Dimitrije Frušić
Dimitrije - Mita Frušić (Divoš, 21. januar 1790 — Trst, 13. oktobar 1838) bio je srpski lekar i novinar.[1] Zajedno sa Dimitrijem Davidovićem, Frušić je zaslužan je kao pokretač „Novina serbskih“, prvih novina kod Srba.[2]
Dimitrije Frušić | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Dimitrije Frušić |
| Datum rođenja | 21. januar 1790. |
| Mesto rođenja | Divoš, Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 13. oktobar 1838. (48 god.) |
| Mesto smrti | Trst, Austrijsko carstvo |
Život uredi
Dimitrije Frušić je, kao i većina tada učenih Srba, rođen na tlu današnje Vojvodine, u selu Divošu kod Sremske Mitrovice. Poreklom je iz plemenite porodice Frušića (koja je kasnije dala i episkopa banjalučkog Andreja Frušića). Roditelji su mu bili Andrija divoški posednik i Sofija.[3]
Nakon završene gimnazije u Karlovcima, započeo je studije medicine u Pešti, a posle zajedno sa kolegom (takođe medicinarom) Dimitrijem Davidovićem prešao u Beč. Nastavili su studije u Beču. Kao studenti pokrenuli su 17. avgusta 1813. godine srpski list Novine serbske u Beču. Bio je to politički dnevni list, koji tokom 1813-1814. godine nije izlazio samo nedeljom i praznikom. Broj čitalaca - kupaca je sa 350 (1813) porastao na 450 (1814). Preduzimljivi Frušić je u stvari glavni inicijator; prvi počeo da radi na izdavanju srpskih novina i knjiga,[4] želeći da se time bavi lično i poslovno. Ali pošto je privilegija koju je univerzitetska štamparija u Pešti imala, još trajala, mogao je samo novine izdavati u Beču. U svoje planove je uveo Davidovića, koji će kasnije sve preuzeti. Davidovićev učinak na izdavanju novina (1813) i zabavnika (1817), te otvaranju sopstvene štamparije (1817) predstavlja samo realizaciju Frušićevih zamisli. U to doba on i Davidović upoznali su se Vukom Karadžićem i Jernejem Kopitarom. Ostao je odan prijatelj Karadžiću, te mu obezbedio godinama finansijsku i drugu pomoć od tršćanske opštine. Na novinama je Frušić sarađivao kao saizdavač i saurednik do 23. maja 1816. godine.[5] Te godine, posle završenih studija medicine, mladi lekar Frušić je definitivno napustio Beč.
Godine 1815. mladi Frušić je bio jedan od srpskih deputata u Beču. Vlast ga (kao i ostale) sumnjiči da pomaže Drugi srpski ustanak. Kao bečki student bio je tumač Matiji Nenadoviću, kad je ovaj kao srpski izaslanik bio dvaput na prijemu kog austrijskog cara. Po odlasku prote Mateje, Frušić u društvu sa Stefanom Živkovićem, Dimitrijem Davidovićem i Jovanom Čotrićem nastavlja da se savetuje sa ruskim diplomatama. Tada oni pišu i koncepte molbi za učesnike kongresa. Frušić zastupa arhimandrita Melentija Nikšića koji je iz Srbije iznosio srpske zahteve, i sa kojim je u prepisci.
Po odlasku iz Beča Frušić je tražio pogodno mesto gde žive Srbi da bi otvorio lekarsku ordinaciju. U prvo vreme mladi lekar živeo je i radio u Zemunu.[6] Odatle je mladi lekar 1818. godine naručio Vukov srpski rečnik. Ali skrasiće se daleko od zavičaja, u italijanskom primorju. Izbor stalnog prebivališta je pao na Trst, i tu su prevagnuli lični razlozi. Radilo se o ženidbi sa jednom bogatom Tršćankom. Tu je od svog dolaska 1819. godine[7] razvio lepu bolničku i privatnu praksu i zauzimao vidno mesto u bogatoj tršćanskoj srpskoj koloniji.[8] Za izgradnju tršćanske nove velike bolnice (od 1819) velike zasluge ima Frušić. On je 1832. godine lekar Građanske bolnice u Trstu. [9]Rodoljubivi intelektualac Frušić je i tu pokušavao da otvori srpsku štampariju.[10] Javlja se redovno u spiskovima prenumeranata iz Trsta, kao kupac srpskih knjiga i listova. Njegov ugledni dom je bio otvoren za Srbe kulturne radnike i posetioce sa strane. Dopisuje se sa velikim brojem uglednih Srba kulturnih i nacionalnih delatnika. Među njima se ističu Vuk i Njegoš, kao gosti, prijatelji, saradnici i korespodenti. Kada je umro Frušićev mladi sin Čedomilj 1835. godine, "Serbski narodni list" u Pešti je 1837. godine objavio Njegoševu pesmu - prvenac: "Spomen na grobu Čedomilja".[11]To nije bilo slučajno; jer Dimitrije piše 1833. godine da je Njegoš njegov veliki prijatelj. U domu Frušićevom (do 1892) čuvan je decenijama veliki portret Njegošev kao vladike, rad slikara Jožefa Tominca.
Do kraja života doktor Dimitrije Frušić je živeo kao ugledan lekar u Trstu. Umro je iznenada od kaplje, baveći se u jednom društvu, krajem oktobra 1838. godine. Počiva na tršćanskom srpskom groblju.[12] Iza sebe je ostavio suprugu Jovanku[13], kćerku Milicu i sina Dušana. Na zidu doma visila je divna slika "Doktor Frušić sa porodicom", rad pomenutog umetnika Tominca. Dimitrijev sin Dušan je poživeo i umro 1901. godine kao ugledni tršćanski trgovac.
Počasti uredi
U čast Dimitrija Frušića, Društvo novinara Vojvodine svake godine dodeljuje, nagradu i povelju „Dimitrije Frušić“ u oblasti novinarstva. Klub novinara u Sremskoj Mitrovici nosi njegovo ime.
Reference uredi
- ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 204.
- ^ Dimitrije Frušić Archives » Poreklo
- ^ Andra Gavrilović: "Znameniti Srbi 19. veka", Zagreb 1901.
- ^ "Prosvetni glasnik", Beograd 1923.
- ^ „sumadijapress.co.rs[[Kategorija:Botovski naslovi]]” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2015. g. Pristupljeno 10. 10. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Živan Milisavac: "Istorija Matice srpske...", Novi Sad 1986.
- ^ Dejan Medaković, Đorđe Milošević: "Letopis Srba u Trstu", Beograd 1987.
- ^ "Beogradske novine", Beograd 1917.
- ^ "Otac ili misli čedoljubivog oca", prevod, Karlovac 1832.
- ^ "Delo", Beograd 1911.
- ^ "Zora", Mostar 1901.
- ^ Milo Gligorijević: "Izlazak Srba", Beograd 1987.
- ^ Jevta Popović: "Razna dela", Budim 1827.
Literatura uredi
- Tekst Uroš Džonić, univ. prof. Filozofski fakultet Beograd u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1986. tom 5 str. 288.
