Градска четврт

Градска четврт или градски кварт, је део градског насеља. Четврт може постојати управно (одређена поделом од стране градске управе) или амбијентално (део са посебном и веома приметним обележјем).

Тешњар, стара, источњачка четврт у Ваљеву, данас под заштитом државе

Порекло називаУреди

Карта Јерусалимског старог града, подељен на 4 четврти према верској припадности

Порекло назива везано је за староримско урбано планирање нових градова. Већина новооснованих римских градова планирана је у виду четири дела исте величине и значаја, тј. четири четвртине (лат. Quarters), подељених двема главним улицама, Кардом (лат. Cardo, у правцу север-југ) и Декуманусом Максимусом (лат. Decumanus Maximus, у правцу исток-запад), које су на пресеку твориле форум - поплочан градски трг окружен портицима.

Тумачење појмаУреди

Скадарлија, боемска четврт Београда

Четврт може бити уређена управним путем, тј. може бити део подручне поделе градске управе (као „испостава“ градске власти). Овакав случај среће се у Пољској (пољ. dzielnica), Словенији (словен. četrt), Хрватској , Немачкој (нем. Ortsteil/Stadtteil), Италији (итал. Quartiere), Француској (франц. Quartier). У Србији је појам четврти у овом смислу некада такође био у употреби.

Поред тога, четврт може бити гледана и шире суседство са посебним одликама, по чему је оно обично јединствено у граду. У овом случају обично постоји одређено обележје:

према старости: стара градска четврт, нова четврт;
према етничкој припадности становника: немачка четврт, европска четврт, колонијална четврт;
према верској припадности становника: хришћанска четврт, Јеврејска четврт, муслиманска четврт. Веома добар пример је старо језгро Јерусалима, које је подељено на хришћанску, јерменску, јеврејску и муслиманску четврт;
према степену и присуству сексуалних слобода: геј четврт, четврт црвених фењера;
према економском нивоу становника: сиротињска четврт, четврт средње класе;
према делатности становника/корисника: дипломатска четврт, универзитетска четврт, боемска четврт.

Четврти у СрбијиУреди

Четврт црвених фењера у Амстердаму

На простору Србије израз четврт је релативно нов појам и везује се за време и развој градова од почетка 19. века и прихватања европских традиција на тлу тадашње Кнежевине Србије.

Пре тога, у деловима под влашћу Османског царства је била присутна и османска „етничко-привредна“ подела на махале и чаршију. Док су махале биле стамбени делови града и махом везане за поједине етничке заједнице, дотле је чаршија била у његовом средишту и представљала је „привредни“ део града са трговином и занатством.

У Војводини су постојали крајеви у оквиру насеља (нпр. маџарски крај, рацки крај и сл.), који су најчешће били насељени посебним етничким заједницама, али нису обавезно били са искључиво једном наменом (становање или трговина, рецимо).

Види јошУреди

ИзвориУреди

Бранислав Којић, Стари балкански градови, вароши и варошице, ИАУС, 1976
Oxford English Dictionary, 1989.