Википедија

Energetika u Kazahstanu

Energetika Kazahstana opisuje proizvodnju energije i električne energije, potrošnju i uvoz u Kazahstanu i politiku Kazahstana u vezi sa energijom.

Kazahstan je izvoznik energije. Kazahstan ima rezerve nafte, gasa, uglja i uranijuma. Vodeći je proizvođač energije u Zajednici nezavisnih država. Veliki je proizvođač nafte, gasa i uglja, kao i najveći proizvođač i izvoznik rude uranijuma u svetu.[1] Kazahstanska industrija nafte i gasa intenzivno se razvija nakon 1999. godine.[2] Kina je jedan od najvećih investitora u kazahstanskoj naftnoj i gasnoj industriji.[3][4][5] Kazahstanska strategija do 2050. obavezuje se da 50% potrošnje energije dolazi iz obnovljivih ili alternativnih izvora.[6]

Energija u Kazahstanu
Populacija
(milion) 		Primarna energija
(TWh) 		Proizvodnja
(TWh) 		Izvoz
TWh) 		Električna energija
(TWh) 		SO2 -emisija
(Mt)
2004 15.0 638 1,379 742 54.4 162.2
2007 15.5 773 1,582 811 68.9 190.5
2008 15.7 825 1,723 899 73.5 201.6
2009 15.9 766 1,696 931 71.6 189.5
2012 16.6 908 1,863 972 81.0 234.2
2012R 16.79 871 1,915 1,023 85.4 225.8
2013 17.04 948 1,966 994 83.4 244.9
Promena 2004-09 6,0% 20,1% 22,9% 25,6% 31,7% 16,9%
Mtoe = 11,63 TWh, Prim. energija uključuje gubitke energije.

2012R = Kriterijumi za izračunavanje SO2 su promenjeni, brojevi ažurirani

Prema podacima IEA (International Energy Agency), snabdevanje primarnom energijom poraslo je za 29%, a izvoz energije za 21% od 2004. do 2008. godine u Kazahstanu.

Energija po izvorima uredi

2018. godine oko polovina energije bila je iz uglja, a oko četvrtina iz nafte i prirodnog gasa.[7] Kazahstan je počeo da traži načine da iskoristi svoje obnovljive izvore energije.[8] 2015. godine usvojen je akcioni plan razvoja obnovljive energije za period od 2013. do 2020. godine. Takođe 2015. godine, ministar za investicije i razvoj Kazahstana najavio je da će zemlja osnovati poseban fond koji će se baviti finansiranjem programa za uštedu energije.[8] Kazahstan je 2016. godine značajno povećao instalisane kapacitete objekata obnovljive energije, koji su iznosili 251,55 megavata. To je 1,4 puta više nego u istom periodu 2015. godine.[9]

Nafta uredi

 
Proizvodnja, potrošnja i izvoz nafte

Kazahstan je procenio rezerve nafte na 30 milijardi barela. Sa 172 naftna polja, Kazahstan poseduje 3% svetskih rezervi nafte, što ga stavlja među 15 prvih zemalja u svetu po rezervama nafte.[10] Glavne rezerve nalaze se u pet najvećih kopnenih naftnih polja Tengiz – najveće naftno polje sa 565.000 barela sirove nafte dnevno u 2011, – Karačaganak, Aktobe, Mangistau i Uzen, a sva se nalaze u zapadnom delu zemlje. Ona sadrže polovinu trenutnih dokazanih rezervi. Procenjuje se da priobalna polja Kašagan i Kurmanagazi u Kaspijskom jezeru sadrže najmanje 14 miliona barela. Sa 9-11 milijardi barela, Kašagan je najveće naftno polje izvan Bliskog istoka. Procenjuje se da će biti pušteno u rad 2016. godine i dostići proizvodnju od 1,5 miliona barela dnevno na svom vrhuncu. Kazahstan je glavni proizvođač nafte sa procenjenom ukupnom proizvodnjom od 1,64 miliona barela dnevno u 2013. Zemlja troši oko 13 posto ponude na domaćem tržištu, a ostatak izvozi na glavna tržišta nafte. Da bi nastavila da širi proizvodnju iznad sadašnjeg nivoa, zemlja treba da razvije svoja polja Tengiz, Karačaganak i Kašagan, kao i da poveća izvozne kapacitete.[11]

KazMunajGas (KMG), nacionalna kompanija za naftu i gas, osnovana je 2002. godine da predstavlja interese države u industriji nafte i gasa. Razvoj proizvodnje nafte je omogućen najvećim delom zahvaljujući značajnim stranim investicijama, prvenstveno iz Holandije i SAD početkom 2000-ih. Kazahstanska vlada je 2010. godine oduzela KMG-u odgovornost da reguliše sektor kako bi omogućila veći nivo učešća kompanije u komercijalnom sektoru. Vlada sada rezerviše većinski udeo za KMG u svim novim projektima i zajedničkim poduhvatima. KMG sada kontroliše 20 procenata ukupnih dokazanih rezervi nafte i gasa u Kazahstanu i proizvodi 27 procenata ukupne nafte i gasnog kondenzata i 14 procenata gasa.[12]

