Dragiša Binić (Golubovac, 20. oktobar 1961) bivši je jugoslovenski i srpski fudbaler. Sa Crvenom zvezdom je 1991. godine osvojio Kup evropskih šampiona.

Dragiša Binić
Lični podaci
Nadimak Bina[1]
Datum rođenja (1961-10-20)20. oktobar 1961.(63 god.)
Mesto rođenja Golubovac, FNRJ
Visina 1,85 m
Pozicija napadač
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1980—1983
1983—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1993
1993—1994
1994
1995
Napredak K.
Radnički Niš
Crvena zvezda
Brest
Levante
Crvena zvezda
Slavija Prag
APOEL
Nagoja grampus
Tosu fjučers
20
101
27
29
7
27
19
14
8
6
(3)
(20)
(13)
(18)
(0)
(14)
(8)
(10)
(5)
(5)
Reprezentativna karijera
1990—1991 Jugoslavija 3 (1)

Klupska karijera

uredi

Karijeru je počeo u Prvoj petoletki iz Trstenika. Za kruševački Napredak je nastupao od 1980. do 1983. godine, a za Radnički iz Niša od 1983. do 1987. godine. U Crvenu zvezdu je stigao 1987. godine. Već u prvoj sezoni okitio se šampionskom titulom u proleće 1988. godine, postigavši 13 golova na 27 mečeva u prvenstvu (drugi strelac tima iza Dragana Stojkovića Piksija, koji je postigao 15 pogodaka). Po završetku te sezone prešao je u francuski Brest gde je u šampionatu 1988/89 postigao 18 golova na 29 mečeva. Nakon toga obreo se u španskom fudbalu, gde je odigrao sezonu 1989/90 za Levante.

U redovima Crvene zvezde ponovo se obreo 1990. godine i tako postao tek drugi igrač, posle Dragana Džajića, koji se u klub vratio iz inostranstva. U istorijskoj sezoni 1990/91. pokorio je sa crveno-belima fudbalsku Evropu, osvojivši Kup evropskih šampiona i titulu prvaka Jugoslavije. I te sezone je imao sjajan učinak. Postigao je 14 golova u prvenstvu na 27 utakmica i još jednom bio drugi najefikasniji igrač tima, iza Zlatne kopačke Evrope Darka Pančeva, koji je postigao 34 ligaška pogotka. Ukupno je u toj sezoni bio strelac 20 puta na 42 takmičarska meča.

Odigrao je svih devet utakmica u pohodu na krov Evrope i postigao po gol u mečevima protiv Grashopersa (1:1) i Dinama iz Drezdena (3:0). Posebno je upečatljiv bio sjajan prodor protiv Bajerna u Minhenu, kada je asistirao Pančevu kod prvog gola.[2] Uspešno je realizovao drugi penal u finalu protiv Olimpika iz Marselja u Bariju. Pamte se i njegovi golovi protiv zagrebačkog Dinama i najbrži gol u istoriji večitih derbija protiv Partizana.[3]

Po odlasku iz Zvezde 1991. godine igrao je za Slaviju iz Praga do 1993. godine. U biografiji ima i sezonu 1993/94 u Apoelu iz Nikozije. Karijeru je završio u Japanu, nastupima za Nagoju 1994. i Tosuu 1995. godine.

Reprezentacija

uredi

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao tri utakmice i postigao jedan gol. Debitovao je 12. septembra 1990. u kvalifikacijama za Evropskom prvenstvu 1992. protiv reprezentacije Severne Irske (2:0) u Belfastu, a oprostio se 1. maja 1991. protiv selekcije Danske (1:2) u Beogradu, takođe u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope.

Ostalo

uredi

Posle igračke karijere Dragiša Binić je radio kao sportski direktor u fudbalskom klubu Obilić i kao predsednik u kruševačkom Napretku. Njegov sin Vladan je takođe fudbaler i igrao je između ostalog i u Crvenoj zvezdi.[4]

Dragiša Binić je, kao funkcioner FK Obilić, pripadao i Stranci srpskog jedinstva, čiji je osnivač i predsednik bio Željko Ražnatović Arkan, vlasnik FK Obilić. Kao kandidat ove stranke na parlamentarnim izborima 2000. godine, Binić je postao narodni poslanik.[5]

Atentat na Binića

uredi

U noći između 16. i 17. maja 2004. Binić je preživeo atentat ispred njegove kuće u beogradskom naselju Višnjička banja.[6] Bivšem fudbaleru Zvezde je, te noći, dok je parkirao "porše 911", pritrčao mladić sa fantomkom na glavi i pištoljem u ruci. Binić je, primetivši ga, zalegao ispred automobila. Napadač je tada u pravcu bivšeg fudbalskog asa ispalio nekoliko hitaca, koji su srećom završili u 'poršeu'. Binić je tada zapucao ka napadaču koji je pobegao niz ulicu.

Policija je odmah izašla na uviđaj i na osnovu tragova utvrdila da je napadač imao još jednog saučesnika. Tri sata kasnije, u KBC Zvezdara pojavio se mladić pogođen sa dva hica u grudi. Obaveštena je policija, koja je odmah pretpostavila da je on napadač koji je ranjen u vatrenom okršaju u Višnjičkoj banji. Urađena je analiza krvne grupe, a zatim i DNK, kojim je potvrđeno da je Božidar Jović učestvovao u pucnjavi.[7] Jović je kasnije osuđen na višegodišnju robiju.[8]

Trofeji

uredi

Crvena zvezda

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi