Википедија

Donald Slejton

Donald Kent Slejton (engl. Donald Kent Slayton), poznatiji kao Dik Slejton (engl. Deke Slayton; Sparta, 1. mart 1924 — Lig Siti, 13. jun 1993), bio je američki pilot, inženjer vazduhoplovne tehnike, astronaut i administrator u NASA. Služio je kao pilot u Američkom ratnom vazduhoplovstvu tokom Drugog svetskog rata i kasnije, u vremenu Hladnog rata, kao borbeni i probni pilot u vazduhoplovnoj bazi Edvards. U aprilu 1959. izabran je sa još šest kolega probnih pilota kao član grupe Merkjuri Sedam, sastavljene od elitnih probnih pilota koje je odabrala NASA da upravljaju eksperimentalnom svemirskom letelicom Merkjuri i koji su postali prvi američki astronauti. Pored Slejtona, Merkjuri Sedam činili su i Volter Šira, Alan Šepard (prvi Amerikanac u svemiru), Skot Karpenter, Džon Glen, Gas Grisom i Gordon Kuper.[1]

Donald Slejton
Slejton u odelu projekta Apolo 1974.
Lični podaci
Puno imeDonald Kent Slejton
Datum rođenja(1924-03-01)1. mart 1924.
Mesto rođenjaSparta, Viskonsin, SAD,
Datum smrti13. jun 1993.(1993-06-13) (69 god.)
Mesto smrtiLig Siti, Teksas, SAD
DržavljanstvoSAD
NacionalnostAmerikanac
ObrazovanjeUM (BS, 1949)
Zanimanjeastronaut
opitni pilot
vazduhoplovni inženjer
Karijera
TipAstronaut NASA
Statuspreminuo
Čin Major (ARV)
Vreme u svemiru9 dana 1 sat 28 minuta
SelekcijaNasina grupa 1 iz 1959.
MisijeApolo-Sojuz Test Projekat
Logo misija
Penzionisanje27. februar 1982. god.; pre 42 godine (1982-02-27)
Odlikovanja

Biografija uredi

Rana mladost, obrazovanje i vojna služba uredi

Slejton je rođen na farmi u blizini Sparte, Viskonsin 1. marta 1924. godine, kao sin Čarlsa Šermana Slejtona (1887—1972) i Viktorije Adelije Slejton (rođene Larson; 1895—1970).[2][3] Od ranog detinjstva je navikao na mukotrpan rad na imanju, i 1929. godine ostao je bez domalog prsta leve ruke nakon jedne nezgode. Osnovnu školu je završio kao učenik generacije, u gradiću Leonu, 1938. godine, a maja 1942. je maturirao u srednjoj školi Sparta, gde se bavio boksom i bio član FFA (Future Farmers of America). Iako je njegov otac želeo da mladi Donald ostane po završetku školovanja na imanju kao njegov naslednik, Slejton je imao druge planove. Naime, tokom srednje škole se zainteresovao za avijaciju i polako krenuo da se usmerava u tom pravcu.

Na 18. rođendan je primljen u Američko ratno vazduhoplovstvo i po maturiranju, otišao je u Teksas na letačku obuku, koju je uspešno završio u aprilu 1943. Ubrzo nakon toga, odlazi u rat. Do 1945. godine je učestvovao u ukupno 63 borbene misije (56 misija u Evropi i iznad Balkanskog poluostrva i sedam u Japanu u smiraj rata), s jednim periodom tokom 1944. kada je radio kao instruktor letenja za buduće ratne vojne pilote. Nakon vojne službe, odlazi na studije na Univerzitet Minesote, gde u avgustu 1949. diplomira kao inženjer vazduhoplovne tehnike, i zapošljava se u kompaniji Boing.

Ipak, dve godine kasnije biva pozvan u aktivnu vojnu službu i postaje član Vazduhoplovne nacionalne garde Minesote. Do 1963. godine i prevremenog penzionisanja u činu majora, obavljao je razne dužnosti, od tehničkog inspektora, preko borbenog pilota u Zapadnoj Nemačkoj, do završene elitne škole za probne pilote pri Američkom ratnom vazduhoplovstvu i testiranja raznih lovačkih i drugih aviona i letelica u vazduhoplovnoj bazi Edvards (u tom periodu je i dobio nadimak Dik, izveden od inicijala početnog i srednjeg imena D.K, budući da je njegov dotadašnji nadimak, još od detinjstva bio Don, ali da bi se izbegla konfuzija sa pilotima istog imena on je usvojio ovaj novi), gde je od januara 1956. do aprila 1959. bio jedan od najboljih letača.[4] Nakon serioznih i mukotrpnih testova, u aprilu 1959. biva izabran za člana Merkjuri Sedam selekcije.