Kazahstan ima tri velike rafinerije - Atirau,[13] Šimkent i Pavlodar. Njihov kombinovani kapacitet prerade sirove nafte iznosi oko 350.000 barela dnevno, otprilike ravnomerno raspoređenih na ova tri. Zbog zastarele infrastrukture, uglavnom rade samo sa 60 odsto kapaciteta. Vlada je uložila značajna ulaganja u modernizaciju ovih jedinica koja će biti završena oko 2016. godine. [14]

Sredinom 2016. godine grupa naftnih kompanija na čelu sa Chevron-om objavila je investicioni ugovor od 36,8 milijardi dolara za razvoj kazahstanskog naftnog polja Tengiz. Prema ekspertima, ova investicija bi mogla da omogući Kazahstanu da postane među 10 najvećih proizvođača nafte.[15]

Kazahstan je smanjio proizvodnju nafte za 4,3% u okviru sporazuma postignutih sa OPEK+.[16] OPEK+, koji takođe uključuje saveznike koji nisu iz OPEK-a, uključujući Kazahstan i Rusiju, pristao je u aprilu na rekordno smanjenje nafte na globalnom nivou od 9,7 miliona barela dnevno od 1. maja.[17] U novembru 2020. Vlada Kazahstana je potvrdila da je zemlja ispunila obaveze OPEK+ za 99%.

Procenjuje se da Kazahstan ima oko 30 milijardi barela (4,8 x 109 m³) rezervi sirove nafte.[18] To bi u 2018. godini učinilo Kazahstan dvanaestim po ukupnom broju dokazanih rezervi nafte na globalnom nivou.[19] Kada je otkriveno 1990-ih, naftno polje Kašagan bilo je drugo najveće naftno polje na svetu.[20] Tokom 2000-ih, proizvodnja nafte je brzo porasla zbog stranih ulaganja i poboljšanja efikasnosti proizvodnje. 2006. Kazahstan je proizveo 54 miliona tona sirove nafte i 10,5 miliona tona gasnog kondenzata (89.800.000 m³), što čini Kazahstan osamnaestim najvećim proizvođačem nafte na svetu.[18] Na ovim nivoima proizvodnje smatra se da Kazahstan ima oko 50 godina preostale proizvodnje. Prema rečima tadašnjeg predsednika Nursultana Nazarbajeva, Kazahstan planira da poveća proizvodnju nafte na 3,5 miliona barela (560.000 m³) nafte dnevno, od čega će 3 miliona ići u izvoz. Ovo će podići Kazahstan u red 10 najvećih svetskih zemalja koje proizvode naftu.[21] Vlada vidi sektor nafte i gasa kao strateški važan za privredu i udeo učešća države u upravljanju naftnim resursima je i dalje visok.[22]

Glavna proizvodna mesta su polje Tengiz 290.000 barela dnevno (46.000 m³/d), koji se nalazi na severoistočnoj obali Kaspijskog mora, i polje Karačaganak 210.000 barela dnevno (33.000 m³/d), koje se nalazi u unutrašnjosti blizu ruske granice. U budućnosti će se proizvodnja nafte u Kazahstanu oslanjati i na polje Kašagan, najveće naftno polje van Bliskog istoka, koje poseduje od 1,1 x 109 m³ do 2,1 x 109 m³) u nadoknadivim rezervama i polje Kurmangazi u severnom Kazahstanu.[23] U blizini kineske granice postoje neka manja naftna polja koja još nisu razvijena/operativna.[24][25] 76% kazahstanske proizvodnje nafte i gasa i preostalih rezervi koncentrisani su u ova tri naftna polja, kao i na polje Uzen. 14% rezervi i proizvodnje nalazi se na još 6 polja.

Vodeća naftna industrija je državna naftna kompanija KazMunajGas. Značajna strana investicija u kazahstansku naftnu industriju je zajedničko preduzeće Tengizchevroil, čiji je 50% vlasnik Chevron Corporation, 25% ExxonMobil, 20% Vlada Kazahstana i 5% Lukarco iz Rusije. Polje prirodnog gasa i gasnog kondenzata Karačaganak razvijaju BG Group, Agip, ChevronTexaco i Lukoil. Takođe su kineske, indijske i korejske naftne kompanije uključene u naftnu industriju Kazahstana.

