Википедија

Elenor Ruzvelt

Прва дама Сједињених Држава од 1933. године до 1945. године

Ana Elenor Ruzvelt (engl. Anna Eleanor Roosevelt; Njujork, 11. oktobar 1884 — Njujork, 7. novembar 1962) bila je američka političarka i humanitarna radnica.[1] Bila je borac za ljudska prava i za ravnopravnost crnaca i belaca. Ona je bila supruga predsednika SAD Frenklin Delano Ruzvelta, odnosno prva dama SAD od 1933. do 1945. godine.

Elenor Ruzvelt
Portret Elenor Ruzvelt
Lični podaci
Puno imeAna Elenor Ruzvelt
Datum rođenja(1884-10-11)11. oktobar 1884.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti7. novembar 1962.(1962-11-07) (78 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka
4. mart 1933 — 12. april 1945.
PrethodnikLu Henri Huver
NaslednikBes Truman
Potpis

Elenor Ruzvelt je rođena 11. oktobra 1884. godine u Njujorku kao ćerka Eliota i Ane Ruzvelt.[2][3][4] Bila je nećaka potonjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Imala je dva rođena brata, Eliota mlađeg, Hala i polubrata Eliota Mana. Ruzveltova je odrastala odmalena u izobilju, jer je njena porodica bila veoma bogata i moćna.[5] Rano je ostala bez roditelja. Majka joj je umrla kada je imala osam godina, a otac, alkoholičar, kada je imala deset godina.

U početku Elenoru su školovali privatni učitelji da bi sa petnaest godina bila poslata na Akademiju Alensvud u Londonu u Engleskoj. Godine 1902, Elenora se vraća u Ameriku. Te iste godine upoznaje dvadesetogodišnjeg Frenklina Delana Ruzvelta, svog daljeg rođaka. Naredne godine na prijemu u Beloj kući, koji je organizovao njen stric tadašnji predsednik SAD Teodor Ruzvelt, Elenora i Frenklin su se počeli zbližavati. Na posletku su Elenora i Frenklin venčali 17. marta 1905. godine, na Dan svetog Patrika. U braku su imali šestoro dece.

Njihov brak je bio skoro pred raspadom 1918, kada je Elenora saznala da Frenklin ima ljubavnicu. Iako joj je bilo veoma teško da preko toga pređe Elenora nije tražila razvod braka kako zbog dece tako i zbog Frenklinove političke karijere koja je bila u usponu. Tokom 1920. godine Elenora je postala uticajan član Demokratske stranke. Te iste godine Elenora je počela da predaje književnost i Američku istoriju na učiteljskoj školi za devojčice u Njujorku. Godine 1921, postala je član raznih udruženja koja su se borila za jednakost među ljudima.

U avgustu 1921. godine, njen muž Frenklin je počeo da oboleva od dečje paralize. Ali, zahvaljujući Elenorinoj podršci Frenklin se vratio aktivnom životu.

Dana 4. marta 1933. Elenora Ruzvelt postala je prva dama SAD, nakon što je njen suprug pobedio na izborima. Kao ni jedna prva dama pre nje Elenora je aktivno učestvovala u pružanju podrške američkom narodu koji je bio pogođen Velikom depresijom. Za vreme Drugog svetskog rata učestvovala je u organizovanju kampanja koje su imale za cilj prikupljanja novca američkoj vojsci. Često je obilazila i vojne baze u kojima bi bodrila američke vojnike koji su išli u rat. Bila je protiv odvođenja američkih građana, koji su imali japansko poreklo u vojne logore, koje je sprovođeno po naredbi njenog muža.

Elonora sa Titom na Brionima, prilikom posete Jugoslaviji, 1953.

Nakon smrti svoga muža 12. aprila 1945. Elenora je bila pozvana od strane novog predsednika SAD Harija Trumana, da bude predstavnik Amerike u OUN.[6][7] Od aprila 1946. godine bila je predsednik Odbora OUN za prava čoveka, na čijem čelu je ostala sve do usvajanja univerzalne povelje ljudskih prava 10. decembra 1948. godine.[8] I nakon usvajanja povelje Ruzveltova je ostala da radi u Ujedinjenim nacijama sve dok na čelo SAD nije stupio Dvajt Ajzenhauer. Elenora je bila ponovo aktivirana kao jedan od predstavnika SAD u OUN 1961. godine kada je na čelo SAD došao Džon Kenedi. Međutim, Elenorino zdravlje se počelo pogoršavati i ona je na posletku umrla 7. novembra 1962. godine u Njujorku.[9] Godine 1999, ona je bila rangirana kao deveta među prvih deset osoba Galupove liste najviše obožavanih ljudi 20. veka.[10]

Lični život

uredi

Mladost

uredi
 
Elenor kao dete, 1887

Ana Elenor Ruzvelt je rođena 11. oktobra 1884. godine na Menhetnu, u Njujorku,[3][11] u porodici Ane Rebeke Hol i Eliota Ruzvelta.[12] Od ranog detinjstva više je volela da je zovu svojim srednjim imenom, Elenor. Preko oca je bila nećaka predsednika Teodora Ruzvelta. Preko svoje majke, bila je nećaka teniskih šampiona Valentine Gil „Vali” Hol III i Edvarda Ludlov Hola. Majka joj je dala nadimak „baka“ jer se kao dete ponašala veoma ozbiljno.[13] Ana je emotivno odbacila Eleonor i takođe se donekle stidela navodne „jednostavnosti“ svoje ćerke.[13]

Ruzveltova je imao dva mlađa brata: Eliota mlađeg i Hola. Takođe je imala polubrata, Eliota Ruzvelta Mana, preko očeve afere sa Kejti Man, sluškinjom zaposlenom u porodici.[14] Ruzveltova je rođena u svetu ogromnog bogatstva i privilegija, pošto je njena porodica bila deo njujorškog visokog društva zvanog „svels”.[5]

Dvogodišnja Ruzveltova je 19. maja 1887. bila na brodu SS Britanik sa svojim ocem, majkom i tetkom Tisi, kada se sudario sa Vajt star lajnerom SS Keltik. Ona je spuštena u čamac za spasavanje, te su ona i njeni roditelji odvedeni na Keltik i vraćeni u Njujork. Posle ovog traumatičnog događaja, Eleonora se celog života plašila brodova i mora.[15]

Njena majka je umrla od difterije 7. decembra 1892. godine, a Eliot mlađi je umro od iste bolesti sledećeg maja.[16] Njen otac, alkoholičar zatvoren u sanatorijumu, umro je 14. avgusta 1894. godine nakon što je skočio sa prozora tokom napada delirium tremensa. Preživeo je pad, ali je umro od napada.[17] Njeni gubici u detinjstvu učinili su je sklonom depresiji tokom celog života.[17] Njen brat Hol je kasnije patio od alkoholizma.[18] Pre nego što joj je otac umro, on ju je preklinjao da se ophodi kao majka prema Holu, i to je bio zahtev koji je ispunjavala do kraja Holovog života. Ruzveltova je obožavala Hola, a kada se 1907. upisao u školu Groton, ona je išla kao njegova pratilja. Dok je pohađao Groton, pisala mu je skoro svakodnevno, ali je uvek osećala osećaj krivice što Hol nije imao punije detinjstvo. Ona je uživala u Holovom briljantnom nastupu u školi i bila je ponosna na njegova mnoga akademska dostignuća, uključujući i magistraturu iz inženjerstva na Harvardu.[19]

 
Školska fotografija 14-godišnje Elenor, 1898.

Nakon smrti njenih roditelja, Ruzveltova je odrasla u domaćinstvu svoje bake po majci, Meri Livingston Ladlou Hol iz porodice Livingston u Tivoliju, Njujork.[17] Kao dete, bila je nesigurna i čeznula za naklonošću, a sebe je smatrala „ružnim pačetom“.[5] Međutim, Ruzveltova je sa 14 godina napisala da nečiji životni izgledi ne zavise u potpunosti od fizičke lepote: „ma koliko žena bila obična ako joj se istinitost i lojalnost utisnu na lice, sve će biti privučeno njome.“[20]

Ruzveltova je bila privatno podučavana i uz ohrabrenje svoje tetke Ane „Bejmi“ Ruzvelt, sa 15 godina poslata je na Alensvud akademiju, privatnu završnu školu u Vimbldonu, London, Engleska,[21] gde se školovala od 1899. do 1902. Direktorka, Mari Suvestr, bila je istaknuta vaspitačica koja je nastojala da neguje nezavisno mišljenje kod mladih žena. Suvestr se posebno zainteresovala za Ruzveltovu, koju je naučila da tečno govori francuski i pomogla joj da stekne samopouzdanje.[22] Ruzveltova i Suvestr su vodile prepisku do marta 1905. godine, kada je Suvestr preminula, a nakon toga je Ruzveltova stavila njen portret na svoj radni sto i donela njena pisma sa sobom.[22] Ruzveltova rođaka Korin Daglas Robinson, čiji se prvi mandat u Alensvudu poklopio sa poslednjim Ruzveltove, rekla je da je Ruzveltova, kada je stigla u školu, bila „'sve' u školi. Svi su je voleli.”[23] Ruzveltova je želela da nastavi boravak u Alensvudu, ali ju je baka pozvala kući 1902. da bi debitovala u društvu.[22]

Sa 17 godina 1902. godine, Ruzveltova je završila svoje formalno obrazovanje i vratila se u Sjedinjene Države; predstavljena je na debitantskom balu u hotelu Voldorf-Astorija 14. decembra. Kasnije je imala svoju „zabavu punoletstva“.[24] Jednom je napomenula o svom debiju u javnoj raspravi: „Bilo je jednostavno užasno. Bila je to prelepa zabava, naravno, ali ja sam bila tako nesrećna, jer se devojka koja se predstavlja tako jadno oseća ako ne poznaje sve te mlade ljudi. Naravno, ja sa bila toliko dugo u inostranstvu da sam izgubila vezu sa svim devojkama koje sam poznavala u Njujorku.“[9]

