Википедија

Društveni kontekst

Društvena sredina, društveni kontekst, društveno-kulturni kontekst ili sredina se odnose na neposrednu fizičku i socijalnu sredinu u kojoj ljudi žive, odnosno u kojoj se nešto dešava ili razvija. Sredina uključuje kulturu u kojoj je pojedinac obrazovan ili u kojoj živi, kao i ljude i institucije sa kojima se nalazi u interakciji.[1]

Interakcija se može odvijati lično ili preko komunikacionih medija, čak i anonimno ili u jednom smeru,[2] i ne mora da podrazumeva jednakost društvenog položaja. Dakle, socijalno okruženje je širi pojam od pojmova društvene klase ili društveni krug.

Teorija kapitalističkog načina proizvodnje može se naći u Kapitalu[3][4][5][6] Karla Marksa. Marks je koristio ovaj termin u svojoj analizi ekonomskog i političkog razvoja društva. Karl Marks nije postulirao da je pitanje društveno-ekonomskih formacija konačno rešeno i razlikovao je različite formacije u različitim radovima. Iako Marks nije formulisao potpunu teoriju društveno-ekonomskih formacija, generalizacija njegovih izjava postala je osnova za sovjetske istoričare da zaključe da je on razlikovao pet formacija u skladu sa preovlađujućim industrijskim odnosima i oblicima svojine: praistorija, ropstvo, feudalizam, kapitalizam i komunizam.[7][8][9][10][11] Marks je koristio paradigmu za razumevanje odnosa moći između kapitalista i najamnih radnika:[12][13] „u predkapitalističkim sistemima bilo je očigledno da većina ljudi ne kontroliše sopstvenu sudbinu — u feudalizmu, na primer, kmetovi su morali da rade za svoje gospodare. Kapitalizam izgleda drugačije, jer su ljudi u teoriji slobodni da rade za sebe ili za druge kako žele. Ipak, većina radnika ima isto tako malo kontrole nad svojim životima kao i feudalni kmetovi.”[14]

Solidarnost uredi

Ljudi u istom socijalnom okruženju često razvijaju osećaj društvene solidarnosti; skloni su ka tome da veruju i pomažu jedni drugima, kao i da se okupljaju u okviru društvenih grupa. Čak i kada se njihovi zaključci razlikuju, njihovi načini razmišljanja su slični.

Prirodna/veštačka sredina uredi

U cilju obogaćivanja svojih života, ljudi su koristili prirodne resurse i u tom procesu je došlo do stvaranja mnogih promena u prirodnom okruženju. Ljudska naselja, putevi, farme, brane i mnoge druge stvari su postajale sve razvijene. Sve ove ljudske tvorevine su uključene u našu kulturnu sredinu, Erving Gofman posebno naglašava duboku društvenu prirodu individualne životne sredine.[15]

Etnička/društvena struktura uredi

Čarls Rajt Mils je predstavio suprotnosti između neposredne sredine radnih mesta / porodice / komšiluka i širih formacija društvenih struktura, naglašavajući posebno razliku između "ličnih problema u sredini" i "javne krize društvenih struktura".[16]

Emil Dirkem zauzima širi pogled na društveno okruženje (etničku sredinu), tvrdeći da sadrži Internalizovane norme i reprezentacije društvenih snaga i socijalnih činjenica:[17] "Čitav naš društveni ambijent treba da bude popunjen snagama koje zaista postoje samo u našem sopstveni um"[18] - kolektivna reprezentacija.

Fenemenologija uredi

Fenomenolozi prikazuju kontrast između dve alternativne vizije društva, između determinističkog ograničenja (sredine) i kolevke (ambijenta).[19]

Maks Šeler pravi razliku između sredine kao iskustva koje je vredno proživeti i objektivne društvene sredine koju uređujemo kako bismo napravili prvobitno pomenutu, napomominjući da socijalno okruženje može ili da podstiče ili da ograniči naše stvaranje lične sredine.[20]

Društvena operacija uredi

Pjer Dženet je na neurozu gledao kao na deo proizvoda koji je rezultat disfunkcionalne društvene sredine – porodice, društvenih mreža, poslovnog okruženja i slično –  i smatrao je da bi u nekim slučajevima ono što je nazivao „društvena operacija“ za pravljenje dodatnog prostora u sredini bila pogodna mera.[21]

Slične ideje su od tada bile usvojene u društvenoj psihijatriji i porodičnoj terapiji.[22]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^  Elizabeth Barnett, PhD and Michele Casper, PhD, A Definition of “Social Environment”, American Journal of Public Health, March 2001, Vol. 91, No. 3
  2. ^ Marjorie Taylor, Imaginary Companions  (1999). str. 147.
  3. ^ Marx, Karl (1867). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie. 1: Der Produktionsprozess des Kapitals (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25773. 
  4. ^ Marx, Karl (1885). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 2: Der Zirkulationsprozess des Kapitals (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25620. 
  5. ^ Marx, Karl (1894). Das Kapital: Kritik der politischen Oekonomie; herausgegeben von Friedrich Engels. 3: Der Gesamtprozess der kapitalistischen Produktion (1 izd.). Hamburg: Verlag von Otto Meissner. doi:10.3931/e-rara-25739. 
  6. ^ Green, Elliott (12. 5. 2016). „What are the most-cited publications in the social sciences (according to Google Scholar)?”. LSE Impact Blog. London School of Economics. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 14. 11. 2017. 
  7. ^ Ball, Terence; Dagger, Richard, ur. (2019). „Communism”. Encyclopædia Britannica (revised izd.). Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  8. ^ World Book Encyclopedia. 4. Chicago: World Book. 2008. str. 890. ISBN 978-0-7166-0108-1. 
  9. ^ Ely, Richard T (1883). French and German socialism in modern times. New York: Harper & Brothers. str. 35–36. OCLC 456632. 
  10. ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Distribution in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Prevod: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. str. 72—73, § 20. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive. 
  11. ^ Steele (1992), str. 43: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."
  12. ^ Engels, Friedrich (2005). „Section 18: What will be the course of this revolution?”. The Principles of Communism. Prevod: Sweezy, Paul. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive. 
  13. ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Administrtion in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Prevod: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. str. 73—75, § 21. Pristupljeno 18. 8. 2021 — preko Marxists Internet Archive. 
  14. ^ Peter Singer, Marx: A Very Short Introduction (Oxford: Oxford University Press, 2000) [first published 1980], p. 91.
  15. ^ Erving Goffman, Relations in Public  (1972). str. 296.
  16. ^ Quoted in Peter Worsley ed., The New Modern Sociology Readings  (1991). str. 17.
  17. ^ P. Hamliton ed., Emile Durkheim: Critical Assessments, Vol I  (1990). str. 385.-6
  18. ^ Emile Durkheim, The Elementary Forms of the Religious Life  (1971). str. 227.
  19. ^ John O'Neill, Sociology as a Skin Trade  (1972). str. 174.-5
  20. ^ Jörg Dürrschmidt, Everyday Living in the Global City  (2000). str. 47.
  21. ^ Henri Ellenberger, The Discovery of the Unconscious  (1970). str. 380.-1
  22. ^ R. Skynner/J. Cleese, Families and How to Survive Them  (1993). str. 94.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друштвени_контекст&oldid=27674216”