Kazahstan ima tri rafinerije nafte: u Pavlodaru, u Atirau,[26] i u Šimkentu. Rafinerije Pavlodar i Šimkent prerađuju zapadnosibirsku sirovu naftu, koja se uvozi preko naftovoda Omsk (Rusija) - Pavlodar (Kazahstan) - Šimkent - Turkmenabat (Turkmenistan).[27]

Prirodni gas uredi

Kazahstanske dokazane rezerve prirodnog gasa iznose 85 triliona kubnih stopa (2013). Većina rezervi prirodnog gasa nalazi se na zapadu Kazahstana i koncentrisana je na četiri polja – Karačanganak (46 odsto), Tengiz (12 odsto), Imaševskoje (7 odsto) i Kašagan (12 odsto).[28] Između 2000. i 2012. proizvodnja prirodnog gasa je povećana četiri puta na 40,1 milijardu kubnih metara u 2012. godini. Međutim, samo 53 odsto ovog gasa je bilo u komercijalne svrhe; ostatak je ponovo ubrizgan u naftna polja kako bi se povećala proizvodnja.[29] Proizvodnja gasa u Kazahstanu je dovoljna da zadovolji domaću potražnju od 10,5 milijardi kubnih metara (2012). Međutim, zbog ograničene unutrašnje mreže gasovoda koja ne povezuje sve proizvodne centre (zapad) sa centrima potražnje (jug, istok, sever), zemlja treba da uvozi gas iz Uzbekistana da bi zadovoljila potražnju na jugu zemlje i iz Rusije da bi se zadovoljila potražnja na severu i istoku. U 2012, zemlja je izvezla 8,8 milijardi kubnih metara gasa u Kinu kroz gasovod Centralna Azija – Kina. Kazahstan služi kao glavna tranzitna zemlja za izvoz gasa iz Turkmenistana i Uzbekistana koji je namenjen Rusiji i Kini. U 2012. godini, količina gasa koja je tranzitirana kroz Kazahstan bila je 96,5 milijardi kubnih metara.[11]

Domaće rezerve ugljovodonika u Kazahstanu iznose 3,3–3,7 triliona kubnih metara gasa, od čega je 2,5 triliona kubnih metara dokazano.[30] Međutim, Kazahstan je postao izvoznik gasa tek 2003.[31] U 2007. Kazahstan je proizveo 29 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i planira da poveća proizvodnju gasa na 60-80 milijardi kubnih metara godišnje do 2015. Najveća polja prirodnog gasa su Karačaganak, Tengiz, Kašagan, Amangeldi, Žanažol, Urihtau i Činarevskoje.[32] Najveća gasna kompanija u Kazahstanu je KazMunajGas koja ima prijavljeni godišnji prihod od oko 3 milijarde dolara u 2013.[33]

Ugalj uredi

 
Bilans uglja

Kazahstan se nalazi na najvećim rezervama uglja u centralnoj Aziji koje se mogu nadoknaditi. Sa 33,6 milijardi tona, rezerve predstavljaju 3,8 odsto ukupnih globalnih rezervi (2013). U 2013. godini, zemlja je proizvela 58,4 miliona tona.[34] Proizvodnja uglja iznosi 70 odsto od one u vreme Sovjetskog Saveza. Najveći proizvođač uglja je Bogatyr Coal koji upravlja najvećim otvorenim rudnikom uglja na svetu od 4,5 milijardi tona u Ekibastuzu u severoistočnom regionu Kazahstana. U 2012. godini Bogatyr Coal je proizveo 46 miliona tona uglja.[35]

Većina uglja, 75 odsto, koristi se za domaću potrošnju, posebno za proizvodnju električne energije.

Glavna briga rudnika uglja u Kazahstanu je bezbednost i prevencija i kontrola eksplozija u rudnicima.[36]

U 2009. Kazahstan je bio 8. najveći proizvođač uglja: 96 miliona tona kamenog uglja i 5 miliona tona mrkog uglja. Izvezeno je 22 Mt kamenog uglja (2009). Najveći izvoznici kamenog uglja u 2009. bili su (Mt): Australija 262, Indonezija 230, Rusija 93, Kolumbija 69, Južna Afrika 67, Sjedinjene Države 33, Vijetnam 25, Kazahstan 22, Kanada 20 i Češka Republika 4.[37] Kazahstanski ugalj ima nisku energetsku vrednost od 0,444 tena (Tona ekvivalenta nafte (ten) predstavlja količinu energije sadržanu u toni sirove nafte, odnosno 41,868 gigadžula.) u poređenju sa, na primer, u ovom pogledu vrhunskim ugljem Australije od 0,689 tena po toni.[38]

Iako je Kazahstan značajan proizvođač nafte i gasa, ugalj dominira i proizvodnjom i potrošnjom energije. Sadrži najveće rezerve uglja u Centralnoj Aziji, sa 34,5 milijardi tona uglavnom antracitnog i bitumenskog uglja.[39] Glavna polja uglja su Bogatir i Severni. Kazahstan je 2005. godine bio 9. najveći proizvođač uglja u svetu i 10. svetski izvoznik. Rusija je najveći uvoznik kazahstanskog uglja, a sledi je Ukrajina. Najveća kompanija za proizvodnju uglja je Bogatyr Coal, koja čini oko 35% proizvodnje uglja u Kazahstanu.

