Dauntaun

Dauntaun (engl. downtown; u slobodnom prevodu: „centar grada”, _„središte grada” ili „poslovni centar grada”) termin je koji najčešće koriste engleski govornici na prostoru Severne Amerike, a odnosi se na trgovačko, kulturno, često i istorijsko, političko i geografsko srce grada. Odlikuje ga veliki broj visokih zgrada i kulturnih institucija a često predstavlja i konvergenciju autobuskih linija i železničkog tranzita. Dauntaun se u ostatku sveta naziva prosto „gradskim centrom”.

Midtaun Menhetn, Njujork, najveća je stambena poslovna četvrt u SAD.

Istorija

Poreklo

Prvi citat Oksfordskog engleskog rečnika za „doun taun“ ili „dountaun“ datira iz 1770. godine, u odnosu na centar Bostona. Neki tvrde da je termin „centar grada“ skovan u Njujorku, gde je bio u upotrebi do 1830-ih za označavanje prvobitnog grada na južnom delu ostrva Menhetn. Kako je varoš Njujork prerastala u grad, jedini pravac u kome je grad mogao da raste na ostrvu bio je prema severu, polazeći uzvodno od prvobitnog naselja, a terminologija „gore“ i „dole“ potiče od uobičajenog dizajna mape u kojoj je gore bio sever, a dole jug. Dakle, sve što je severno od prvobitnog grada postalo je poznato kao „aptaun“ (Gornji Menhetn), i generalno je to bilo stambeno područje, dok je prvobitni grad – koji je u to vreme bio i jedini glavni poslovni centar Njujorka – postao poznat kao „dauntaun“ (Donji Menhetn).

Centar Menhetna 1893; gledajući na Brodvej iz ulice Barkli.

Tokom kasnog 19. veka, ovaj termin su postepeno usvajali gradovi širom Sjedinjenih Država i Kanade u kontekstu istorijskog jezgra grada, koje je najčešće bilo isto kao i komercijalno srce grada. Širio se i „aptaun“, ali u znatno manjoj meri. U oba slučaja, međutim, usmerenost obe reči je izgubljena, tako da se stanovnik Bostona može reći da ide u „dauntaun“, iako je to severno od mesta gde se nalazi.

Dauntaun se nalazio na jugu u Detroitu, ali na severu u Klivlendu, na istoku u Sent Luisu, a na zapadu u Pitsburgu. U Bostonu, istakao je stanovnik 1880. godine, centar grada bio je u centru grada. Aptaun je bio severno od centra grada u Sinsinatiju, ali južno od centra grada u Nju Orleansu i San Francisku.

Primetno je da „dauntaun“ nije bio uključen u rečnike sve do 1880-ih. Ali do ranih 1900-ih, „dountaun“ je jasno uspostavljen kao pravi termin u američkom engleskom za centralnu poslovnu četvrt grada, iako je ta reč bila praktično nepoznata u Britaniji i Zapadnoj Evropi, gde su korišteni izrazi poput „city centre“ (britanski engleski), „el centro” (španski), „das Zentrum” (nemački) itd. Još početkom 20. veka, engleski putopisci su smatrali potrebnim da svojim čitaocima objasne šta znači „dauntaun“.

Iako su američkim centrima nedostajale zakonski definisane granice i često su bili delovi nekoliko odeljenja koje je većina gradova koristila kao svoj osnovni funkcionalni okrug, lociranje centra grada nije bilo teško, jer je to bilo mesto gde su se spajale sve ulične železnice i nadzemne pruge, i – barem na većini mesta – gde su bili železnički terminali. To je bila lokacija velikih robnih kuća i hotela, kao i pozorišta, klubova, kabarea i plesnih sala, i gde su izgrađeni neboderi kada je ta tehnologija usavršena. Takođe je često, u početku, bio jedini deo grada koji je bio elektrifikovan. To je takođe bilo mesto gde je ulična gužva bila najveća, problem za koji nikada nije pronađeno rešenje.

Zgrada Rand Maknali u Čikagu iz 1889. godine, prva zgrada na svetu sa čeličnim okvirom, više ne postoji.

