Daglas Moson
Ser Daglas Moson (engl. Douglas Mawson; 5. maj 1882 — 14. oktobar 1958) je bio australijski geolog i istraživač Antarktika. Uz Roalda Amundsena, Roberta Falkona Skota i Ernesta Šekltona, Moson je bio poznata i ključna figura herojskog doba istraživanja Antarktika.
| Daglas Moson | |
|---|---|
 Fotografija Daglasa Mosona iz 1914. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. maj 1882. |
| Mesto rođenja | Bredford, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 14. oktobar 1958. (76 god.) |
| Mesto smrti | Brajton, Australija |
| Obrazovanje | Univerzitet u Sidneju |
Biografija uredi
Detinjstvo i mladost uredi
Moson je rođen 1882. u Jorkširu, Engleska, kao drugo dete Roberta Elisa Mosona, trgovca odećom i njegove žene Margaret En sa Ostrva Man. Porodica se preselila u Australiju u Ruti Hil 1884. Diplomirao je rudarstvo na Sidnejskom univerzitetu.
Do 1903. radi kao asistent, a onda kao geolog učestvuje u ekspediciji prema Novim Hebridima (danas Vanuatu); njegov izveštaj „Geologija Novih Hebrida“ je bio jedan od prvih velikih geoloških radova o Melaneziji. Te godine je takođe izdavao geološki list u Mitagongu. Najveći uticaj na njega su imali profesori Edžvort Dejvid i Arčibald Liversidž. Godine 1905. je postao predavač petrologije i mineralogije na Adelejdskom univerzitetu. Otkrio je i prvi opisao mineral davidit, koji je dobio ime po Edžvortu Dejvidu.
Prva ekspedicija na Antarktik uredi
Moson se 1907. u ulozi geologa pridružio Britanskoj antarktičkoj ekspediciji koju je predvodio Ernest Šeklton. Uz svog mentora i kolegu Edžvorta Dejvida, bio je među prvima koji su se popeli na Erebus. Kasnije je bio član prvog tima koji je stigao do južnog magnetnog pola, preuzevši vođstvo nad grupom od Dejvida na njihovom opasnom povratku.
Australoazijska antarktička ekspedicija uredi
Moson je odbio poziv da se priključi Skotovoj Tera Nova espediciji iz 1910; umesto njega je pošao australijski geolog Grifit Tejlor. Moson je odlučio da povede svoju ekspediciju u Zemlju kralja Džordža V i Adelinu zemlju, sektor Antarktika odmah naspram Australije, koja je u to vreme bila skoro potpuno neistražena. Ciljevi su bili da se izvrše geografska istraživanja i naučna proučavanja, u šta je spadalo poseta Južnom magnetskom polu.
Ekspedicija je isplovila brodom „Aurora“ kojom je komandovao kapetan Džon King Dejvis, se iskrcala na Rt Denison u Zalivu Komonvelta 8. januara 1912. i uspostavila svoj glavni kamp. Drugi kamp se nalazio na zapadu na ledenom šelfu u Zemlji kraljice Meri. Rt Denison se pokazao vetrovtim, pošto je prosečna brzina vetra tokom cele godine bila oko 80 km/h. Sagradili su kolibu na stenovitom rtu i prezimeli, uprkos skoro konstantnim mećavama.
Istraživačku fazu, koja je počela odmah po početku proleća na južnoj polulopti, izvršilo je pet grupa iz Glavnog kampa i dve iz Zapadnog kampa. Mosonov tim, koji je krenuo na istok, su činili Ksavijer Merc, poručnik B. E. S Ninis i on. Pri samom kraju njihovog puta, Ninis, njegovi psi i sanke sa većinom zaliha su pali u ambis i nestali su.
Moson i Merc su se odmah vratili. Merc je umro tokom povratka, pa je Moson nastavio sam. Na povratku je propao kroz led i preživeo je tako što su se njegove sanke zakačile za led iznad njega. Brod „Aurora“ je isplovio nekoliko sati pre nego što se vratio do rta Denison, pa je Moson, sa još šestoricom koji su ostali da bi traže, prezimeo drugu godinu do decembra 1913. Njegova grupa i ljudi iz Zapadne baze su istražili velike površine antarktičke obale, opisali njenu geologiju, biologiji i meteorologiju i preciznije su odredili položaj Južnog magnetskog pola.
Kasniji život uredi
Nakon povratka, Moson se oženio Pakitom Delprat i bio je proglašen za viteza, ali se javnost malo zainteresovala za njegove uspehe, pošto je bila potresena Skotovom tragedijom i izbijanjem Prvog svetskog rata. Moson je služio kao major u britanskom Ministarstvu municije. Nakon što se vratio u Adelejd, nastavio je svoje akademske studije i vodio je još ekspedicija, uključujući združenu britansku, australijsku i novozelandsku ekspediciju 1929-1931. Rad napravljen na ovoj ekspediciji je doveo do osnivanja Australijske antarktičke teritorije 1936. Takođe je proveo mnogo vremena u istraživanju geologije Flindersovog venca u južnoj Australiji. Umro je 14. oktobra 1958. od izliva krvi u mozak.
Njegova slika se pojavila na novčanici od 100 australijski dolaraustralijskih dolara u periodu 1984-1996. Po njemu su ime dobili Mosonov vrh (ostrvo Herd) i Mosonova stanica (Antarktik).
Literatura uredi
- Lennard Bickel, Mawson's Will. ISBN 978-1-58642-000-0.
- F. J. Jacka, 'Mawson, Sir Douglas (1882 - 1958)', Australian Dictionary of Biography, Volume 10, MUP, 1986. pp 454-457.
Spoljašnje veze uredi