Električna energija uredi

Izvršna naredba nalaže da obnovljivi izvori snabdevaju 15% ukupne energetske mreže Kazahstana do 2030. godine. Ako se to postigne, domaći sektori energetike i rada bi bili preoblikovani.[40]

U 2013. godini, zemlja je proizvela 93,76 milijardi kWh - 70 milijardi kWh (81%) iz uglja, 8 iz gasa i 8 iz hidroelektrana. Zemlja ima 71 elektranu, uključujući 5 hidroelektrana koje se nalaze na reci Irtiš, što znači ukupan instalisani proizvodni kapacitet od 19,6 GW. 75 odsto proizvedene električne energije troši industrija, 11 odsto domaćinstva, 2 odsto transport.[41]

Najveća solarna elektrana u Kazahstanu "Burboye Solar-1" LLP puštena je u rad u julu 2015. Od tada je tokom godinu dana rada solarna elektrana proizvela preko 38,4 miliona kWh. Pored ove, Žambilski region realizuje devet projekata alternativnih izvora energije.[42]

Godine 2021. bio je treći po veličini Bitkoin rudarenja.[43]

 
Pogled sa mosta na rudnik Kirovskaja u Kazahstanu

Politika uredi

Kazahstan poseduje velike rezerve energetskih resursa. Iako Kazahstan sebe ne opisuje kao energetsku supersilu, bivši predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je tvrdio da će Kazahstan postati faktor energetske bezbednosti u Aziji i Evropi.[44] Kazahstan ima stratešku geografsku lokaciju za kontrolu tokova nafte i gasa iz srednje Azije ka Istoku (Kina) i Zapadu (Rusija, EU, globalno tržište).[45]

Kazahstan je bio zemlja partner energetskog programa EU INOGATE (1996-2016), koji je imao četiri ključne teme: unapređenje energetske bezbednosti, konvergencija energetskih tržišta država članica na osnovu principa unutrašnjeg energetskog tržišta EU, podrška održivom energetskom razvoju i privlačenje investicija za energetske projekte od zajedničkog i regionalnog interesa.[46]

U 2013. Kazahstan je postao prva zemlja u Centralnoj Aziji koja je pokrenula sistem emisije ugljenika u celoj ekonomiji kako bi ograničila emisije svojih najvećih emitera u sektoru energije, uglja, nafte i gasa.[47]

Pregled uredi

Ministarstvo energetike i mineralnih resursa je bilo odgovorna vladina agencija za energetsku politiku do marta 2010. godine kada je raspušteno i zamenjeno Ministarstvom nafte i gasa i Ministarstvom industrije i novih tehnologija.[48]

U junu 2003. godine, vlada Kazahstana je objavila novi program razvoja Kaspijskog jezera, prema kojem će se na aukciji prodavati novi blokovi nafte i gasa na moru. Vlada je 2005. godine uvela nova ograničenja dajući državnoj kompaniji za naftu i gas KazMunajGas status ugovarača i najmanje polovinu bilo kog sporazuma o podeli proizvodnje. Nova poreska struktura, koja je na snazi od januara 2004. godine, uključivala je takozvani "porez na rentu" na izvoz, progresivni porez koji raste kako cene nafte rastu. Amandman je podigao vladin udeo prihoda od nafte na raspon od 65-85%. Nova struktura uključuje porez na višak dobiti i ograničava strano učešće na 50 posto u svakom ofšor projektu bez garancija operatera.[49]

Kazahstan je 2005. izmenio zakon o zemljištu kako bi sprečio prodaju naftnih objekata u zemlji i proširio ovlašćenja vlade da otkupljuje energetsku imovinu ograničavanjem prenosa imovinskih prava na strateška sredstva u Kazahstanu.[23]

Kazahstan je 2013. godine usvojio Program energetske efikasnosti 2020 koji bi smanjio emisiju 10% svake godine do 2015. godine. Ovaj novi zakon, koji je usvojio premijer Serik Ahmetov, bi pomogao u smanjenju emisija i pomogao u energetski efikasnim rešenjima od velikih kompanija do malih porodica. 2.000 industrijskih preduzeća će biti podvrgnuti energetskim pregledima da bi se upoznali sa novim zakonom. Program na duži rok smanjuje količinu energije po kvadratnom metru za 30% i smanjuje troškove za 14%.[50]

Primarni izvori energije uredi

Kazahstanske rezerve nafte, gasa, uglja i uranijuma su među deset najvećih u svetu.

Uranijum uredi

Kazahstan je zemlja broj jedan[51] u svetu po obimu ekstrakcije uranijuma i poseduje druge najveće svetske rezerve uranijuma posle Australije (oko 1,5 miliona tona ili skoro 19% istraženih rezervi uranijuma u svetu).[52][53] U 2012. Kazahstan je proizveo 20.900 metričkih tona uranijuma, od čega je 11.900 metričkih tona proizveo Kazatomprom, državna holding kompanija.[54]

Sav proizvedeni uranijum ide za izvoz pošto je jedina nuklearna elektrana u zemlji u Aktauu zatvorena u junu 1999. godine. U planu je izgradnja nove nuklearne elektrane od 1.500 MW na jugoistoku Kazahstana, u blizini Balkaškog jezera.[55]

Prema rečima gradonačelnika, Kizilorda planira da ekstrahuje dve trećine kazahstanskog uranijuma do 2015. godine.[56]

Kazahstan i IAEA (Međunarodna agencija za nuklearnu energiju) će 2014. godine potpisati sporazum o osnivanju banke goriva sa nisko obogaćenim uranijumom. Banka će biti mesto za bezbedno distribuiranje drugim nacijama za energetska sredstva, a IAEA će biti upravno telo.

