Državna opera u Pragu

Državna opera (češ. Státní opera) je operska kuća u Pragu, Češka Republika. Deo je Narodnog pozorišta Češke Republike, koje je osnovalo Ministarstvo kulture Češke Republike 1992. godine. Samo pozorište je prvobitno otvoreno 1888. godine kao Novo nemačko pozorište, a od 1949. do 1989. bilo je poznato kao Smetanino pozorište. Nedavno je preimenovano u Prašku državnu operu. Trenutno se prikazuje oko 300 predstava godišnje.

Državna opera u Pragu

Lokacija	Prag Češka
Maks. broj gledalaca	1041
Konstrukcija
Otvoreno	5. januar 1888.
Arhitekta	Fellner & Helmer
Veb-sajt
www.narodni-divadlo.cz/en/state-opera

Istorija

Novo nemačko pozorište

Gledalište

Detalj plafona

Istorija pozorišta sada poznatog kao Praška državna opera datira od kasnog 19. veka. Iako je često u senci istaknutijeg Narodnog pozorišta u Pragu, ima svoju posebnu istoriju. Rođenje veličanstvenog češkog pozorišta, Narodnog pozorišta, 1883. godine, indirektno je izazvalo čežnju nemačke zajednice u Pragu za sopstvenom operom na nemačkom jeziku. U to vreme Češka je bila deo Austrougarske imperije i u Pragu je živela velika nemačka manjina. 4. februara 1883. osnovan je Deutscher Theaterverein sa ciljem prikupljanja sredstava za novo pozorište. Planove je izradila poznata bečka firma Fellner & Helmer zajedno sa Karlom Hazenauerom, arhitektom Dvorskog pozorišta u Beču. Rezultujuće Neues deutsches Theater (Novo nemačko pozorište) dizajnirao je praški arhitekta Alfons Vertmiler i izgrađeno je u roku od 20 meseci. Sa svojom prostranom salom i neorokoko dekorom, pozorište je bilo jedno od najlepših u Evropi.

Predstave su započete 5. januara 1888. operom Riharda Vagnera Majstori pevači iz Nirnberga. Prvi reditelj je bio Anđelo Nojman, koji je tamo doveo istaknute muzičare i postavio visoke umetničke standarde tako da je pozorište ubrzo dobilo međunarodno priznanje. Umetnici povezani sa pozorištem u njegovoj prvoj fazi bili su Kurt Adler (dirigent), Aleksandar fon Zemlinski, Georg Sel, Erih Klajber i dr. Među gostujućim umetnicima su bili Neli Melba, Enriko Karuzo, Ema Kalve, Lili Leman, Selma Kurc, Rihard Tauber i Leo Slezak.

Nacističko doba

Tokom 1930-ih, sa rastućom nacističkom pretnjom, Novo nemačko pozorište u Pragu bilo je među bastionima demokratije, služeći kao utočište umetnicima koji su bežali iz Nemačke. Politički događaji neposredno pre potpisivanja Minhenskog sporazuma, zajedno sa finansijskim problemima, doveli su do toga da Nemačko pozorišno udruženje zatvori pozorište u septembru 1938.

Čehoslovačka država je izrazila interesovanje za zgradu, ali nacistička okupacija Čehoslovačke 15. marta 1939. i uspostavljanje „Protektorata Češke i Moravske“ osujetili su njene planove. Pod novim nazivom Deutsches Opernhaus (Nemačka operska kuća), pozorište je služilo za političke skupove Nacističke partije, kao i za povremena gostovanja ansambala iz Rajha.

Pozorište Petog maja

Radikalna promena je usledila u maju 1945. nakon pada vlade koju su predvodili nacisti. Grupa čeških umetnika na čelu sa Alojzom Habom, Vaclavom Kašlikom i Antonjinom Kuršom osnovala je Pozorište Petog maja u nekadašnjoj nemačkoj operi. Po prvi put je pozorište postalo dom češke, a ne nemačke opere. Prvo izvođenje The Brandenburgers in Bohemia Bedžiha Smetane bilo je 4. septembra 1945. godine. Umetnička agenda novog ansambla težila je stvaranju avangardnog pozorišta koje bi služilo kao alternativa konzervativnijem Narodnom pozorištu. Upečatljivu novu pozorišnu predstavu Hofmanove priče Žaka Ofenbaha 29. avgusta 1946. i netradicionalnu postavku prethodno nedodirljive Prodane neveste Bedžiha Smetane, pratila je opera Majka Alojza Habe, Veridba u manastiru Sergeja Prokofjeva i dr. Revolucionarne produkcije pozorišta izazvale su pažnju javnosti i medija, uključujući i priznanja iz inostranstva. Nažalost, uspeh Velike opere 5. maja počeo je da stvara neželjenu konkurenciju Narodnom pozorištu. Počevši od sezone 1948-49, vladinim dekretom, Velika opera je uključena u Narodno pozorište. Tako je posle samo tri sezone završen drugi značajan stvaralački period pozorišta.

