Голубача
Golubača (Russula virescens) je pečurka koja raste u mešovitim šumama Srbije. Veoma je česta i veoma jestiva, zapravo najkvalitetnija i najviše cenjena od svih vrsta iz njenog roda. U Republici Srbiji ima status zaštićene vrste prema Pravilniku o strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama biljaka, životinja i gljiva.[1]
| Russula virescens | |
|---|---|
| |
| Russula virescens | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Russula virescens (Schaeff.) Fr.
| |
Opis uredi
- Šešir je tamnozelene boje, loptastog oblika i ispucale površine.[2] Dok je mlad, onda je beo sa sitnim pegama, a kako kožica postaje deblja, stvaraju se mnogobrojne tvorevine nalik na bradavice, pravilno raspoređene, uglavnom zelene boje, između kojih je tamna ili svetložuta podloga, na ivicama siva. Kasnije boja klobuka, koji je širine do 15 cm, neujednačeno izbledi.[3]
- Listići su beli i veoma gusti, idu uz samu dršku.[2]
- Meso je belo, prijatnog mirisa i ukusa.[2] Tvrdo je i krhko, s crvenim ili tužičastim odsjajem, a ispod kožice zelenkasto. Kako stari miris mu podseća na sir, a ukus postaje slatkast.[3]
- Mikroskopija spore su veličine: 5,5−10×5−7 µm. Široko eliptične do okruglaste, ornamentisane nepravilno raspoređenim šiljcima. Otisak spora je krem boje [4]
Stanište i doba rasta uredi
Česta je u mešovitim šumama, raste na tlu, od juna do septembra.[2] Otporna je na sušu više nego druge pečurke.[3]
Hemijske reakcije uredi
Meso reaguje sa gvajakolom pozitivno, sa gvožđe(II)sufatom menja boju u narandžastu. a sa formalinom menja boju u blago ružičastu[4]
Mere opreza uredi
Ova gljiva se može zameniti sa zelenom pupavkom samo pri nepažljivom branju i to ako se beru mlade i nerazvijene gljive. Treba obratiti pažnju na to da li gljiva ima ovojnicu i suknjicu, što ukazuje na zelenu pupavku.[3]
Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |
Srodne vrste uredi
Poznato je oko 700 vrsta roda Russula.
Izvori uredi
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 08. 2018. g. Pristupljeno 13. 11. 2017.
- ^ a b v g d Martić, M. 2003. Naše gljive. Legenda: Čačak. ISBN 978-86-7784-049-5.
- ^ a b v g d „Sajt gljivarskog društva Našice: KRASTAVA KRASNICA - GOLUBAČA”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2010. g. Pristupljeno 19. 07. 2010.
- ^ a b Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
Spoljašnje veze uredi