U avgustu 2013. godine, generalni direktor IAEA Jukija Amano posetio je Kazahstan radi daljih razgovora o banci goriva i pohvalio doprinos Kazahstana neširenju nuklearnog oružja.[57]

Kazahstan je u januaru 2017. objavio da zemlja planira da smanji proizvodnju uranijuma za 10% zbog globalne prevelike ponude te robe. Prema Kazatompromu, državnoj kompaniji za proizvodnju uranijuma i globalnom proizvodnom lideru, čak i sa najavljenim smanjenjem proizvodnje, Kazahstan će nastaviti da bude 1. proizvođač uranijuma u svetu.[58]

Električna energija uredi

Kazahstanski elektroenergetski sistem uključuje 71 elektranu ukupne instalisane snage od 18.572 MW.[59] Najveća elektrana je AES Ekibastuz GRES-2 na ugalj u severnom centralnom Kazahstanu.

Privatizovano je 86,5% proizvodnje električne energije. Vlada ne reguliše cene električne energije, a potrošači imaju slobodan izbor između dobavljača električne energije (trenutno postoji 15 licenciranih trgovaca električnom energijom).[60] Prenosni sistem je u vlasništvu i njime upravlja državna kompanija KEGOC. Do 1. januara 2006. godine ukupna dužina prenosnih dalekovoda iznosila je 23.383 km.[59] Postoji 18 regionalnih distributivnih (prodajnih) kompanija. Vlada reguliše tarife za prenos i distribuciju.

Obnovljiva energija uredi

Kazahstan poseduje 5 operativnih hidroelektrana koje obezbeđuju oko 12% proizvodnje električne energije. Većina objekata nalazi se na reci Irtiš. Ostali obnovljivi izvori energije su uglavnom nerazvijeni iako Kazahstan ima potencijal u obnovljivim izvorima energije. Obnovljivi izvori energije mogu biti posebno atraktivni u izolovanim ruralnim područjima.

Vetar uredi

Očekuje se da će planirana vetroelektrana od 100 MW, jedna od najvećih u Centralnoj Aziji, biti izgrađena 2020. godine u Žanatasu uz finansijsku podršku Azijske banke za infrastrukturne investicije.[61][62]

Nuklearna energija uredi

Kazahstan trenutno nema kapacitet za proizvodnju nuklearne energije, pošto je nuklearni reaktor Aktau, jedina nuklearna elektrana u zemlji, zatvoren u junu 1999. godine. Međutim, trenutno postoji plan za izgradnju nove nuklearne elektrane od 1.500 MW na jugoistoku Kazahstana, u blizini jezera Balkaš.[63]

Transport energije uredi

Kazahstanskim naftovodnim sistemom upravlja KazTransOil koji je formiran 1997. godine kada su dve prethodne kompanije naftovoda kombinovane. KazMunajGaz poseduje 100%, a takođe je i vlasnik KazTransGaza, koji zajedno sa KazRosGazom spada u dve glavne kompanije za transport gasa. KazRosGaz je zajedničko preduzeće KazMunajGaza i Gazproma koje se bavi izvozom i trgovinom gasa sa Rusijom.

Naftovodi uredi

 
Sor Kajdak, Kaspijsko jezero, Kazahstan - NASA zemaljska opservatorija

Glavne rute izvoza nafte su Kaspijski naftovodni konzorcijum i naftovod Atirau-Samara ka Rusiji i naftovod Kazahstan-Kina ka Kini. Kazahstan je takođe tranzitna zemlja za naftovod Omsk (Rusija) – Pavlodar (Kazahstan) – Šimkent – Turkmenabat (Turkmenistan). Naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan i Neka u Iranu mogu da se snabdevaju naftnim tankerima. Pored toga, za izvoz u susedne zemlje koristi se železnički transport.[64]

Smatra se da je kazahstanska naftna infrastruktura u lošem stanju što je ograničilo mogući izvoz. Trenutno je izvoz, isključujući Kaspijski naftovodni konzorcijum, ograničen na 500.000 barela dnevno (79.000 m³/d). Uz to, infrastruktura naftovoda nije postavljena da transportuje naftu od proizvodnih objekata na zapadu do glavnih rafinerija koje se nalaze na istoku zemlje. Očekuje se da će se izvoz poboljšati tako da se izvozi blizu 15.000.000 bar/d (2.400.000 m³/d).

