Википедија

Edvard VII

Edvard VII (engl. Edward VII; punim imenom Albert Edvard fon Saks-Koburg i Gota; 9. novembar 1841 — 6. maj 1910) je bio od 1901. pa sve do 1910. kralj Velike Britanije, Irske i car Indije.[1]

Edvard VII
Lični podaci
Datum rođenja(1841-11-09)9. novembar 1841.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti6. maj 1910.(1910-05-06) (68 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikAleksandra od Danske
PotomstvoAlbert Victor, Duke of Clarence and Avondale, Džordž V, Louise, Princess Royal, Viktorija od Ujedinjenog Kraljevstva, Mod od Velsa, Alexander John
RoditeljiAlbert fon Saksen-Koburg i Gota
Viktorija Hanoverska
DinastijaDinastija Saks-Koburg i Gota
Kralj Ujedinjenog Kraljevstva, car Indije
Period22. januar 1901 – 6. maj 1910.
PrethodnikViktorija Hanoverska
NaslednikDžordž V
Potpis

Biografija uredi

 
Edvard kao mladi princ prestolonaslednik

Edvard je rođen 1841. kao najstariji sin kraljice Viktorije i supruga joj Alberta od Saks-Koburg i Gote u Bakingemskoj palati.

Vladao je od 22. januara 1901. do svoje smrti 1910. Bio je prvi vladar iz dinastije Saks-Koburg i Gota nasledivši u pedesetdevetoj godini svoju majku kraljicu Viktoriju.

Oženio se 10. marta 1862. danskom princezom Aleksandrom (1844—1925), ćerkom danskog kralja Kristijana IX. Sa njom je imao šestoro dece, tri ćerke i tri sina:

  1. Princ Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Avondejla (8.1.1864—14.1.1892)
  2. Kralj Džordž V od Ujedinjenog Kraljevstva (3.6.1865—20.1.1936)
  3. Princeza Lujza, kraljevska princeza i vojvotkinja od Fajfa (20.2.1867—4.1.1931)
  4. Princeza Viktorija Aleksandra od Ujedinjenog Kraljevstva (6.7.1868—3.12.1935)
  5. Princeza Mod od Velsa (26.11.1869—20.11.1938), udata za norveškog kralja Hakona VII (1872—1957, kralj 1905-1957)
  6. Princ Aleksandar Džon od Velsa (6.4.1871—7.4.1871)

Pred njegov dolazak na tron bio je poznat po mnogobrojnim aferama, bio je kao princ od Velsa umešan u dva sudska procesa: Prvi put 1870. naveden je kao glavni razlog razvoda jedne dame iz visokog društva, drugi put 1891. bio je svedok u procesu kod nedozvoljenih zabavnih igara.

Zbog njegovog karaktera a i ličnih interesa, njegova majka kraljica Viktorija držala ga je namerno što je moguće duže i dalje od vladajućih obaveza.

Uz pomoć švedskog kralja Karla XV 1868. postaje Edvard član udruženja Slobodnih zidara, i već 1874. postaje veliki majstor u toj masonskoj loži. Zahvaljujući Edvardovom angažovanju povećava se broj članova na 3000.

Po dolasku na tron Edvard se odrekao titule velikog majstora.

Za vreme njegove vladavine je 1904. potpisana Srdačna Antanta, ugovor kojim su razgraničene engleske i francuske kolonije u severnoj Africi i praktično onemogućavajući buduće ratove između ovih dveju država.

Edvard je bio strastveni pušač, umro je 6. maja 1910. od jedne prehlade koju je zadobio tokom jedne šetnje, a koja je doprinela pogoršanju njegove bolesti (hroničnog bronhitisa) od čega je patio.

Nasledio ga je sin Džordž V.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ernst Fridrih, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
8. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sofija Antoaneta od Braunšvajg-Volfenbitela
 
 
 
 
 
 
 
4. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Hajnrih XXIV, grof od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
9. Augusta od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Karolona Ernestina od Erbaha-Šenberga
 
 
 
 
 
 
 
2. Albert fon Saksen-Koburg i Gota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ernest II, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Augustus, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Charlotte of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
5. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Frederick Francis I, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
11. Duchess Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga (1756—1808)
 
 
 
 
 
 
 
1. Edvard VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederik, princ od Velsa
 
 
 
 
 
 
 
12. Džordž III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Avgusta Saskogotska
 
 
 
 
 
 
 
6. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Karl Ludvig Fridrih od Meklenburga-Strelitz
 
 
 
 
 
 
 
13. Šarlota od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta Albertina od Sakse-Hildburghauzena
 
 
 
 
 
 
 
3. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ernst Fridrih, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda (= 8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sofija Antoaneta od Braunšvajg-Volfenbitela (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Hajnrih XXIV, grof od Rojs-Ebersdorfa (= 18)
 
 
 
 
 
 
 
15. Augusta od Rojs-Ebersdorfa (= 9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Karolona Ernestina od Erbaha-Šenberga (= 19)
 
 
 
 
 
 

Porodica uredi

Supružnik uredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Aleksandra od Danske
 
 1. decembar 1844. 20. novembar 1925.

Deca uredi

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Albert Viktor od Velike Britanije
 
 8. januar 1864. 14. januar 1892. nije se ženio
Džordž V
 
 3. jun 1865. 20. januar 1936. Meri od Teka
Lujza od Velike Britanije
 
 20. februar 1867. 4. januar 1931. Aleksander Daf
Viktorija od Velike Britanije
 
 6. jul 1868. 3. decembar 1935. nije se udavala
Mod od Velike Britanije
 
 26. novembar 1869. 20. novembar 1938. Hokon VII
Aleksander Džon od Velike Britanije 6. april 1871. 7. april 1871. umro dan posle rođenja

Reference uredi

  1. ^ „Edward VII | Parents, Children, Successor, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-30. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Edvard VII na Vikimedijinoj ostavi.


kralj Ujedinjenog Kraljevstva
1901—1910
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_VII&oldid=27551206”