Википедија

Dušan Vidaković

српски новинар, песник, критичар, есејиста и афористичар

Dušan Vidaković (Valjevo, 1969) srpski je novinar, pesnik, kritičar, esejista i aforističar. Prevođen je na više jezika.[1]

Dušan Vidaković
Datum rođenja1969
Mesto rođenjaValjevo, SR Srbija, SFR Jugoslavija

Biografija uredi

Uređivao je časopise Valjevska književna radionica i Književna reč. Od sredine 1990-ih, publikovao je nekoliko hiljada novinskih tekstova, najviše u srpskim dnevnim listovima (Blic, Demokratija, Borba, Danas, Balkan, Dnevnik). Bio je izveštač tokom NATO agresije na Srbiju. Specijalnost su mu razgovori sa književnicima i drugim umetnicima. Posebno područje interesovanja su mu bili stvaraoci iz kruga neoavangardnog pokreta signalizam.[2][3] Takođe se u više navrata bavio pisanjem o karikaturi i stripu.[4][5]

Autor je pesničkih zbirki: Brzinom voza (1992), Knjiga o Hodu (1994), Ekstrasistola (1994), Iscrpljivanje ničim (2003) i Balkan/Baltik (2010). Jedan je od priređivača separata “Srbska literatura” koji je, na slovenačkom jeziku, izašao u ljubljanskoj reviji Apokalipsa (1999), kao i tematskog bloka „The tanka of Southeastern Europe” štampanog, na engleskom jeziku, u američkom časopisu Atlas Poetica (2013).

U inostranstvu su izdata dva izbora iz Vidakovićeve poezije: na slovenačkom jeziku S prebolene obale („Sa prežaljene obale”, 2005) i na poljskom Na rozdrożach („Na raskršćima”, 2014).[6] Pesme i intervjui su mu prevođeni i na engleski, ruski, nemački, mađarski, švedski,[7] slovački i makedonski jezik i zastupljene u više desetina antologija i zbornika u Srbiji i svetu.

Dobitnik je, između ostalog, i nagrade međunarodne književne manifestacije „Momini dani“ (2016) u čast pisca Mome Dimića.[8]

Kritička recepcija uredi

O delu Dušana Vidakovića pisali su kritičari, teoretičari i esejisti Nikola Milošević, Miroljub Todorović, Radovan Beli Marković, Dragan Jovanović Danilov, Nenad Milošević, Mileta Aćimović Ivkov, Moma Dimić, Jadran Zalokar, Ilija Bakić, Enes Halilović, a posebno analitično dr Miloslav Šutić i dr Živan Živković.

  • „Očita uspešnost ove zbirke /Ekstrasistola/ — prve zbirke tanki domaćeg autora — dokazuje da se tanke mogu pisati i u vremenski i prostorno udaljenim kulturama. I sam mag reči, Borhes pisao ih je svestan da meša duhove različitih civilizacija. U vremenu globalizacije kulturnih obrazaca prožimanja su neminovna. Ako nije u pitanju mehaničko mešanje rezultat susreta različitosti nudi neočekivane vizure sagledavanja spoljnjih i unutrašnjih pesničkih svetova. Vidakovićeve tanke svakako su potvrda ovog stava.” — Ilija Bakić[9]
  • „Stav Aleksandra Baljka da se i velike drame mogu igrati na maloj sceni našao je izuzetnu potvrdu u Iscrpljivanje ničim Dušana Vidakovića. Na haiku formu Vidaković je majstorski nakalemio senzacije nad balkanskim besmislicama i udenuo ih u svevremenske poruke. Na koricama knjige Nikola Milošević je zabilježio da Vidaković najveće domete ostvaruje kada stvara po ključu antropološkog pesimizma.” — Enes Halilović[10]
  • „Dušan Vidaković suvereno hodočasti stazom klasično/novog haiku obješenjačke postmoderne. U pohvali drumolikosti svega, razdraženosti emocija, grčenju paslika, zapitanosti trajanjem trenutka.” — Jadran Zalokar[11]
  • „Knjiga /Balkan Baltik/ Dušana Vidakovića (1969), autora nesvakidašnje prefinjenosti i invencije, nastavak je njegovih traganja za smislom pesničkog izraza, njegovim granicama kao i odnosa/relacija tradicije i savremenosti. (...) Vidaković na početku knjige citira pesnika Transtremera koji insistira na susretanjima krajnosti u poeziji koje ima snagu da plemenito poveže suprotnosti. Prateći ovaj smer promišljanja poetike, Vidaković je otvorio sasvim nove prostore stihovnog izražavanja. Stoga je Balkan Baltik Vidakovićev veliki iskorak ka oslobađanju od svih stega koje ograničavaju maštu i njeno pretapanje u pesmu.” — Ilija Bakić[12]

