Википедија

Deblokada Oraovice

Deblokada Oraovice je akcija pripadnika Vojske SR Jugoslavije i Policije Republike Srbije pod zajedničkom komandom Združenih snaga bezbednosti koja se dogodila 14. maja 2001. godine u selu Oraovica, Srbija, protiv albanskih terorista iz OVPMB. Prethodno su 13. maja teroristi napali policiju kod samog sela koja je uzvrativši vatru ubila dvojicu terorista. Sama deblokada sela sprovedena je 14. maja i u njoj je poginulo 5 pripadnika OVPMB, a ranjen je i jedan pripadnik MUP-a Republike Srbije. Bezbednosne snage su 15. maja, nakon završetka akcije, zarobile 98 Albanaca koji su pokušali da se izvuku iz Oraovice, ali su svi nakon detaljne provere i ispitivanja pušteni kućama jer se radilo o civilima a ne o pripadnicima OVPMB. KFOR je na administrativnoj liniji sa Kosovom zarobio 45 terorista.

Deblokada Oraovice
Deo Sukoba na jugu Srbije 2001.
Vreme13 – 15. maj 2001.
Mesto
Oraovica, Srbija, SRJ
Ishod odlučujuća pobeda vojske i policije
Sukobljene strane
Policija Srbije
Vojska Jugoslavije
 Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe
Komandanti i vođe
Ninoslav Krstić
Goran Radosavljević		 Mustafa Šaćiri
Jačina
jedinice 211. oklopne brigade iz Niša
21. BsD, 51. BsD, 12. BsD, ič/36. okbr
78. motorizovana brigada iz Vranja
63. padobranska brigada
72. specijalna brigada
jedinice policije (PJP i JSO)[1]		 113. brigada OVPMB
115. brigada OVPMB
delovi 111. brigade OVPMB[1]
Žrtve i gubici
1 ranjeni policajac 7 poginulih pripadnika OVPMB
KFOR zarobio 45 terorista na administrativnoj liniji sa KiM[2]

Pozadina uredi

Između 10. juna 1999. i 25. novembra 2000, Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca je izvršila 399 terorističkih napada na jugu Srbije. OVPMB je u napadima koristila uglavnom ručno naoružanje, puškomitraljeze, minobacače, antitenkovske i protivpešadijske mine, ručne granate i snajpere. Tom prilikom ubijeno je 11 srpskih policajaca, a 39 je ranjeno. Ubijeno je 8 civila, a 3 ranjeno, ranjena su i 2 posmatrača UN i kidnapovana su 2 civila. U odgovoru na napade ubijeno je 7 terorista.[3]

Dana 21. novembra 2000. godine, tri policajaca su zarobljena, mučena i zverski ubijena.[traži se izvor][4] 18. februara 2001, 3 policajca su ubijena kada je njihovo vozilo naišlo na dve antitenkovske mine.[5] To su bili događaji koji su pokrenuli sukobe na jugu Srbije, koji su rešeni posle deblokade sela Oraovice i razoružavanja terorista.[6]

Antiteroristička akcija u Oraovici uredi

 
Združene snage bezbednosti tokom deblokade Oraovice 15. maja 2001.
 
Tenk M-84 uništava bunker terorista tokom deblokade Oraovice 15. maja 2001.

Deblokada je usledila posle provokacija albanskih terorista kod Oraovice 13. maja. Tog dana iz pravca rejona Ljoki mal u 06.10 časova otvorena je vatra iz pešadijskog naoružanja na jedan vis iznad Oraovice. Nešto kasnije, u 07.00 časova iz pravca sela Oraovica ekstremisti su otvorili vatru prema položajima snaga bezbednosti, a u isto vreme su iz Kopnene zone bezbednosti ispalili 3 mine iz minobacača po položajima jugoslovenskih snaga na platou pored crkve i pravoslavnog groblja u Oraovici. Oružana dejstva po ovim položajima ponovljena su i u 07.20 časova. Na patrolu policije koja se kretala od Preševa ka Oraovici, u 11.55 sa svog punkta koji je urađen u toku noći, ekstremisti su otvarali vatru iz streljačkog naoružanja. Od 14.10 sa istog punkta teroristi su dejstvovali i iz protivavionskih mitraljeza kalibra 12,7 mm. Ekstremisti su nastavili napade u širem rejonu Oraovice od 18.35 časova ispaljivanjem 4 minobacačke mine na položaje snaga bezbednosti u okolini groblja u selu. Oružana dejstva prema položajima policije prestala su oko 20.00 časova. Posledica nije bilo, a policija je odgovorila na napade. Tom prilikom likvidirana su dvojica terorista - Agim Halimi (1967) i Šaban Šahini (1975). U toku borbi teroristi su jednom granatom iz minobacača prebacili položaje jugoslovenskih snaga, pa je od granate poginuo jedan maloletni albanski dečak a ranjena njegova sestra.[7]

Narednog dana, deblokadi Oraovice prethodili su mnogobrojni apeli teroristima da se predaju, odnosno meštanima da se odupru pritiscima terorista i ne pridružuju im se. Većina meštana se zaključala u svoje podrume. Samo mali broj civila se borio. Prilazi selu su bili utvrđeni mnogobrojnim rovovima, bunkerima, punktovima i mitraljeskom gnezdima, a na putevima su postavljene blokade. Prema lokalnom stanovništvu koje im nije pružilo podršku teroristi su primenili represivne mere uključujući i paljenje nekoliko kuća.[8]