Centar grada je pre svega bio mesto gde je grad poslovao. Unutar njegovih malih naselja, ponekad tako malih i sadrže sveka nekoliko stotina akra, odvijala bi se većina trgovine, prodaje i kupovine – maloprodaje i veleprodaje – u celom području. Postojali su poslovni centri i na drugim mestima širom grada i okoline, ali centar grada je bio glavni, zaista centralni poslovni okrug. Kako se sve više poslova obavljalo u centru grada, oni koji su tamo imali svoje domove postepeno su proterivani, prodavali su svoju imovinu i selili se u mirnija stambena područja van centra grada.

Neboderi

Neboder bi postao zaštitni znak centra grada. Pre pronalaska lifta – a kasnije i brzog lifta – zgrade su bile ograničene po visini na oko šest spratova, što je bila de fakto granica postavljena količinom stepenica. Pretpostavljalo se da bi se ljudi penjali na veće visine, ali sa liftom. Ta granica je razbijena i počele su da se grade zgrade do šesnaest spratova. Ono što ih je tada ograničavalo bila je debljina zida koja je potrebna u podnožju da izdrži težinu zgrade iznad nje. Kako su zgrade postajale sve više, debljina zida i prostor potreban za liftove nisu omogućavali dovoljno prostora za iznajmljivanje da bi zgrada bila isplativa. Ono što je razbilo to ograničenje je pronalazak prvo gvozdene, a zatim čelične konstrukcije, u kojoj je teret zgrade nosio unutrašnji skelet metalnog okvira, sa kojeg su zidovi – a kasnije i staklo – jednostavno visili bez nošenja ikakve težine.

Iako se prvi put koristio u Čikagu, neboder sa čeličnim okvirom najbrže je zaživeo u Njujorku tokom 1880-ih, a odatle se proširio na većinu drugih američkih gradova 1890-ih i 1900-ih. Očigledni nedostatak visinskog ograničenja ove vrste objekata pokrenuo je žestoku raspravu o tome da li njihova visina treba da bude ograničena zakonom, pri čemu su zagovornici i protivnici ograničenja visine iznosili brojne argumente u prilog svom stavu. Pitanje ograničenja visine takođe je imalo duboke implikacije na prirodu samog centra grada: da li će ono i dalje biti koncentrisano jezgro, ili će ga, kako je rastao, visinske granice prisiliti da se proširi na veće područje. Kratkoročno gledano, zagovornici ograničenja visine bili su uspešni u svojim nastojanjima. Do 1910-ih, većina najvećih i srednjih gradova je imala ograničenja visine na snazi, a Njujork – uprkos nekoliko zajedničkih napora da se ona uvedu – Filadelfija, Detroit, Pitsburg i Mineapolis su bili značajni protivnici.

Donji Menhetn, takođe poznat kao Finansijski okrug, prvobitni centar Njujorka i četvrti najnaseljeniji centar u Sjedinjenim Državama.

Centar Siti, Filadelfija, drugi najnaseljeniji centar u Sjedinjenim Državama.

Zoniranje

Ultimatno, međutim, ne bi ograničenja visine sama po sebi ograničavala nebodere, već sveobuhvatni zakoni o zoniranju koji bi postavili posebne zahteve za različite delove grada, i koji bi regulisali ne samo visinu, već i zapreminu zgrade, procenat korišćene parcelu i količinu svetlosti koju je zgrada blokirala, a takođe bi podsticani zastoji kako bi se smanjila zapremina zgrade dozvoljavajući dodatnu visinu po stopi, pri čemu je tačna količina bila zavisna od toga u kojoj zoni se zgrada nalazi. Njujork je prvi koji ovo sproveo, sa Rezolucijom o zonama iz 1916. godine, koja je dobrim delom bila podstaknuta izgradnjom Ekvitabl zgrade 1915, zgrade od 40 spratova sa ravnim stranama i bez zastoja, što je izazvalo strah da će centar grada postati lavirint mračnih ulica koja nikada niće videti sunce. Što je još gore, barem po interese nekretnina, zgrada je stavila 1,2 miliona kvadratnih stopa (111.000 m²) poslovnog prostora na ono što je bilo tromo tržište nekretnina. Za mnoge u industriji nekretnina, zakon o zoniranju bio je primer „razumnog ograničenja“.

Nakon što je Njujork usvojio zakon, usledili su drugi gradovi, iako su predložene mere zoniranja naišle na jak otpor na nekim mestima, često zbog uključivanja previše restriktivnih ograničenja visine, a ponekad i zato što je ceo koncept zoniranja viđen kao nedemokratski i na granici sa socijalizam. Konačno, model zakona, Standardni državni zakon o zoniranju iz 1922. godine je sastavljen za smernice gradovima koji žele da donesu propise o zoniranju, koji je sada deo praktično svakog američkog grada.