Pozorište Smetana

U novembru 1949. zgrada je preimenovana u Smetanino pozorište, koje tako funkcioniše kao druga kuća Narodnog pozorišta pod vladom Češke komunističke partije. S obzirom na scensku opremljenost, bila je pogodna za velika dela svetskog operskog repertoara. Balet je dobio istaknuto mesto. Operske produkcije postavljene u Smetaninom pozorištu mogle su da pribave usluge svih solista, dirigenta i reditelja. Međutim, organizaciona podela produkcija često je izazivala ogromne operativne poteškoće.

Na repertoaru su bile predstave savremenih čeških opera, ali nisu zanemarena ni dela Bedžiha Smetane, Antonjina Dvoržaka i Leoša Janačeka. Ipak, standardni repertoar formiran je od glavnih i sporednih dela svetske operske literature i dosta predstava je naišlo na međunarodno priznanje.

Zbog velikih scenskih objekata, Smetanino pozorište su često koristile međunarodne operske, baletske i dramske trupe koje su bile pozvane u Prag na gostovanje. Među njima je bio serijal od šest predstava Boljšoj teatra (23–28. maj 1973) i dva izvođenja Bečke državne opere Ariadne auf Naxos Riharda Štrausa, pod dirigentskom palicom Karla Bema sa Editom Gruberovom kao Zerbinetom (25. i 27. aprila 1979).

Praška državna opera

Posle Plišane revolucije u novembru 1989. godine, napori da se Smetaninom pozorište povrati nezavisnost su krunisani uspehom i 1. aprila je tu osnovana Praška državna opera i pozorište je ponovo preimenovano. Karel Drgač je postao njen prvi direktor. Repertoar je upotpunio daljim ključnim svetskim operskim delima. Međutim, ono što mu je donelo nedvosmislenu kritičku pohvalu je najistaknutije njegovo sistematsko negovanje nasleđa produkcije 20. veka (Aleksandar fon Zemlinski, Hans Krasa, Gotfrid fon Ajnem). Novi stil rada i veoma naglašena orijentacija ka tradiciji Novog nemačkog pozorišta nisu uvek bili dobro prihvaćeni. Tako je Drgač morao da vodi niz bitaka da bi dobio rat za opstajanje Državne opere. A u međuvremenu je izgubio i sopstvenu bitku, kada je po isteku trogodišnjeg mandata mecosopran Eva Randova izašla kao pobednik na konkursu održanom 1995. za mesto direktora. Međutim, ni pevačica sa iskustvom u najprestižnijim svetskim pozorištima nije mogla da izbegne kasniju kritiku njenog načina upravljanja Pozorištem. Njen naslednik, Danijel Dvoržak, u mnogome je nastavio trend Karela Drgača. Prašku državnu operu shvatao je kao pozorište koje treba da se uklopi u evropski kontekst, a operu kao žanr čiji razvoj treba potpomoći kroz podršku novih dela. Tokom njegove četiri sezone (1998–2002) Prag je imao priliku da doživi neviđeni broj svetskih premijera.

Nakon što je Dvoržak napustio funkciju da bi preuzeo dužnost direktora Narodnog pozorišta u Pragu, češki ministar kulture imenovao je Jaroslava Vocelku na čelo Praške državne opere. Vocelkino dugogodišnje iskustvo u administraciji opere, koji je ranije bio njen generalni direktor, omogućilo je nesmetanu tranziciju. Praška državna opera vodi politiku progresivnog programa. Vocelka je takođe nastavio tradiciju organizovanja dobrotvornih koncerata za mnoge dobrotvorne i humanitarne svrhe i učinio pozorište dostupnim za kulturne i društvene događaje.

Godine 2003. baletski korpus opere spojio se sa poznatim Praškim kamernim baletom i stvorio balet Praške državne opere.

Arhiva

Važan deo rada Praške državne opere je dokumentacioni centar. Pored vođenja sistematske arhivske evidencije o aktivnostima pozorišta, fokusirao se na rekonstrukciju izgubljene arhive Novog nemačkog pozorišta. Praška državna opera je 2004. objavila, sa izdavačkom kućom Slovart, knjigu o svojoj istoriji, Praška državna opera: Istorija pozorišta u slikama i datumima. Knjiga, sa tekstovima na češkom, engleskom i nemačkom, dokumentuje istoriju opere od Novog nemačkog teatra do danas. Skupljajući materijal iz širokog spektra izvora, domaćih i međunarodnih, publikacija je grupisala neprocenjivu književnu i fotografsku arhivu, uključujući i niz dokumenata koji su prvi put objavljeni.

Dodatna literatura

• Vrbka, Tomáš (2004). Státni opera Praha: Opera 1888-2003 : Historie divadla v obrazech a datech (PDF). Státní opera Praha. ISBN 80-239-2831-7. Arhivirano iz originala 07. 03. 2007. g. Pristupljeno 13. 11. 2022. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)