Википедија

Dnevni telegraf

Dnevni telegraf je bio srpski dnevni tabloid srednjeg tržišta koji je izlazio u Beogradu od 1996. do novembra 1998. godine, a zatim i u Podgorici do marta 1999. godine.

Bio je to prvi privatni dnevni list u Srbiji posle više od 50 godina opšteg javnog vlasništva u komunizmu . Osnovan i u vlasništvu Slavka Ćuruvije, objavljen u tabloidnom formatu sa sadržajem koji je bio namenjen srednjem tržištu, Dnevni telegraf je zadržao visok ugled i čitalaštvo sve vreme svog postojanja.

Istorija uredi

List je imao koristi od ličnog odnosa vlasnika i pristupa Mirjani Marković, supruzi predsednika Srbije Slobodana Miloševića . Dobijajući konstantan tok relevantnih informacija iz tako vrhunskog izvora, novine su izgradile znatan broj čitalaca i stalan izvor prihoda.

Ovu vezu Ćuruvija-Marković je Aleksandar Tijanić (Ćuruvijin prijatelj i kolega, koji je ranije 1996. kratko vreme obavljao funkciju ministra informisanja u prvom kabinetu Miloševićevog lojaliste Mirka Marjanovića ) opisao kao „pakt o nenapadanju, a ne prijateljstvu“. a kasnije 2004. godine, tri i po godine nakon svrgavanja Miloševića, postao generalni direktor RTS -a) u komemorativnom dokumentarcu Kad režim strelja koji je premijerno prikazan 1. februara 2006. na RTS -u. U istom dokumentarcu Ćuruvijina vanbračna supruga Branka Prpa dodala je da je dogovor sa Mirjanom Marković vezan za zahtev vladajućeg para da se list uzdrži od pisanja o aktivnostima njihovo dvoje odrasle dece — Marka i Marije. Ćuruvija im je, navodno, rado ispunio tu želju u zamenu za relevantne dnevne političke informacije. Tijanić je takođe rekao da su informacije iz ovog visoko informisanog izvora omogućile Ćuruviji i Dnevnom telegrafu da tokom godina sastave stotine naslovnih strana, razvijajući pritom veliki kadar i lojalnu čitalačku publiku. Prpa je dalje rekao: „Njihov odnos je bio usredsređen na razgovore jedan na jedan u koje je Slavko verovatno učestvovao, kao i drugi novinari u to vreme, nadajući se da će je isprovocirati i možda izmanipulisati da otkrije više nego što je prvobitno planirala, ali kako je vreme prolazilo na mislim da su oni postali oni kojima se manipuliše“.

Počinju problemi uredi

Nevolje za Dnevni telegraf počele su u oktobru 1998. godine kada je Vlada Srbije na čelu sa premijerom Mirkom Marjanovićem donela uredbu ( uredbu ) kojom se utvrđuju posebne mere u svetlu pretnje NATO bombardovanja. Uredbom je 14. oktobra 1998. godine vladino Ministarstvo informisanja na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlučilo da zabrani izdavanje dnevnih listova Dnevni telegraf, Danas i Naša borba .

U slučaju Dnevnog telegrafa razlog za ovu radikalnu mjeru naveden je kao navodno "širenje defetizma puštanjem subverzivnih naslova članaka". Nakon protesta i pritisaka domaćih nevladinih organizacija i stranih vlada, zabrana je ukinuta 20. oktobra 1998, da bi je zamenio zloglasni novi Zakon o informisanju koji je donet istog dana.

Očigledno, „pakt o nenapadanju“ između Mire Marković i Slavka Ćuruvije je bio isključen. U vreme kada je NATO pretio vazdušnim udarima, režim je iz sekunde u drugi bio sve radikalniji. Pravi razlog nagle promene stava kada su nezavisni mediji u pitanju, bar u Ćuruvijinom slučaju, verovatno leži u činjenici da su i Dnevni telegraf i njegov sestrinski dvonedeljnik Evropljanin (izdavač iste krovne kompanije) vrlo otvoreno izveštavali o pogoršanje situacije u srpskoj južnoj pokrajini Kosovo tokom celog leta i jeseni 1998. List je takođe bio veoma kritičan prema strogom zakonu o univerzitetu režima koji je visokoškolskim ustanovama u Srbiji praktično oduzeo akademsku autonomiju.

Vladajuća koalicija koju čine SPS, SRS i Jugoslovenska levica spremala se da donese još jedan drakonski zakon - novi Zakon o informisanju koji bi joj dao ogromna ovlašćenja kada je reč o kažnjavanju i disciplinovanju medija.

Posle neprijatne razmene sa Mirom Marković tokom nedelje kada je Dnevni telegraf bio zabranjen - njihov poslednji razgovor - Ćuruvija je prihvatio predlog Aleksandra Tijanića (i on je tada pisao za Evropljanin ), a njih dvojica su sastavili oštro sročeno otvoreno pismo Miloševića pod naslovom 'Šta dalje, Slobo?' potpisan od obojice. Objavljen je u broju Evropljanin koji je izašao 19. oktobra 1998. godine, dan pre hitnog donošenja Zakona o informisanju u Narodnoj skupštini .

Reakcija režima je bila brza. Osoblju je uručen kasnonoćni poziv na sud zbog optužbe Patriotske alijanse ( Patriotskog saveza), fantomske organizacije koja nije postojala ranije – očigledan pokušaj da se prikrije činjenica da iza njih stoje Jugoslovenska levica i Mira Marković. sve. Posle jednodnevnog suđenja 23. oktobra 1998. godine, predsedavajući sudija Mirko Đorđević je izrekao Evropljaninu novčanu kaznu od 2,4 miliona IUM (~ DM 350.000) po novom Zakonu za „ugrožavanje ustavnog poretka“, čak i ako se inkriminisano pitanje pojavilo u potpunosti. dan pre donošenja zakona.