Centralni poslovni okrug

Tokom kasnog 19. i ranog 20. veka, dauntaun je bio poslovni kvart američkog grada, ali počevši oko 1920-ih i 1930-ih, kako su gradovi nastavili da rastu po veličini i broju stanovnika, rivalski poslovni okrugi počeli su da se pojavljuju izvan centra grada u periferiji. To je bilo vreme kada je termin „centralni poslovni okrug“ počeo da se pojavljuje kao manje-više sinonim za centar grada. Ova fraza je priznavala postojanje drugih poslovnih okruga u gradu, ali je centru dodeljivala primat da bude „centralni“, ne samo geografski, u mnogim gradovima, već i po važnosti. U mnogim slučajevima, dauntaun ili centralni poslovni okrug, sam po sebi je počeo da raste, kao na primer na Menhetnu gde su poslovni okrug donjeg Menhetna i noviji u centru grada počeli da rastu jedno prema drugom, ili u Čikagu, gde se dauntaun proširio od petlje preko reke Čikago do avenije Mičigen. Zapravo, nestabilnost centra grada je bila razlog za zabrinutost za poslovne interese i interese nekretnina, pošto je poslovni kvart odbio da ostane tamo gde je bio, i promenio je svoju lokaciju kao odgovor na brojne faktore, iako je generalno ostao prilično kompaktan – tokom ranih 1930-ih, čak i najveći su zauzimali manje od 2% gradskog prostora, a većina je bila znatno manja – i ostao je primarna poslovna četvrt grada.

Interesi nekretnina su imali poseban razlog za zabrinut zbog tendencije pomeranja dountauna jer je centar grada imao daleko najveću vrednost zemljišta u svakom gradu. Jedan komentator je rekao da kada bi se vrednosti zemljišta u Čikagu prikazale kao visina na reljefnoj mapi, Petlja bi bila ekvivalentna vrhovima Himalaja u poređenju sa ostatkom grada. Godine 1926, centralna poslovna četvrt Čikaga, koja je zauzimala manje od 1% grada, imala je 20% vrednosti gradskog zemljišta. Isti odnos važio je u Sent Luisu sredinom 20-ih (20%) i Los Anđelesu početkom 1930-ih (17%). Dakle, kada je centar grada počeo da menja svoju lokaciju, neki vlasnici nekretnina su morali da izgube mnogo novca, dok bi drugi mogli da dobiju.

Galerija

• 
  Dauntaun Čikaga, treći najnaseljeniji dauntaun u SAD.
• 
  Dauntaun Toronta, iliti centar Toronta, Kanada.
• 
  Dauntaun Montreala, Kanada.

Vidi još

• Gradski centar
• Grad
• Urbanizacija

Literatura

• Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. str. 193. 
• Fogelson, Robert M. (2003). Downtown: Its Rise and Fall, 1880–1950. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 0300090625. 
• „Times Square – The Official Site of Times Square”. Times Square District Management Association, Inc. Arhivirano iz originala 18. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 1. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Times Square”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 10. 1. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pramis, Joshua (oktobar 2011). „World's Most-Visited Tourist Attractions No. 1: Times Square, New York City”. American Express Publishing Corporation. Arhivirano iz originala 1. 2. 2015. g. Pristupljeno 10. 1. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The Most Jivin' Streetscapes in the World”. Luigi Di Serio. 2010. Arhivirano iz originala 21. 9. 2014. g. Pristupljeno 10. 1. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „New York Architecture Images- Midtown Times Square”. 2011 nyc-architecture. Arhivirano iz originala 25. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 1. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The Burgess Urban Land Use Model”. people.hofstra.edu. Arhivirano iz originala 2011-06-29. g. Pristupljeno 2016-09-26. 
• Park, Robert E.; Burgess, Ernest W. (1925). „The Growth of the City: An Introduction to a Research Project”. The City (PDF) (na jeziku: engleski). University of Chicago Press. str. 47—62. ISBN 9780226148199. 

Spoljašnje veze

• Rečnička definicija za dauntaun na Vikirečniku
• Međunarodno dauntaun udruženje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2017)