Cevovodi prirodnog gasa uredi

Sistem magistralnog gasovoda za prirodni gas se proteže na 10.138 kilometara.[65] Glavni tranzitni gasovodi su sistem gasovoda Centralna Azija-Centar i gasovod Buhara-Ural, koji transportuju prirodni gas iz Turkmenistana i Uzbekistana u Rusiju, i gasovod Orenburg-Novopskov i gasovod Sojuz od fabrike za preradu u Orenburgu do Evrope. Gazli-Biškek gasovod transportuje prirodni gas iz Uzbekistana u Kirgistan. Gasovodi Centralna Azija-Centar i Buhara-Ural, kao i Buhara-Taškent-Biškek-Almati su takođe glavni uvozni gasovodi. Glavni izvoz gasa ide u Orenburšku fabriku za preradu u Rusiji.[66] U planu je izgradnja gasovoda do Kine.[31] Za snabdevanje ovog gasovoda planiran je gasovod Išim (Rudni)-Petropavlovsk-Kokšetau-Astana.[32]

Međunarodna saradnja uredi

Kazahstan – Evropska unija uredi

Kazahstan je potpisao Evropsku energetsku povelju 17. decembra 1991. godine, prvog dana nezavisnosti nacije od bivšeg Sovjetskog Saveza.[67] Kazahstan i Evropska unija potpisali su 4. decembra 2006. Memorandum o razumevanju, koji postavlja okvir za dublju energetsku saradnju. Memorandum uspostavlja mape toka o energetskoj bezbednosti i industrijskoj saradnji. Bio je propraćen sporazumom o saradnji na razvoju nuklearne trgovine.[68][69]

Kazahstan - Rusija uredi

Kazahstan i Rusija imaju blisku saradnju u energetskim pitanjima. Dana 3. oktobra 2006. godine, tokom sastanka predsednika u Oralu, Kazahstan i Rusija su se dogovorili da osnuju zajedničko preduzeće za preradu gasnog kondenzata između Gasproma i KazMunajGasa u Orenburgu, koje će se snabdevati sa polja Karačaganak.[70]

Dana 7. decembra 2006. kazahstanski ministar energetike i mineralnih resursa Baktikoža Izmuhambetov i šef ruske Federalne agencije za atomsku energiju Sergej Kirijenko potpisali su sporazum u kojem se Rusija obavezala da će pomoći Kazahstanu u njegovom nuklearnom programu u zamenu za isporuke uranijuma iz Kazahstana u Rusiju, gde će uranijum biti obogaćen. Rusija je već ranije 2006. godine pristala da pomogne Kazahstanu u izgradnji dve nuklearne elektrane.[71] Rusija i Kazahstan su se 10. maja 2007. dogovorile da uspostave međunarodni centar za obogaćivanje uranijuma u Angarsku, u istočnom Sibiru.

Dana 12. maja 2007. godine, Vladimir Putin iz Rusije, Nursultan Nazarbajev iz Kazahstana i Gurbanguli Berdimuhamedov iz Turkmenistana potpisali su sporazum kojim se predviđa izvoz gasa iz centralne Azije u Evropu kroz rekonstruisani i prošireni zapadni krak sistema gasovoda Centralna Azija-Centar.[72][73]

