирано из оригинала 25. 8. 2011. г. Приступљено 15. 8. 2011.
„EAGLE: Electronic Archive of Greek and Latin Epigraphy” (на језику: италијански). Federazione Internazionale di Banche dati Epigrafiche presso il Centro Linceo Interdisciplinare "Beniamino Segre" - Roma. Приступљено 22. 11. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- „Epigraphische Datenbank Heidelberg (EDH)”. 1986—2012. Приступљено 23. 8. 2012.
- International Federation of Epigraphic Databases. „Epigraphic Database Roma (EDR)” (на језику: италијански). Association Internationale d'Épigraphie Grecque et Latine - AIEGL. Приступљено 22. 11. 2009.
- International Federation of Epigraphic Databases. „Epigraphic Database Bari: Documenti epigrafici romani di committenza cristiana - Secoli III - VIII” (на језику: италијански). Association Internationale d'Épigraphie Grecque et Latine - AIEGL. Архивирано из оригинала 25. 01. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2009.
- „Hispania Epigraphica Online (HEpOl)” (на језику: шпански и енглески). Приступљено 14. 8. 2011.
Greek Epigraphy Project, Cornell University; Epigraphical Center; Ohio State University (2009). „Searchable Greek Inscriptions”. Packard Humanities Institute. Архивирано из оригинала 10. 12. 2009. г. Приступљено 22. 11. 2009.
The Institute for Ancient History (1993—2009). „Epigraphic database for ancient Asia Minor”. Universität Hamburg. Приступљено 22. 11. 2009.
Reynolds, Joyce; Roueché, Charlotte; Bodard, Gabriel (2007). Inscriptions of Aphrodisias (IAph2007). London: King's College. ISBN 978-1-897747-19-3.
„The American Society for Greek and Latin Epigraphy (ASGLE)”. Case Western Reserve University. Архивирано из оригинала 30. 3. 2010. г. Приступљено 22. 11. 2009.
„Ubi Erat Lupa” (на језику: немачки). Universität Salzburg. Приступљено 22. 11. 2009.
Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. doi:10.1080/00438243.1986.9979978.
Olivier, J.-P. (1986). „Cretan Writing in the Second Millennium B.C”. World Archaeology. 17 (3): 377—389. doi:10.1080/00438243.1986.9979977.
Norman, Jerry (1988). Chinese. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29653-6.
Lambert, J.L.F. (2014-2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. ISBN 978-1-7751129-2-1.
The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011.
Powell, Barry B. 2009. Writing: Theory and History of the Technology of Civilization, Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2
Steven R. Fischer A History of Writing, Reaktion Books 2005 CN136481
Hoffman, Joel M. 2004. In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. New York University Press. Chapter 3.
Jean-Jacques Glassner. The Invention of Cuneiform: Writing in Sumer. JHU Press, 2003. ISBN 0801873894
Andrew Robinson, The Story of Writing. Thames & Hudson 1995 (second edition: 1999). ISBN 0-500-28156-4
Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund, Archaic Bookkeeping, University of Chicago Press, 1993, ISBN 0-500-01665-8
Denise Schmandt-Besserat, Before Writing, Vol. I: From Counting to Cuneiform. University of Texas Press, 1992. ISBN 0292707835
Denise Schmandt-Besserat, HomePage, How Writing Came About, University of Texas Press, 1992, ISBN 0-292-77704-3.
Saggs, H., 1991. Civilization Before Greece and Rome. Yale University Press. Chapter 4.
Jack Goody, The Logic of Writing and the Organization of Society. Cambridge University Press, 1986
David Diringer Writing. New York: Praeger. 1962.
Otto Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts. Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945.
Smith, William Anton. The Reading Process. New York: The Macmillan company, 1922.
Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, Eng: University Press, 1911. "Writing".
Clodd, Edward. The Story of the Alphabet. Library of useful stories.
Reinhold Merkelbach, "Überlegungen zur Fortführung der Inscriptiones Graecae", Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik, 117 (1997), pp. 297–303 PDF
Reinhold Merkelbach, "Nochmals Inscriptiones Graecae", Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik, 122 (1998), pp. 293–299 PDF
(Both articles express criticism of the continuation of IG in its traditional shape)
Greer, Clayton A. (јун 1954). „Shakespeare's Use of The Famous Victories of Henry V”. Notes and Queries: 238—41. doi:10.1093/nq/199.jun.238.
Watchman, Alan; Twidale, Charles (2002-07-01). „Relative and 'absolute' dating of land surfaces”. Earth-Science Reviews (на језику: енглески). 58 (1): 1—49. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/S0012-8252(01)00080-0.
Sanjurjo-Sánchez, Jorge (2016). An Overview of the Use of Absolute Dating Techniques in Ancient Construction Materials. Multidisciplinary Digital Publishing Institute. OCLC 1029510083.
Chruścińska, Alicja; Cicha, Anna; Kijek, Natalia; Palczewski, Piotr; Przegiętka, Krzysztof; Sulkowska-Tuszyńska, Krystyna (2014-12-01). „Luminescence dating of bricks from the gothic Saint James Church in Toruń”. Geochronometria. 41 (4): 352—360. ISSN 1897-1695. doi:10.2478/s13386-013-0165-y  .
McBeth, Joyce; Panchuk, Karla; Prokopiuk, Tim; Hauber, Lyndsay; Lacey, Sean (2020-01-08), „Overview of Relative and Absolute Dating”, Introductory Physical Geology Laboratory Manual – First Canadian Edition (v.3 - Jan 2020) (на језику: енглески), Приступљено 2020-07-31
J L Bada (1985). „Amino Acid Racemization Dating of Fossil Bones”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 13: 241—268. Bibcode:1985AREPS..13..241B. doi:10.1146/annurev.ea.13.050185.001325.
Laureano Canoira; Maria-Jess Garca-Martnez; Juan F. Llamas; Jos E. Ortz; Trinidad De Torres (2003). „Kinetics of amino acid racemization (epimerization) in the dentine of fossil and modern bear teeth”. International Journal of Chemical Kinetics. 35 (11): 576—591. doi:10.1002/kin.10153.
B. J. Johnson; G. H. Miller (1997). „Archaeological Applications Of Amino Acid Racemization”. Archaeometry. 39 (2): 265—287. doi:10.1111/j.1475-4754.1997.tb00806.x.
„Quantifying Time-Averaging In 4th-Order Depositional Sequences: Radiocarbon-Calibrated Amino-Acid Racemization Dating of Late Quaternary Mollusk Shells from Po Plain, Italy”. 2008. Архивирано из оригинала 2015-01-22. г. Приступљено 2016-08-18. „The results provide a compelling case for applicability of amino acid racemization methods as a tool for evaluating changes in depositional dynamics, sedimentation rates, time-averaging, temporal resolution of the fossil record, and taphonomic overprints across sequence stratigraphic cycles.”
Eighmy, Jeffery; Sternberg, Robert, ур. (1990). Archaeomagnetic Dating. . Tucson: The University of Arizona Press. ISBN 9780816511327.

