Dani sedmice
U srpskom jeziku dani sedmice su: ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja. Subota i nedelja se uobičajeno nazivaju vikendom i dani su za odmor i rekreaciju u većini hrišćanskih kultura. Ostalih pet dana su onda poznati kao radni dani. Petak i subota su dani odmora u muslimanskim i jevrejskim zemljama, respektivno, a u Bibliji, period od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu naziva se Sabat.
Na mnogim jezicima nazivi za sedam dana u nedelji potiču od imena klasičnih planeta u helenističkoj astronomiji, koje su zauzvrat dobile ime po savremenim božanstvima, sistemu koji je Rimsko carstvo uvelo tokom kasne antike. Na nekim drugim jezicima dani su nazvani po odgovarajućim božanstvima regionalne kulture, počevši ili od nedelje ili od ponedeljka. Sedmodnevna nedelja usvojena je u ranom hrišćanstvu iz hebrejskog kalendara i postepeno je zamenila rimski nundinalni ciklus kako se nova religija širila. Nedelja je ostala prvi dan u nedelji, smatrajući se Gospodnjim danom, dok je jevrejski sabat ostala subota. Car Konstantin usvojio je sedmodnevnu sedmicu za službenu upotrebu 321. godine, čime je Dan Sunca (dies Solis) postao legalni praznik.[1] U međunarodnom standardu ISO 8601 ponedeljak se tretira kao prvi dan u nedelji.
Dani nazvani po planetama uredi
Grčko-rimska tradicija uredi
Između 1. i 3. veka nove ere, Rimsko carstvo je postepeno zamenilo osmodnevni rimski nundinalni ciklus sedmodnevnom nedeljom. Najraniji dokazi za ovaj novi sistem su pompejski grafiti koji se odnose na 6. februar (ante diem viii idus Februarias) 60. godine naše ere kao dies solis („nedelja”).[2] Drugo rano svedočanstvo je pominjanje izgubljene rasprave Plutarha, napisane oko 100. godine nove ere, koja se bavila pitanjem: „Zašto se dani koji su nazvani po planetama računaju drugačijim redosledom od 'stvarnog' poretka?“[3] (Traktat je izgubljen, ali je odgovor na pitanje poznat; videti planetarne sate).
Ptolomejski sistem planetarnih sfera tvrdi da je red nebeskih tela, od najudaljenijih do najbližih Zemlji: Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur, Mesec ili, objektivno, planete poređane iz najsporijih da se najbrže kreću onako kako se pojavljuju na noćnom nebu.[4]
Dani su dobili nazive po planetama helenističke astrologije, redom: Sunce, Mesec, Mars (Ares), Merkur (Hermes), Jupiter (Zevs), Venera (Afrodita) i Saturn (Kronos).[5]
Sedmodnevna sedmica se proširila po Rimskom carstvu u kasnoj antici. Do 4. veka bila je u širokoj upotrebi širom carstva, a dosegla je i do Indije i Kine.
Grčki i latinski nazivi su sledeći:
| Dan (pogledajte Iregularnosti) |
Nedelja Sol ili Helios (Sunce) |
Ponedeljak Luna ili Selena (Mesec) |
Utorak Mars ili Ares (Mars) |
Sreda Merkur ili Hermes (Merkur) |
Četvrtak Jov ili Zevs (Jupiter) |
Petak Venera ili Afrodita (Venera) |
Subota Saturn ili Kronos (Saturn) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Grčki | ἡμέρᾱ Ἡλίου (Ἀπόλλωνος) hēmérā Hēlíou (Apóllōnos) Ἡλιαίᾱ Hēliaíā Ἀπολλωνίᾱ Apollōníā |
ἡμέρᾱ Σελήνης (Ἀρτέμιδος) hēmérā Selḗnēs (Artémidos) Σεληνίᾱ Selēníā (Ἀρτεμιτίᾱ) (Artemitíā) |
ἡμέρᾱ Ἄρεως hēmérā Áreōs Ἀρείᾱ Areíā |
ἡμέρᾱ Ἑρμοῦ hēmérā Hermoû Ἑρμ(ε)ίᾱ Herm(e)íā |
ἡμέρᾱ Διός hēmérā Diós Διώνη Diṓnē |
ἡμέρᾱ Ἀφροδῑ́της hēmérā Aphrodī́tēs Ἀφροδιτίᾱ Aphroditíā |
ἡμέρᾱ Κρόνου hēmérā Krónou Κρονίᾱ Kroníā |
| Latinski | diēs Sōlis | diēs Lūnae | diēs Mārtis | diēs Mercuriī | diēs Iovis | diēs Veneris | diēs Sāturnī |
Romanski jezici uredi
Osim modernog portugalskog i mirandskog jezika, romanski jezici su sačuvali latinske nazive, osim imena nedelja, koja je zamenjena sa [dies] Dominicus (Dominica), odnosno „Dan Gospodnji”, i subote, koja je dobila ime po Sabatu. Mirandski i moderni portugalski koriste numerisane radne dane (pogledajte ispod), ali zadržavaju sábado i demingo/domingo za vikende.[6]
Napomene uredi
- ^ Or domigu, domingu, domínica, dominica, domínigu, dumínica, dumíniga.