Reference uredi

  1. ^ „Kazakhstan tops uranium league - World Nuclear News”. www.world-nuclear-news.org. 
  2. ^ Vakulchuk, R., 2016. Public administration reform and its implications for foreign petroleum companies in Kazakhstan. International Journal of Public Administration, 39(14), pp.1180-1194.https://www.researchgate.net/publication/297675776
  3. ^ Aminjonov, F., Abylkasymova, A., Eshchanov, B., Moldokanov, D., Overland, I. and Vakulchuk, R. 2019. BRI in Central Asia: Energy Connectivity Projects. Central Asia Data-Gathering and Analysis Team (CADGAT), Central Asia Regional Data Review, No 22. https://www.researchgate.net/publication/333672992
  4. ^ Aminjonov, F., Abylkasymova, A., Eshchanov, B., Moldokanov, D., Overland, I. and Vakulchuk, R. 2019. BRI in Central Asia: Mineral and Petroleum Exploration, Extraction and Processing Projects. Central Asia Data-Gathering and Analysis Team (CADGAT), Central Asia Regional Data Review, No 23. https://www.researchgate.net/publication/333673136
  5. ^ Aminjonov, F., Abylkasymova, A., Aimée, A., Eshchanov, B., Moldokanov, D., Overland, I. and Vakulchuk, R. 2019. BRI in Central Asia: Overview of Chinese Projects. Central Asia Data-Gathering and Analysis Team (CADGAT), Central Asia Regional Data Review, No 20. https://www.researchgate.net/publication/333673045
  6. ^ „Environmental Performance Review” (PDF). unece.org/. 
  7. ^ „Kazakhstan energy profile – Analysis”. IEA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  8. ^ a b „Kazakhstan to establish fund to finance energy-saving programs”. www.azernews.az. 22. 7. 2015. 
  9. ^ „Kazakhstan raises capacity of renewable energy facilities”. en.trend.az. 16. 6. 2016. 
  10. ^ Roman Vakulchuk and Indra Overland (2018) ‘Kazakhstan: Civil Society and Natural Resource Policy in Kazakhstan’, in Indra Overland (ed.) Public Brainpower: Civil Society and Natural Resource Management, Cham: Palgrave, pp. 143–162. https://www.researchgate.net/publication/320657015
  11. ^ a b US Energy Information Administration Kazakhstan Snapshot 2013
  12. ^ „E&Y Kazakhstan Oil and Gas Tax Guide 2014” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2014-07-07. g. Pristupljeno 2014-09-15. 
  13. ^ „Berita Informasi”. Berita Informasi. 
  14. ^ US Energy Information Administration Kazakhstan Snapshot 2013
  15. ^ „Kazakhstan Moves Towards Becoming A Top 10 Oil Producer”. oilprice.com. 
  16. ^ „Kazakh Economy Records Growth in Real Sector, Says Economy Minister”. The Astana Times. 10. 11. 2020. 
  17. ^ „Kazakhstan Fulfills OPEC+ Obligations in October by 99 Percent”. The Astana Times. 12. 11. 2020. 
  18. ^ a b „Central Asia's Energy Risks. Asia Report No. 133” (PDF). International Crisis Group. 2007-05-24. Arhivirano iz originala (PDF) 2007-06-13. g. Pristupljeno 2007-05-26. 
  19. ^ „BP Statistical Review of World Energy” (PDF). BP. 2019. Pristupljeno 2022-04-17. 
  20. ^ Esty, Benjamin C., and Florian Bitsch. "The Kashagan Production Sharing Agreement (PSA)." Harvard Business School Case 213-082, May 2013. (Revised September 2013.)
  21. ^ „Kazakhstan becoming pillar of energy security in Asia and Europe”. Alexander's Gas & Oil Connections. 13. 9. 2006. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  22. ^ Vakulchuk, R. 2014. Kazakhstan's Emerging Economy: Between State and Market. Frankfurt/Main: Peter Lang Press. https://www.researchgate.net/publication/299731455
  23. ^ a b „Kazakhstan energy data, statistics and analysis - oil”. US Energy Information Agency. oktobar 2006. Arhivirano iz originala 2007-07-03. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  24. ^ „Central Asia's Energy Risks. Asia Report No. 133” (PDF). International Crisis Group. 2007-05-24. Arhivirano iz originala (PDF) 2007-06-13. g. Pristupljeno 2007-05-26. "Central Asia's Energy Risks. Asia Report No. 133"(PDF). International Crisis Group. 2007-05-24. Archived from the original (PDF) on 2007-06-13. Retrieved 2007-05-26.
  25. ^ Antsipherov, Boris (17. 4. 2006). „Our eastern oil”. Gazeta.kz. Arhivirano iz originala 30. 06. 2020. g. Pristupljeno 2007-05-26. 
  26. ^ „Berita Informasi”. Berita Informasi. 
  27. ^ Alexandrov, Mikhail (februar 1998). „Russian-Kazakh Contradictions on the Caspian Sea Legal Status. Russian and Euro-Asian Bulletin”. CERC - Contemporary Europe Research Centre. Arhivirano iz originala 2007-06-09. g. Pristupljeno 2007-05-26. 
  28. ^ ( US Energy Information Administration Kazakhstan Snapshot 2013)
  29. ^ Kazakhstan announces 2012 oil and gas production figures)
  30. ^ Shamil Midkhatovich Yenikeyeff (novembar 2008). „Kazakhstan's Gas: Export Markets and Export Routes” (PDF). Oxford Institute for Energy Studies. Pristupljeno 2008-11-12. 
  31. ^ a b „Kazakhstan energy data, statistics and analysis - gas”. US Energy Information Agency. oktobar 2006. Pristupljeno 2007-06-10. 
  32. ^ a b „Outlook for Kazakhstan's gas industry”. Alexander's Gas & Oil Connections. 20. 9. 2005. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  33. ^ „The Prime Minister of Kazakhstan Official website : Government : News”. strategy2050.kz. Kazcontent. 2014-01-27. Arhivirano iz originala 28. 03. 2023. g. Pristupljeno 2016-10-01. 
  34. ^ „BP Statistical Review of World Energy June 2014” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2015-06-09. g. Pristupljeno 2014-09-16. 
  35. ^ „Bogatyr Komir data”. Arhivirano iz originala 2015-03-11. g. Pristupljeno 2014-09-16. 