Ruzveltova je bila aktivna u Njujorškoj juniorskoj ligi ubrzo nakon njenog osnivanja, podučavajući ples i kalisteniku u sirotinjskim četvrtima Ist Sajda.[24] Na ovu organizaciju je Ruzveltovoj skrenula pažnju njena prijateljica, osnivačica organizacije Meri Hariman i jedan rođak koji je kritikovao grupu zbog „uvlačenja mladih žena u javne aktivnosti“.[25]

Ruzveltova je tokom celog života bila episkopejka, redovno je posećivala službe i veoma dobro je poznavala Novi zavet. Dr Harold Ivan Smit navodi da je ona, „bila veoma javno opredeljena u pogledu svoje vere. U stotinama stubaca „Mog dana” i „Ako me pitaš” bavila se pitanjima vere, molitve i Biblije.”[26][27]

Reference

uredi
  1. ^ Moore, Frazier (10. 9. 2014). „PBS' 'The Roosevelts' portrays an epic threesome”. Associated Press. Arhivirano iz originala 10. 9. 2014. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  2. ^ „Question: Where did ER and FDR live?”. The Eleanor Roosevelt Papers Project. gwu.edu. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  3. ^ a b „The Eleanor Roosevelt Papers Project”. gwu.edu. 
  4. ^ „Eleanor Roosevelt Biography”. National First Ladies' Library. Firstladies.org. Arhivirano iz originala 09. 06. 2010. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  5. ^ a b v Lash, Joseph P. (1971). Eleanor and Franklin. W.W. Norton & Company. str. 48, 56, 57, 74, 81, 89–91, 108–10, 111–3, 145, 152–5, 160, 162–3, 174–5, 179, 193–6, 198, 220–1, 225–7, 244–5, 259, 273–6, 297, 293–4, 302–3. ISBN 978-1-56852-075-9. 
  6. ^ Rowley 2010, str. 294.
  7. ^ "Eleanor Roosevelt Biography: Diplomat, U.S. First Lady (1884–1962)", bio., Biography.com., A&E Television Networks. Pristupljeno December 13, 2015
  8. ^ „First Lady of the World: Eleanor Roosevelt at Val-Kill”. National Park Service. Arhivirano iz originala 23. 4. 2008. g. Pristupljeno 20. 5. 2008. 
  9. ^ a b „Mrs. Roosevelt, First Lady 12 Years, Often Called 'World's Most Admired Woman'”. The New York Times. 8. 11. 1962. Arhivirano iz originala 22. 3. 2013. g. Pristupljeno 7. 12. 2012. 
  10. ^ „Mother Teresa Voted by American People as Most Admired Person of the Century”. The Gallup Organization. 31. 12. 1999. Arhivirano iz originala 18. 2. 2008. g. Pristupljeno 20. 5. 2008. 
  11. ^ „Question: Where did ER and FDR live?”. The Eleanor Roosevelt Papers Project. gwu.edu. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  12. ^ „Eleanor Roosevelt Biography”. National First Ladies' Library. Firstladies.org. Arhivirano iz originala 9. 6. 2010. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  13. ^ a b Graham, Hugh Davis (proleće 1987). „The Paradox of Eleanor Roosevelt: Alcoholism's Child”. Virginia Quarterly Review. 63 (2): 210—230. PMID 11618247. Pristupljeno 22. 6. 2016. 
  14. ^ Smith 2007, str. 42.
  15. ^ Lash 1971.
  16. ^ Goodwin 1994, str. 94.
  17. ^ a b v Goodwin 1994, str. 95.
  18. ^ Goodwin 1994, str. 276.
  19. ^ Goodwin 1994, str. 276–77.
  20. ^ Black, Allida (2009). „Anna Eleanor Roosevelt”. whitehouse.gov. Pristupljeno 13. 3. 2010 — preko National Archives. 
  21. ^ Wiesen Cook, Blanche (1992). Eleanor Roosevelt: 1884–1933 . Viking. ISBN 978-0-670-80486-3. 
  22. ^ a b v „Marie Souvestre (1830–1905)”. The Eleanor Roosevelt Papers Project at George Washington University. Arhivirano iz originala 31. 1. 2013. g. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  23. ^ Smith 2007, str. 649.
  24. ^ a b Gay, Kathlyn (2012). „Eleanor Roosevelt”. American Dissidents: An Encyclopedia of Activists, Subversives, and Prisoners of Conscience. ABC-CLIO. str. 508. ISBN 978-1-59884-764-2. 
  25. ^ Beasley, Maurine Hoffman; Holly Cowan Shulman; Henry R. Beasley (2001). The Eleanor Roosevelt Encyclopedia. Greenwood. str. 469—70. ISBN 978-0-313-30181-0. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  26. ^ See "The Faith of a First Lady: Eleanor Roosevelt's Spirituality" Truman Library Institute Dec 6, 2017
  27. ^ Harold Ivan Smith, Eleanor: A Spiritual Biography: The Faith of the 20th Century's Most Influential Woman (Westminster John Knox Press, 2017) excerpt.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Elenor Ruzvelt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еленор_Рузвелт&oldid=27979446”