- ^ Or mércuis, mérculis, mércuris.
- ^ Or gióvia, zóbia, giògia, zògia.
- ^ Or canàbara, cenàbara, cenàbera, cenàbura, cenarba, chenàbara, chenabra, chenapra, chenàpura, chenarpa, chenàura, cianàbara.
- ^ Or sàbadu, sàbudu, sàburu, sàpatu.
Reference uredi
- ^ Schaff, Philip (1884). History of the Christian Church Vol. III. Edinburgh: T&T Clark. str. 380. Pristupljeno 15. 3. 2019.
- ^ Nerone Caesare Augusto Cosso Lentuol Cossil fil. Cos. VIII idus Febr(u)arius dies solis, luna XIIIIX nun(dinae) Cumis, V (idus Februarias) nun(dinae) Pompeis. Robert Hannah, "Time in Written Spaces", in: Peter Keegan, Gareth Sears, Ray Laurence (eds.), Written Space in the Latin West, 200 BC to AD 300, A&C Black, 2013, p. 89.
- ^ E. G. Richards, Mapping Time, the Calendar and History, Oxford 1999. p. 269
- ^ Falk, Michael (19. 3. 1999). „Astronomical names for the days of the week”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 93 (1999–06): 122—133. Bibcode:1999JRASC..93..122F.
- ^ „Days of the Week Meaning and Origin”. Astrologyclub.org. Pristupljeno 25. 12. 2016.
- ^ The days of the week in Portuguese.
Literatura uredi
- Schaff, Philip (1884). History of the Christian Church Vol. III. Edinburgh: T&T Clark. str. 380. Pristupljeno 15. 3. 2019.
- Brown, Cecil H. (1989). „Naming the days of the week: A cross-language study of lexical acculturation”. Current Anthropology. 30 (4): 536—550. JSTOR 2743391. S2CID 144153973. doi:10.1086/203782.
- Falk, Michael (2004). „Astronomical Names for the Days of the Week”. Royal Astronomical Society of Canada. 93: 122—133. Bibcode:1999JRASC..93..122F. S2CID 118954190. arXiv:astro-ph/0307398
. doi:10.1016/j.newast.2003.07.002. - Neugebauer, Otto (1979). Ethiopic astronomy and computus, Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische klasse, sitzungsberichte, 347 (Vienna)
- Colson, Francis Henry (1926). The Week: An Essay on the Origin and Development of the Seven-day Cycle. Cambridge University Press. OCLC 59110177.
- Chisholm, Hugh, ur. (1911). „week”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.
Spoljašnje veze uredi
- Extensive information on planetary hours (renaissanceastrology.com)
- Current planetary hour and day for many cities Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2009) (lunarium.co.uk)
- Planetary Hours Calculator (astrology.com.tr)
- Planetary Hours Excel worksheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2017) (dearbrutus.com)
- ChronosXP - Free planetary hours software for Windows
- Al-Saat - Urdu/Arabic/Persian planetary hours software for Windows