  36. ^ Coal from the East and the South, Responsibility in energy company coal purchases, FinnWatch 23.12.2010
  37. ^ Key world energy statistics 2010 Arhivirano 2010-10-11 na sajtu Wayback Machine IEA
  38. ^ Key world energy statistics 2010 Arhivirano 2010-10-11 na sajtu Wayback Machine IEA page 59
  39. ^ Kazakhstan energy data, statistics and analysis - coal, US Energy Information Agency
  40. ^ „How Kazakhstan Aims to Achieve Carbon Neutrality”. Astana Times. novembar 2021. 
  41. ^ „Uranium and Nuclear Power in Kazakhstan, World-nuclear.org”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2013. g. Pristupljeno 23. 05. 2023. 
  42. ^ „Six green energy projects to be launched in Zhambyl region by 2020”. www.inform.kz. 23. 8. 2016. Arhivirano iz originala 28. 03. 2023. g. Pristupljeno 23. 05. 2023. 
  43. ^ „Cambridge data shows Bitcoin mining on the move”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-07-15. Pristupljeno 2021-07-15. 
  44. ^ „Kazakhstan becoming pillar of energy security in Asia and Europe”. Alexander's Gas & Oil Connections. 13. 9. 2006. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  45. ^ Kazakhstan exploits advantages of its geographical location between Asia and EU, Kazinform, 9 April 2017
  46. ^ „INOGATE”. www.inogate.org. Arhivirano iz originala 18. 11. 2019. g. Pristupljeno 23. 05. 2023. 
  47. ^ „EBRD hosts workshop on Kazakhstan's emissions trading scheme”. European Bank for Reconstruction and Development. Arhivirano iz originala 2013-08-03. g. 
  48. ^ „International - U.S. Energy Information Administration (EIA)”. 
  49. ^ „Kazakhstan energy data, statistics and analysis - oil”. US Energy Information Agency. oktobar 2006. Arhivirano iz originala 2007-07-03. g. Pristupljeno 2007-06-10. "Kazakhstan energy data, statistics and analysis - oil". US Energy Information Agency. October 2006. Archived from the original on 2007-07-03. Retrieved 2007-06-10.
  50. ^ Kazakhstan adopts long-term energy efficiency program http://www.azernews.az/region/58701.html
  51. ^ Kazatomprom company
  52. ^ Uranium production in Kazakhstan as a potential source for covering the world uranium shortage Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jun 2013), by Moukhtar Dzhakishev, World Nuclear Association Annual Symposium 2004
  53. ^ Uranium and Nuclear Power in Kazakhstan Arhivirano 2008-12-05 na sajtu Wayback Machine, by Silk Road Intelligencer, 21 May 2008
  54. ^ „Kazakhstan Announces Record Uranium Production for 2012”. The Gazette of Central Asia. Satrapia. 24. 1. 2013. 
  55. ^ Kazakhstan energy data, statistics and analysis - electricity, US Energy Information Agency
  56. ^ Kyzylorda region plans to produce two thirds of Kazakhstan uranium by 2015: mayor. BNews.kz http://www.bnews.kz/en/news/post/160028/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2023)
  57. ^ „IAEA General Director Visits Kazakhstan”. IAEA. 27. 8. 2013. 
  58. ^ „World's top uranium producer Kazakhstan to cut output by 10%”. www.mining.com. 10. 1. 2017. 
  59. ^ a b Kazakhstan – electricity market Arhivirano 2007-09-29 na sajtu Wayback Machine, International energy regulation network
  60. ^ Kazakhstan profile Arhivirano 2007-03-21 na sajtu Wayback Machine, Energy Regulators Regional Association
  61. ^ Kazakhstan: Zhanatas 100 MW Wind Power Plant Project Summary (PDF) (Izveštaj). Asian Infrastructure Investment Bank. 12. 12. 2019. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2019. g. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  62. ^ „Asian Infrastructure Investment Bank to fund windfarm in Kazakhstan”. Power Technology. 18. 12. 2019. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  63. ^ Kazakhstan energy data, statistics and analysis - electricity, US Energy Information Agency
  64. ^ „Central Asia's Energy Risks. Asia Report No. 133” (PDF). International Crisis Group. 2007-05-24. Arhivirano iz originala (PDF) 2007-06-13. g. Pristupljeno 2007-05-26. 
  65. ^ Shamil Midkhatovich Yenikeyeff (novembar 2008). „Kazakhstan's Gas: Export Markets and Export Routes” (PDF). Oxford Institute for Energy Studies. Pristupljeno 2008-11-12.  {{cite journal}}: Cite journal requires |journal=
  66. ^ „Outlook for Kazakhstan's gas industry”. Alexander's Gas & Oil Connections. 20. 9. 2005. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  67. ^ „European Energy Charter Contracting Parties and Signatories”. European Energy Charter. 
  68. ^ EU, Kazakhstan strengthen energy links Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2007), by Euraktiv 5 December 2006
  69. ^ EU and Kazakhstan sign agreement on closer energy ties Interactive Investor
  70. ^ „Russia, Kazakhstan Sign Energy Deal”. Radio Free Europe / Radio Liberty. 2006-10-03. Pristupljeno 2007-06-10. 
  71. ^ „Kazakhstan, Russia strike nuke deal”. Earth Times. 2006-12-07. Arhivirano iz originala 28. 10. 2022. g. Pristupljeno 2007-06-10. 
  72. ^ „Putin deal torpedoes Trans-Caspian gas pipeline plans”. New Europe (Belgium). 2007-05-17. Arhivirano iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2007-05-19. 
  73. ^ „Russia, Turkmenistan, Kazakhstan agree landmark gas pipeline deal”. Forbes. 2007-05-13. Arhivirano iz originala 2008-02-20. g. Pristupljeno 2007-05-19. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енергетика_у_Казахстану&oldid=27728249”