Tokom karijere je zabeležio 7.164 časova leta na raznim tipovima aviona, od toga preko 5.100 na mlaznjacima.

Astronaut uredi

Preko noći je njega i njegove kolege zapljusnula slava. Slejton je bio izabran da bude drugi Amerikanac u orbiti posle Džona Glena, ali je skinut sa leta Delta 7 početkom 1962. godine zbog otkrivenih srčanih problema. Umesto Slejtona nije letela njegova zamena Voli Šira, već Skot Karpenter, u misiji koju je nazvao Aurora 7, 24. maja 1962. Period nakon toga odlikovala je borba za povraćaj letačkog statusa (koji će uslediti 1972. godine) i rukovođenje selekcijom budućih astronauta i organizacijom trenažnog procesa i obuke, gde je u hijerarhiji NASA bio visoko kotiran, a njegovo mišljenje je osporeno samo jednom, u slučaju Alana Šeparda, kada su glavešine NASA odlučile da ovaj nije dovoljno spreman za let na Apolu 13.[5]

Slejton je uspeo da otputuje u kosmos posle 16 godina čekanja, kao najstariji ruki u 51. godini, na zajedničkom letu sa SSSR, nazvanom Apolo-Sojuz Test Projekat, jula 1975, provevši u svemiru devet dana. Nakon ove misije, bio je menadžer nekoliko projekata u okviru Spejs-šatl programa, a iako je gajio nade da bi mogao ponovo u kosmos kao komandant ili pilot jedne od Spejs-šatl misija, rukovodstvo NASA ga je smatralo delom stare epohe i da je vreme za nove snage, te se Slejton razočaran povukao posle 23 godine službe u februaru 1982.

Privatni sektor uredi

Nakon povlačenja iz NASA poslednju deceniju života proveo je na raznim rukovodećim mestima u privatnom sektoru u oblasti astronautike i vazduhoplovstva. Učestvovao je u Formula 1 vazduhoplovnim trkama (1982—1990)[6] i sedeo u nekoliko upravnih odbora. Od 1984. je bio deo Fondacije Merkjuri Sedam, koja se bavila prikupljanjem novca za mlade nade i studente u sferi nauke i inženjerstva. Član je nekoliko kuća slavnih i nosilac brojnih društvenih priznanja, civilnih i vojnih odlikovanja, od kojih su mu neka posthumno učinjena u čast.

Privatni život i smrt uredi

Slejton se u maju 1955. oženio sa Mardžori Lani (1921—1989), sa kojom je imao sina Kenta, rođenog 1957. Ipak, razveo se od nje aprila 1978. i preselio u kondominijum u ili u blizini Svemirskog centra Džonson. U oktobru 1983. godine oženio se sa Bobi Bel Džons (1945—2010), sa kojom je bio u braku do svoje smrti, 13. juna 1993. Umro je sa 69 godina od posledica malignog tumora na mozgu, u svom domu u Lig Sitiju, Teksas.[7] Kremiran je i pepeo mu je rasut po porodičnoj farmi u Viskonsinu. U njegovom rodnom mestu Sparti ima memorijalni muzej u Slejtonovu čast, Deke Slayton Memorial Space & Bicycle Museum.[8]