U nedelju uveče, 25. oktobra 1998. godine, policija je ušla u prostorije Dnevnog telegrafa i zajedničke kancelarije Evropljanin, koje se nalaze na 5. spratu zgrade Borbe, i zaplenila ceo štampu Dnevnog telegrafa sledećeg dana. Pošto su na žiro-računu DT presa (Ćuruvijina firma, izdavač oba lista) zatekli samo 2 dinara, policija im je pristupila oduzimanju poslovne imovine, čime je pokrilo oko 60.000 dinara dugovanog iznosa. To je takođe značilo da nijedna publikacija nije mogla da se nastavi. Pored toga, policija je ušla i u stan Ivana Tadića, izvršnog direktora DT Pressa i oduzela mu nameštaj za koji je procenila da vredi oko 1.100 DM. Pokušali su da uđu i u stanove vlasnika firme Slavka Ćuruvije, kao i Dragana Bujoševića, glavnog i odgovornog urednika Evropljanina, ali su se odlučili protiv toga, verovatno iz straha od većeg medijskog odgovora.

Posle dve nedelje prinudne pauze, u subotu, 7. novembra 1998. izašao je sledeći broj Dnevnog telegrafa sa Otporom! Logo stisnute pesnice na naslovnoj strani zajedno sa oglasom pokreta koji poziva na mirni otpor vlastima. Režim je odmah reagovao. Nakon što je naterala Politiku AD da prestane sa distribucijom Dnevnog telegrafa i Borbu da joj ukine privilegije štampanja, pritisnula je i još jednu privatnu izjavu ( prekršajnu prijavu ). Ovoga puta od strane jedne Bratislavke Bube Morine iz "Udruženja žena Jugoslavije" ( Savez žena Jugoslavije ), još jedne fantomske organizacije. Gospođa Morina je navela da je Dnevni telegraf "pokušao nasilno da uništi ustavni poredak Jugoslavije" objavljivanjem oglasa koji "ugrožava žene i decu Jugoslavije". U drugom brzom suđenju 8. novembra 1998. novine su kažnjene novčanom kaznom od 1,2 miliona IUM (120.000 američkih dolara). Ovo bi se pokazalo kao poslednji ekser u njegovom sanduku u pogledu nastavka objavljivanja u Srbiji .

Oko 22 sata, 9. novembra 1998. godine, dvadesetak službenika Uprave javnih prihoda Srbije zaplenilo je ceo tiraž Dnevnog telegrafa koji je trebalo da bude distribuiran sledećeg dana.

Selidba u Podgoricu uredi

Ćuruvija je odlučio da produkciju preseli u Podgoricu gde je sledeći broj izašao iz štampe 17. novembra 1998. godine.

Problem je sada postao svakodnevno transportovanje papira nazad u Srbiju. Pošto je Dnevni telegraf zvanično zabranjen zbog neplaćanja velikih kazni, morao je biti prokrijumčaren i tajno prodat. Većina serije je redovno zaplenjena, ali bi određeni broj primeraka obično uspeo da prođe.

Pošto je sada bio u iscrpljujućem otvorenom sukobu sa režimom, finansijski oskudan Ćuruvija se prvi put obratio za finansiranje američkim organizacijama poput Nacionalne zadužbine za demokratiju . [1] Takođe, putem kontakata, dogovorio je da govori pred Helsinškom komisijom Kongresa Sjedinjenih Država početkom decembra 1998.

Kod kuće, Dnevni telegraf je nastavio da se štampa u Crnoj Gori i krijumčari u Srbiju, uz stalnu pretnju da će finansijske optužbe biti pretvorene u krivične.

U listu je 5. decembra 1998. godine izašao tekst o ubijenom hirurgu Aleksandru Popoviću u kojem se tvrdi da je pokojni kritikovao ministra zdravlja Milovana Bojića . Ministar je odgovorio tužbom na osnovu "ukaljane časti i ugleda" po novom zakonu o informisanju. To je rezultiralo još 450.000 dinara kazne za list.

Nekoliko meseci kasnije, u martu, javni tužilac je podneo krivičnu prijavu u slučaju Bojić protiv Ćuruvije, kao i dvojice novinara Dnevnog telegrafa, Srđana Jankovića i Zorana Lukovića, zbog „širenja lažnih informacija”. To je dovelo do još jednog brzog suđenja 8. marta 1999. i 5-mesečne zatvorske kazne za trojicu.

Krajem marta 1999. godine, pošto je postalo izvesno da će NATO uskoro započeti vazdušnu kampanju protiv Srbije, Ćuruvija je odlučio da ne želi da nastavi sa objavljivanjem u takvim okolnostima. On je odluku saopštio na, kako se ispostavilo, poslednjem sastanku osoblja, a takođe je dodao da se nada da će se svi videti kada se vazdušni napadi okončaju. Novine su prestale da izlaze u sredu, 24. marta 1999. godine - prvog dana vazdušnih udara. Vrišteći naslov na naslovnoj strani prošlog broja bio je "Sprečite rat".

To se, nažalost, nikada nije dogodilo, jer je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, usred NATO bombardovanja SR Jugoslavije, ubijen Slavko Ćuruvija.

Time je ujedno označen i kraj Dnevnog telegrafa.

Vidi još uredi

Reference uredi



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дневни_телеграф&oldid=26868517”