Спољашње везе уреди

Poinikastas: Epigraphic Sources For Early Greek Writing, Oxford University
Current Epigraphy a journal of news and short reports on inscriptions
The Epigraphic Society Formed in 1974 by Professor Barry Fell of Harvard University and Professor Norman Totten of Bentley College, its journal, the Epigraphic Society Occasional Papers (ESOP), is shelved by numerous universities and research institutions worldwide.
Signs of Life a Virtual Exhibition on Epigraphy, presenting several aspects of it with examples.
Edwin Whitfield Fay (1920). „Inscriptions”. Encyclopedia Americana.

[1] Р. Блох, Латинска епиграфика, Археолошко друштво Југославије, Београд, 1971.

[2] Brown, Julian. „What is Palaeography?” (PDF). UMassAmherst. Приступљено 21. 9. 2018.

[3] Bozia, Eleni; Barmpoutis, Angelos; Wagman, Robert S. (2014). „OPEN-ACCESS EPIGRAPHY. Electronic Dissemination of 3D-digitized. Archaeological Material” (PDF). Hypotheses.org: 12. Приступљено 21. 9. 2018.

[4] Drake, Miriam A. (2003). Encyclopedia of Library and Information Science. Dekker Encyclopedias Series. 3. CRC Press. ISBN 0-8247-2079-2.

[5] Orlandi, Silvia; Caldelli, Maria Letizia; Gregori, Gian Luca (новембар 2014). Bruun, Christer; Edmondson, Jonathan, ур. „Forgeries and Fakes”. The Oxford Handbook of Roman Epigraphy. Oxford Handbooks. ISBN 9780195336467. doi:10.1093/oxfordhb/9780195336467.013.003. Приступљено 21. 9. 2018.

[6] Silberman, Neil Asher; Goren, Yuval (September—October 2003). „Faking Biblical History: How wishful thinking and technology fooled some scholars—and made fools out of others”. Archaeology. св. 56 бр. 5. Archaeological Institute of America. стр. 20—29. JSTOR 41658744. Приступљено 2011-04-27. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[7] Shanks, Hershel. „Related Coverage on the James Ossuary and Forgery Trial”. Biblical Archaeology Review. Архивирано из оригинала 2011-09-07. г. Приступљено 2012-02-27.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]