Poslednji let Donalda Slejtona uredi

U jutro 13. juna 1993. godine, nekoliko časova nakon što je Slejton preminuo, dogodio se jedan neobjašnjiv događaj. Na aerodromu "Džon Vejn" u Kaliforniji uzleteo je avion registarskih oznaka N21X (registarske oznake aviona koji je bio u Slejtonovom vlasništvu iz vremena kada se bavio avio-trkama) i izveo nekoliko akrobacija u vazduhu. Kako je posedovao propeler za velike brzine, budući da je bio namenski avion za avio Formula 1 trke, probio je pravno dozvoljenu granicu zvuka. Nedaleko od piste je zabeležena buka od 90,4 decibela naspram dozvoljenih 86,8, zatim južno od piste 90,9 nasuprot propisanih maksimalnih 86,9 i kilometar i trista metara dalje registrovana je buka od 3,5 decibela iznad dozvoljene granice. Avion je uočen kako se polako uspinje na zapad, a potom nestaje u pravcu Pacifika. Svedoci događaja su jasno videli registarske oznake na avionu. Nekoliko nedelja kasnije Slejtonovoj udovici stiglo je pismo od Federalne vazduhoplovne administracije, adresirano na Donalda K. Slejtona, u kome se obaveštava o načinjenom prekršaju. Bobi Bel Slejton je stupila u kontakt sa nadležnima, objasnivši im da je njen suprug preminuo šest časova pre tog incidenta i da nikako nije mogao pilotirati avionom. Naročito što je taj avion poklonjen jednom muzeju u Sparksu, Nevada izvesno vreme pre događaja — što je potvrdio i kustos muzeja, istakavši da avion nije diran od trenutka kad je dopremljen i da je sam Slejton poslednji njime upravljao — i da je motor sa njega uklonjen. Kasnije je istakla "kako je njenom suprugu verovatno bilo potrebno šest časova da pronađe svog prijatelja Gasa Grisoma da mu pomogne da pokrene avion."[9][10][11]

Galerija uredi

  •  
    Donald Slejton kao ratni vojni pilot, 1940-ih godina
  •  
    Donald Slejton (desno) sa kolegom tokom Drugog svetskog rata, 1945. godine
  •  
    Zvanični NASA portret Donalda Slejtona, 1960. godine
  •  
    Donald Slejton (drugi zdesna, sedi) sa ostatkom Merkjuri Sedam grupe, 1962. godine
  •  
    Oficijalni portret Donalda Slejtona, 1960-e godine
  •  
    Donald Slejton (prvi zdesna) sa Frenkom Bormanom, Nilom Armstrongom i Džonom Jangom (sleva nadesno), tokom obuke preživljavanja u pustinji, 1964. godine
  •  
    Donald Slejton, general Sem Filips i Džordž Lou (stoje, zdesna nalevo), 1969. godine
  •  
    Donald Slejton i Majkl Kolins, 1969. godine
  •  
    Donald Slejton i Nil Armstrong tokom poslednjih priprema uoči leta Apolo 11, 1969. godine
  •  
    Donald Slejton (drugi zdesna) sa Apolo astronautima i kosmonautima Sojuza 9 na zabavi, 1970. godine
  •  
    Donald Slejton kao astronaut na Apolo-Sojuz Test Projektu, 1975. godine
  •  
    Donald Slejton u Apolo odelu, 1975. godine
  •  
    Donald Slejton (desno) i Aleksej Leonov u zagrljaju tokom Apolo-Sojuz leta, 1975. godine
  •  
    Donald Slejton na pres-konferenciji, 1977. godine
  •  
    Donald Slejton upravlja avionom T-38 (levi ugao), 1979. godine
  •  
    Donald Slejton odgovara na pitanja mlade reporterke, 1979. godine
  •  
    Donald Slejton, 1981. godine
  •  
    Potpis Donalda Slejtona

Reference uredi

  1. ^ „America's Space Program - In the Beginning...”. Muldrake.com. 
  2. ^ „Deke Slayton's father”. Wikitree.com. 
  3. ^ „Deke Slayton's mother”. Wikitree.com. 
  4. ^ „Donald K "Deke" Slayton”. Wisconsin Aviation Hall of Fame. Pristupljeno 8. 8. 2013. „While at Edwards, Deke Slayton flew test flight missions on the F-101, F-102, F-105 and the F-106.” 
  5. ^ „Deke Slayton Mercury bio”. NASA. 
  6. ^ „NASA Astronaut Official Passport - Donald Deke Slayton”. passport-collector.com. 
  7. ^ „Deke Slayton bio”. NASA. Arhivirano iz originala 4. 12. 2017. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  8. ^ „Famous Astronaut's Last Flight”. dekeslaytonmuseum.org. 
  9. ^ „Origin of Deke Slayton's post-mortem flight UL”. The Straight Dope. 
  10. ^ „Ghosts in the machine - Tales of haunted hangars and phantom pilots”. FlightGlobal. 
  11. ^ „Famous Astronaut's Last Flight”. 319thbombgroup.com. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доналд_Слејтон&oldid=27547358”