Dragan Velikić
Dragan Velikić (Beograd, 3. jul 1953)[1] srpski je književnik.[2]Dvostruki je dobitnik Ninove nagrade.[3]
| Dragan Velikić | |
|---|---|
 Dragan Velikić, na Sajmu knjiga, Beograd 2010 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. jul 1953. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNRJ |
Biografija uredi
Odrastao je u Puli. Diplomirao je svetsku književnost na beogradskom Filološkom fakultetu.
Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B92 „Samizdat B92“. Pisao je kolumne za Nin, Vreme, Danas i Reporter.
Bio je od 2005. do 2009. godine ambasador Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije u Republici Austriji.
Piše romane, priča, eseje, publikuje knjige izabranih intervjua. Preveden je na petnaest evropskih jezika.[4] Dvostruki je dobitnik Ninove nagrade za roman godine.[5][4]
Član je Srpskog književnog društva.[6]
Za roman Islednik trebalo je da dobije Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, ali je nagrada (naprečac) ukinuta pre zvanične dodele.[7]
Njegove knjige su prevedene na petnaest evropskih jezika i na arapski. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama.[8]
Nagrade uredi
- Nagrada „Miloš Crnjanski”, za roman Via Pula, 1988.
- Nagrada „Borislav Pekić”, za sinopsis romana Severni zid, 1994.
- NIN-ova nagrada, za roman Ruski prozor, 2008.
- Nagrada „Meša Selimović”, za roman Ruski prozor, 2008.
- Srednjoevropska nagrada za književnost, za roman Ruski prozor, 2008.[9]
- Nagrada „Kočićeva knjiga”, 2015.
- Nagrada „Kočićevo pero”, za roman Islednik, 2015.
- NIN-ova nagrada, za roman Islednik, 2016.
- Nagrada „Zlatni suncokret”, za roman Islednik, 2016.
- Književna nagrada „Podrum Radovanović”, za roman Islednik, 2016.[10]
- Međunarodna književna nagrada „Vilenica”, 2019.[11]
Dela uredi
Romani:[2]
- Via Pula (1988)
- Astragan (1991)
- Hamsin 51 (1993)
- Severni zid (1995)
- Danteov trg (1997)
- Slučaj Bremen (2001)
- Dosije Domaševski (2003)
- Ruski prozor (2007)
- Bonavia (2012)
- Islednik (2015)
Knjige priča:[2]
- Pogrešan pokret (1983)
- Staklena bašta (1985)
- Beograd i druge priče (2009)
Knjige eseja:[2]
- Yu-Atlantida (1993)
- Deponija (1994)
- Stanje stvari (1998)
- Pseća pošta (2006)
- O piscima i gradovima (2010)
Galerija uredi
-
Velikić u Pirotu 2016. godine -
Velikić u Pirotu 2016. godine -
Velikić u Pirotu 2016. godine
Reference uredi
- ^ Dragan Velikić - intervju („Politika“, 1. septembar 2013)
- ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 33. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Dragan Velikić”. akademskaknjiga.com. Pristupljeno 23. 1. 2022.
- ^ a b Velikić, Dragan (2016). Islednik. Beograd: Laguna. str. 265—266.
- ^ Draganu Velikiću NIN-ova nagrada za roman godine, RTS, 18. januar 2016.
- ^ Srpsko književno društvo/Dragan Velikić
- ^ „Najbolja knjiga naprečac ukinuta!”. Novosti. 23. 2. 2017. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Biografija na sajtu izdavačke kuće „Laguna“
- ^ „Svi moji prostori ne staju pod jednu zastavu”. Politika. 28. 11. 2008. Pristupljeno 2. 2. 2023.
- ^ R, Z. „Vino za Dragana Velikića”. Politika Online. Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ Agata. „Prize winner 2019”. Vilenica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-02.