Dela uredi

Knjige
  • Brzinom voza: haiku i nadhaiku, „Grafopublik”. . Београд. 1992. ISBN 978-86-7791-049-5. 
  • Knjiga o Hodu, „Dom”, Niš, 1994.
  • Ekstrasistola: tanke, „Rad”. . Београд. 1994. ISBN 978-86-09-00343-1. 
  • Brzinom voza, „Feniks”, Beograd, 1997.
  • Knjiga o hodu, „Feniks”, Beograd, 1997.
  • Iscrpljivanje ničim: haiku iz doba gorčine, „Kalekom”. . Београд. 2003. ISBN 978-86-7482-095-7. 
  • S prebolene obale = From the forsaken shore (slovenački, engleski), Društvo „Apokalipsa”, Ljubljana, Slovenija. 2005. ISBN 978-961-6314-81-7.
  • Balkan Baltik, „Liber”. . Београд. 2010. ISBN 978-86-6133-014-8. 
  • Na rozdrożach, Wydawnictwo „Jednooki Kruk”, Biała Podlaska, Пољска. 2014. ISBN 978-83-64263-08-8.

Reference uredi

  1. ^ Dušan Vidaković, biografija, Projekat Rastko
  2. ^ Vidaković Dušan „Novi život signalizma (Vreme signalizma / The Times of Signalism, Društvo umetnika signalista, Beograd, 2006)“, Signalizam, Projekat Rastko 2007.
  3. ^ Bakić Ilija. Intervju. Razgovor vodio: Dušan Vidaković Traganje za drugačijim izrazom, Dnevnik, Novi Sad
  4. ^ Arsenić Dušan, karikaturista. Intervju. Razgovarao Dušan Vidaković. „Život karikaturalniji od karikature“, Orbis, Kanjiža, broj 1999/4, zima
  5. ^ „Karikaturisti ne treba da brinu za inspiraciju”, intervju sa Brankom Obradović uradio Dušan Vidaković, priloz u knjizi: Branko Obradović : knjiga smeha bez zaborava, urednik Veseljko Belušević, Kulturno-prosvetna zajednica Grada Valjeva. 2016. ISBN 978-86-915595-3-3. str. 78–83.
  6. ^ Frania, Arkadiusz. „Haiku Dušana Vidakovicia”, Salon literacki, 5 lipca 2015. Srpska verzija: Književni pregled, br. 9, Beograd
  7. ^ „Antologija švedske haiku poezije”„”, Amika. rs
  8. ^ „Nagrada za Vidakovića na ’Mominim danima’“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2018), U gradu, 3. decembar 2016.
  9. ^ Bakić, Ilija. „Fragmenti trajanja (’Ekstrasistola’ Dušan Vidaković, izdavač ’Rad’, Beograd 1994)“, Blog Ilijada
  10. ^ Halilović Enes. „Buduća sumnja u ovo vrijeme — Dušan Vidaković, 'Iscrpljivanje ničim'“, Sanoptikum, 2004.
  11. ^ Zalokar Jadran. Čudo preobrazbe (Dušan Vidaković: S prebolene obale/From the Forsaken Shore) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2016), Haiku stvarnost
  12. ^ Bakić Ilija. „Otkrivanje prostora poezije (Dušan Vidaković: Balkan Baltik, Liber, Beograd 2010)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2018), Kulturni heroj, (2013) 2014

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Видаковић&oldid=27490499”