Oko 14.15 časova 14. maja ekstremisti otvaraju vatru iz minobacača, ručnih bacača, snajpera i mitraljeza na položaje snaga bezbednosti kod Oraovice. Napadnute jedinice su usled ugroženosti svojih života bile primorane da adekvatno odgovore. U akciji je korišćeno uglavnom naoružanje manjeg kalibra, zbog visokog rizika po stanovništvo i rešenosti da ne dođe do nepotrebnih materijalnih razaranja. Bezbednosne snage su u 16.20 časova omogućile bezbedan izlazak veće grupe civila, uglavnom žena, staraca i dece. Većina se uputila ka Preševu. Oko 17.00 časova snage bezbednosti su opkolile Oraovicu, pozivajući teroriste da polože oružje. Iz pravca Preševa nastupali su pripadnici Posebne jedinice policije (PJP) i 78. motorizovane brigade, dok su 63. padobranska i 72. specijalna brigada preko brda albanskim teroristima došle iza leđa probijajući se kroz minska polja, čime je praktično presečena odstupnica borcima OVPMB. Od dejstava streljačkog naoružanja u 18.45 ranjen je u predelu gornjeg grudnog koša policajac Nebojša Simić (1974) iz Beograda koji je posle ukazane prve pomoći prebačen u Medicinski centar u Vranju a potom helikopterom na VMA u Beogradu. Pripadnici snaga bezbednosti su do 20.00 časova deblokirali dve trećine sela, uključujući i glavni seoski put koji je bio pod blokadom, i tada su oružana dejstva prestala.[9]

Dana 15. maja oko 11.00 časova snage bezbednosti uništile su bunker albanskih ekstremista kod seoskog mlina u Oraovici, a onda je, na zahtev predsednika državnog Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojše Čovića komandant Združenih snaga bezbednosti general-potpukovnik Ninoslav Krstić naredio obustavu vatre do 13.00 časova, a teroristi su pozvani da napuste Oraovicu. Sukob je posle zatišja ponovo buknuo i potrajao do 16.30 časova kada je naređena još jedna obustava vatre. Tokom borbi iz sela je pobegao Mustafa Šaćiri sa svojim ljudima. Posle njihovog povlačenja teroristi su nastavili sa pregrupisavanjem snaga uz povremene oružane provokacije iz rejona Ljoki mal, Bukovskih livada i sela Bukovac, unutar Kopnene zone bezbednosti. Vojska i policija su akciju završile tako što se uveče kolona združenih snaga iz sela spojila sa jedinicama koje su bile na brdu. Selo je oslobođeno i OVPMB je nanet ključni udarac tokom krize na jugu Srbije.[2]

Ovo je ujedno bila i poslednja ratna akcija u Srbiji u kojoj je, radi uništavanja određenih terorističkih bunkera, korišćen tenk M-84. Tokom akcije koju su pratili i brojni predstavnici međunarodne zajednice svega nekoliko kuća je oštećeno kuršumima i nekoliko stakala je popucalo od detonacija. Nijedna kuća nije izgorela. Akciju su pratili predstavnici Bele kuće, a predstavnik generalnog sekretara NATO-a Piter Fajt, koji je takođe lično pratio akciju, pohvalio je jugoslovenske snage za profesionalno odrađen posao. Operacija je trajala relativno dugo i više puta je prekidana pregovorima i rokovima za izvlačenje civilnog stanovništva i predaju oružja.[2]

U toku deblokade ubijeno je 5 terorista iz OVPMB - Bardhil Osmani (1972) poznat kao komandant Delta, Mitat Musliju (1981), Kasriot Arifi (1976), Sami Ukšini (1978) i Šaban Ukšini (1969) poznat kao komandant Teri. Nakon akcije zaplenjeno je 9 poluautomatskih i 2 automatske puške kineske proizvodnje, 4 ručna bacača, dva ručna bacača Zolje, protivtenkovski projektil Ambrust, 6 projektila za ručne bacače, 20 ručnih bombi i veća količina municije, uniformi, saniteta i druge opreme.[10] O tome da je akcija izvedena briljantno svedoči i naređenje američkog predsednika Džordža Buša da se ova deblokada izučava na američkim vojnim akademijama.[11] Uspešna akcija vojske i policije uticala je na neodlučne Albance da ne uzimaju oružje i ne priključuju se tzv. OVPMB.[8]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b American Military Community: View topic - Joint Strike Force: Operation "Oraovica", Pristupljeno 31. 3. 2013.
  2. ^ a b v http://www.guardian.co.uk/world/2001/may/17/balkans The Guardian:Albanian rebels to | defy deadline 17 May 2001
  3. ^ Krstic, Ninoslav; Zivkovic, Dragan. „Izvođenje operacije rešavanja krize na jugu Srbije izazvane delovanjem naoružanih albanskih ekstremista (terorista)”. Vojno delo. str. 180. ISSN 0042-8426. 
  4. ^ „PRESS Centar - Bujanovac”. web.archive.org. 25. 12. 2008. Arhivirano iz originala 25. 12. 2008. g. Pristupljeno 23. 05. 2019. 
  5. ^ www.glas-javnosti.rs, Pristupljeno 31. 3. 2013.
  6. ^ CER | Serbia: Presevo peace agreement on the horizon? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2012), Pristupljeno 31. 3. 2013.
  7. ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2004), Pristupljeno 31. 3. 2013.
  8. ^ a b Kost u grlu
  9. ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2004), Pristupljeno 31. 3. 2013.
  10. ^ PRESS Centar - Bujanovac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2004), Pristupljeno 31. 3. 2013.
  11. ^ Yahoo! Groups[mrtva veza], Pristupljeno 31. 3. 2013.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деблокада_Ораовице&oldid=27371561”