Goran Mrakić
Goran Mrakić (Veliki Semikluš, 19. jul 1979) srpski je pesnik i aforističar iz Rumunije.
Goran Mrakić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 19. jul 1979. |
| Mesto rođenja | Veliki Semikluš, Rumunija |
Biografija uredi
Rođen je 19. jula 1979. u Velikom Semiklušu, detinjstvo je proveo u Varjašu, gde je završio i osnovnu školu. Srpsku teoretsku gimnaziju Dositej Obradović završio je 1997. godine u Temišvaru. Diplomirao je istoriju 2001. na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru. Jedan je od urednika nedeljnika na srpskom jeziku u Rumuniji Naša reč. Objavio je dve zbirke pesama, zastupljen je u 7 antologija pesama u Srbiji i Rumuniji, objavio je i zbirku aforizama. Dobitnik je nagrade Radoje Domanović za najboljeg srpskog satiričara dijaspore u 2006. godini i Vibove nagrade za satiru lista „Politika“.[1] Preveo je na rumunski jezik izbor aforizama Aleksandra Čotrića „Kratki rezovi“ 2007. Mrakićev rad objavljivan je i NINu, Politici, Nosorogu, Etni, Ilustrovanoj Politici. Prevođen je na makedonski i mađarski. Živi i radi u Temišvaru, ali je dosta aktivan i u matici.
Bibliografija uredi
- Romantična hirurgija,
- Huliganske balade,
- Srpski hard-koreni
O njegovom stvaralaštvu pisali su Ljubinka Perinac Stankov, Borko Ilin, Spasoje Grahovac, Aleksandar Čotrić i Đorđe Otašević.
Pesma „Kolo lepenskog vira“ uredi
U trsku kameni čobanin svira
svemirsko kolo Lepenskog vira
vučije gnezdo ovde su svile
Trojanske majke – Dunavske vile!
S neba je zlatno bačeno seme.
Ognjeni narod – Vinči na teme!
Zovu nas tamo gde naše sve je
vetrovi hladni Hiperboreje.
Rajski hajduci piju kraj druma,
nebeskih reka i tamnih šuma.
Zastave naše – orlujska krila,
na njima zlatna četir` ocila!
Večnost se pije iz kravljeg roga
Kod svete stene, prve do Boga!
Izvori uredi
Literatura uredi
- Tanjug (18. 2. 2011). „Goranu Mrakiću "Vibova nagrada" za satiru”. RTV. Pristupljeno 1. 9. 2015.
Spoljašnje veze uredi
