Википедија

Ekološki problemi

Ekološki problemi su štetni uticaji ljudske aktivnosti na biofizičko okruženje. Zaštita životne sredine je praksa zaštite prirodne sredine na individualnom, organizacionom ili državnom nivou, u korist i životne sredine i ljudi. Ekologija, društveni i ekološki pokret, bavi se pitanjima zaštite životne sredine putem zagovaranja, obrazovanja i aktivizma.[1]

Zagađenje vode je ekološko pitanje koje pogađa mnoge vode. Ova fotografija prikazuje penu na Novoj reci dok iz Meksika ulazi u Sjedinjene Države.

Ekvivalent ugljen-dioksida, gasovi staklene bašte u atmosferi, je već premašio 400 od milion delova. Količina plinova u atmosferi verovatno je veća od praga koji potencijalno može izazvati klimatske promene. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja je izjavila da ,,klimatske promene nisu samo pretnja daleke budućnosti. To je glavni pokretač rastućih humanitarnih potreba. Broj pogođenih ljudi i šteta nanesena ekstremnim vremenskim uslovima je ogroman".[2] Takođe, kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja je navela:

  • Klimatske katastrofe su u porastu. Oko 70 posto katastrofa sada je povezano sa klimom, u odnosu na oko 50 posto pre dve decenije.
  • Ove katastrofe uzrokuju teže ljudske troškove. U poslednjoj deceniji 2,4 milijarde ljudi je bilo pogođeno klimatskim katastrofama, u poređenju sa 1,7 milijardi iz prethodne decenije. Troškovi reagovanja na katastrofe porasli su deset puta između 1992. i 2008.
  • Destruktivne iznenadne obilne kiše, intenzivne tropske oluje, obilne poplave i suše verovatno će se povećati, kao i ranjivost lokalnih zajednica u nedostatku snažnih zajedničkih akcija.[3]

Uništavanje životne sredine uzrokovano ljudima je globalan i trajni problem. Do 2050. godine očekuje se da će globalna ljudska populacija porasti za 2 milijarde ljudi, čime će dostići nivo od 9,6 milijardi ljudi.[4] Ljudski efekti na Zemlju mogu se sagledati na mnoge različite načine. Glavni od njih je porast temperature, a prema izveštaju Naša promenljiva klima, globalno zagrevanje koje je trajalo poslednjih 50 godina prvenstveno je posledica ljudskih aktivnosti.[5] Od 1895. godine, srednja temperatura u Sjedinjenim Državama porasla je za između 1,3°F i 1,9°F, a najveći deo povećanja dogodio se od oko 1970. godine.[6][7]

Vrste uredi

Glavna aktuelna pitanja zaštite životne sredine mogu uključivati globalno zagrevanje, kontaminaciju, degradaciju životne sredine i iscrpljivanje resursa. Konzervatorski pokret se zalaže za zaštitu ugroženih vrsta i zaštitu bilo kojeg ekološki vrednog prirodnog područja, genetički modifikovane hrane i globalnog zagrevanja.

Naučna osnova uredi

Nivo razumevanja Zemlje u poslednje vreme je značajno poraslo kroz nauku, posebno primenom naučne metode. Nauka o životnoj sredini je sada multidisciplinarna akademska studija koja se uči i istražuje na mnogim univerzitetima. Ovo se koristi kao osnova za rešavanje problema zaštite životne sredine.

Prikupljene su velike količine podataka i oni se svrstavaju u izveštaje, od kojih je uobičajena publikacija o stanju životne sredine. Nedavni veliki izveštaj bila je Procena milenijuma ekosistema, sa 1200 naučnika, objavljeno 2005. godine, koji je pokazao visok nivo uticaja koji ljudi imaju na ekosistemske usluge.

Organizacije uredi

Pitanja zaštite životne sredine proučavaju se na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou od strane vladinih organizacija.

Najveća međunarodna agencija, osnovana 1972. godine, je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Međunarodna unija za zaštitu prirode sadrži 83 države, 108 vladinih agencija, 766 nevladinih organizacija i 81 međunarodnu organizaciju i oko 10.000 stručnjaka i naučnika iz zemalja širom sveta.[8] Međunarodne nevladine organizacije uključuju Grinpis, Prijatelji Zemlje i Svetsku fondaciju za prirodu. Vlada sprovodi politiku zaštite životne sredine i zakon o životnoj sredini širom sveta.

Troškovi uredi

Zagađenje ima troškove. Proizvodi aktivnosti koje uzrokuju zagađenje vazduha nameću troškove zdravlja i čišćenja za celokupno društvo.[9][10][11] Tokom 2005. godine kapitalni troškovi za smanjenje zagađenja i operativni troškovi u SAD-u iznosili su gotovo 27 milijardi dolara.[12]

Rešenja uredi

Održivost je ključ za sprečavanje ili smanjenje efekta ekoloških problema. Sada postoje jasni naučni dokazi da je potreban neviđen kolektivni napor da se ljudska upotreba prirodnih resursa vrati u normalu.[13][14] Da bi ljudi živeli zdravo, prirodni resursi Zemlje moraju se koristiti brzinom kojom se mogu nadoknaditi (i ograničavanjem globalnog zagrevanja).

Zabrinutost za životnu sredinu podstakla je formiranje zelenih, političkih, stranaka, koje nastoje rešiti pitanja zaštite okoline. U početku su nastale u Australiji, Novom Zelandu i Nemačkoj, ali su danas prisutne u mnogim drugim zemljama.

Film i televizija uredi

Sve je veći broj filmova na temu zaštite životne sredine, posebno o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. Film iz 2006. Neugodna istina stekao je komercijalni uspeh.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Eccleston, Charles H. (2010). Global Environmental Policy: Concepts, Principles, and Practice. Chapter 7. ISBN 978-1439847664.
  2. ^ OCHA. „Climate Change - Humanitarian Impact”. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2017. 
  3. ^ OCHA. „Climate Change - Threats and Solutions”. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 6. 2017. 
  4. ^ Living Blue Planet Report (PDF). WWF. 2015. ISBN 978-2-940529-24-7. 
  5. ^ Walsh, et al. 20
  6. ^ „Our Changing Climate” (PDF). 
  7. ^ „National Climate Assessment”. National Climate Assessment. Pristupljeno 20. 5. 2017. 
  8. ^ „About”. IUCN (na jeziku: engleski). 3. 12. 2014. Pristupljeno 20. 5. 2017. 
  9. ^ The staggering economic cost of air pollution By Chelsea Harvey, Washington Post, January 29, 2016
  10. ^ Freshwater Pollution Costs US At Least $4.3 Billion A Year, Science Daily, November 17, 2008
  11. ^ The human cost of China's untold soil pollution problem, The Guardian, Monday 30 June 2014 11.53 EDT
  12. ^ EPA,OA,OP,NCEE, US. „Pollution Abatement Costs and Expenditures: 2005 Survey | US EPA”. US EPA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 3. 2018. 
  13. ^ Gismondi, M. (2000). Interview of Dr. William Rees. Aurora Online. Retrieved on 2009-03-10
  14. ^ Millennium Ecosystem Assessment (2005). Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis. Summary for Decision-makers. pp.1-16. Washington, DC.: World Resources Institute. The full range of reports is available on the Millennium Ecosystem Assessment web site Arhivirano 2015-08-13 na sajtu Wayback Machine. Retrieved on: 2009-03-10

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошки_проблеми&oldid=26876837”